Требају ли Срби бити поносни на своју историју?

[suave]

Mladi Srbin iz 1389. i 1914. se borio protiv okupatora, mladi Srbin iz 1942. se borio uz okupatora.

Na kog "mladog Srbina" misliš? Na partizane, četnike, nedićevce, ljotićevce...? Ili sve zajedno, nijedan nije znao da odabere stranu

 

[Mrkalj]

Није тако.
Хтио си Југу. Па настављај брез краја приносити српска жртвена стада.

Nije tako. Ti si ćeo Jugu.

 

[veliki krang]

Mladi Srbin iz 1389. i 1914. se borio protiv okupatora, mladi Srbin iz 1942. se borio uz okupatora.

Možda na ovoj listi fali pukovnik Dragutin Keserović, jedna apsolutno čista ličnost iz Drugog svetskog rata na koju bi morali da budu ponosni svi Srbi kada je reč o borbi protiv okupatora. Od početka do kraja rata, to jest do oslobođenja Kruševca 14. oktobra 1944. godine, Rasinski četnički korpus nije prestajao da se bori protiv Nemaca. Ne nemačkih saradnika ili partizana, već Nemaca pojačanim Bugarima. Nigde u Srbiji nije bilo toliko operacija u koje je bila direktno uključena nemačka vojska i SS jedinice kao u rasinskom kraju. Ova slika je snimljena na Dan oslobođenja Kruševca, Keserović je u društvu i engleskih i sovjetskih i američkih oficira, a sve što se kasnije desilo plod je tragedije celog srpskog naroda. Ako ništa drugo, zbog njega možemo da se pohvalimo kako je prvi od nacista oslobođeni grad na ovim prostorima delo četnika.

 

[Khal Drogo]

Ход кроз српску средњевјековну историју у сликама;

 

[Khal Drogo]

Ход кроз српску новију историју у сликама;

 

[Лички гусар]

Mladi Srbin iz 1389. i 1914. se borio protiv okupatora, mladi Srbin iz 1942. se borio uz okupatora.

То су калупи без превише смисла.
Народ је стална категорија, а државе, власти итд. то је пролазно. Кроз историју Срби нијесу имали своју државу вјековима, а опет стотине иљада су радиле исто што и ови 1941-1945.
Тако да...

 

[Khal Drogo]

Поред аутошовинистичке дружине, разне Дубравке, Латинке, Бранке и остали Бешлини, који су на жалост "окупирали" медијски простор, имамо у новијем времену појаву популиста који зарад личне промоције доприносе (бесмисленом) увјерењу како Срби робују митоманији.
Један од тих који је актуеалан задњих недјеља је Дејан Ристић, "бавили смо се са њим" на овом форуму, нема потребе да прилажем видео клипове (а и тако је Славен "прикачио" бруку видео клипова дотичног), знамо о чему се ради
.
То што Дејан у својој књизи прказује као митове је у правилу мало "комотнија" интерпретација историје која је по потреби присутна код историографија мање, више свих народа. Не мислим никако да Дејана (и сличне) можемо сврстати у исту раван са аутошовинисзичком дружином, напротив, у својим наступима (а добио је доста медијске пажње) је коректан, мало нашироко драматизује о догађајима које може рећи у три реченице, ал добро, користи прилику за промоцијом. Но на жалост, и популарисањем таквог виђења трасира се пртина како Срби робују митоманији што ће покушати искористити они који нашем роду рђаво мисле код неких политичких процеса у временима будућим.

И наравно бесмислица, сви народи имају своје народно предање, Енглези су кроз прегршт књига, публикација и текстова описали згоде краља Артура и витезова округлог стола, снимили и више од 40 фимова и серија о јунацима који су дио њиховог народног предања, исто важи и за друге народе, и то никако није нешто рђаво, напротив, и кроз народно предање се чува идентитет једног народа, и Срби имају богато народно предање, и то народно предање у тешким временима под разним завојевачима бјеше чувар идентитета нашег народа, и треба га и даље његовати.

И наравно да треба народно предање раздвојити од историје, и наравно да ваља порадити на (ре)афирмацији српске историје, да више буде присутна у јавном простору, медијима, више образовних емисија посвећених историји, да се и кроз филмове више обрађује. Послије 1945-е бјеше непожељно кроз филм бавити се старијом српском историјом, тадашњу југо кинематографију преплавили су тзв "партизански" филмови, зато је тим генерацијама, морам признати вјешто, усађена одбојност према старијој српској историји, и увјерење да ништа прије 1941-е није вриједно помена.
Задњих година иде то на боље, ваља порадити да иде још боље, филмови и филмске серије итекако могу помоћи. И "Немањићи" за које мислим да имају много мана и да је то морало пуно боље направити су помогли да се више говори о том времену, расправља, пробуђено је занимање.

А Срби, то говоре и толики догађаји, битке, династије, устанци, буне, толике личности који могу бити само инспирација младим људима, имају пребогату историју, гдје сви они ружни и примјери нечовјештва остану маргинални међу свим тим догађајима и личностима на које једноставно морамо бити поносни.

 

[HanibalBarka666]

Ponos je osećanje vezano za ličnost, za lične postupke i lični uspeh. Dakle da bi bio ponosan na nešto moraš u to nešto i da uložiš deo sebe, da nešto uradiš. To što je bilo ko ovde svojim slučajnim rođenjem postao Srbin, ne znači da ima pravo da bude ponosan na to. Koliko je tih ponosnih Srbendi uradilo nešto za ovu zemlju i ovaj narod?
Dakle nije dovoljno da za Sretenje promeniš profilnu sliku na fejsbuku i pljuješ na forumima i društvenim mrežama po Hrvatima, Albancima i ostalim brojnim "neprijateljima" kao pravi sjaber patriJota. Ne možeš biti ponosni srbenda u kafanskim raspravama, a da u svakom koraku gledaš kako ćeš da podvališ prvom komšiji ili da puniš susedni potok djubrem jer te mrzi da pređeš dodatnih 100inak metara do prvog kontejnera.

 

[Pravi Vlah]

Да ли неки човек може да буде крив за злочин неког другог човека? Не. Исто тако неки човек не може да се дичи достигнућима неког другог човека.

Оправдано је да се дивите или да осудите друге људе, али не да се њима поносите или да се због њих осећате кривим.

Многе трагедије су се спроводиле током историје због веру у колективну кривњу. А друга страна те вере је вера у колективни понос.

 

[Khal Drogo]

Да ли неки човек може да буде крив за злочин неког другог човека? ......

Наравно да човјек не може носити терет кривице за поступке других. Али може имати осјећај стида. Рецимо, када би у 632.000 Срба потписало петицију за прогон неког писма (било којег) ја бих имао снажан осјећај стида да толико сународника има изопачено поимање, вјерујем да би и Румуњ имао осјећај стида да толико Румуња потпише петицију против неког писма. А толики број једног малобројнијег народа ту у комшилуку је потписао петицију за прогон ћирилице. Да ли ће се стидјети или потврдити мисли једног српског пјесника, њихова ствар,

Кривица није супротност поносу, стид је супротност понсу. Ви се због неких дјела, поступака, достигнућа можете поносити или стидјети. Та дјела могу бити индивидуална, ако сте ви лично урадили или остварили нешто чиме се поносите, или пак стидите. А могу бити и колективна, ако неки прпадник вашег колективитета (суграђанин, из истог завичаја или из истог народа) уради, оствари нешто што може бити позитивно, афирмативно нормално је да ћете бити поносни, као што можете имати осјећај стида ако примијетите колико је прљав ваш град, колики је степен некултуре, или колико се људи, ваши суграђани или сународници, у неким ситуацијама попут марве понашају.
То је ваш осјећај, и то вам нико не моће одузети, индоктринисани људи ће више прихватити калуп који му је одредио онај који врши индоктрнацију, који му је одредио систем вриједности гдје се често и нема мјеста стиду или поносу, међутим код слободномислећих људи осјећај стида или поноса је увијек присутан. Који како написах може бити и због индивидуалних и због колективних чињења, нечињења или злочињења.

И на претке наравно да можемо бити поносни, што су у тешким временима остали постојани и задржали слободарски дух. Као што се можемо стидјети, да су у Београду 1941-е еуфорично дочекали нацистичку жгадију са цвијећем, Срби би се стидјели тога, али ето нема разлога за стид.

Како год, то да ли ћемо бити поносни на нашу историју, или пак имати осјечај стида, или ћемо прихватити наметнути калуп глобалних господара како је исправно имати став, говори о нама.

 

[suave]

Kolektivni identitet se gradi na zajedničkoj istoriji, kulturi, porodičnim vezama, religiji itd. I sve te kulturne karakteristike bitne su u izgradnji zajedničkog identiteta. I ako je neko, poštujući taj svoj deo koji deli sa ostalim pripadnicima jednog kolektiva postigao određen uspeh u životu, zaslužio priznanje, divljenje a bogami i zavist nekih koji nemaju taj kulturni identitet, normalno je da se taj uspeh gleda i u svetlu njegovog porekla i kulturnih crta koje deli sa nekim drugim pojedincima. Nije tu stvar da li će neko da presudi da li je to dozvoljeno ili nije. Naciju čine dobri primeri, Plutarh je pisao o tome.

 

[Pravi Vlah]

За шта ниси одговаран не можеш бити ни крив ни поносан. Можеш да се некоме дивиш. Можеш да га подражаваш.

Иначе свестан сам колико је ова логичка грешка укорењена у колективизму. Колективизам укључује национализам, комунизам, фашизам, итд. Овај форум врви колективистима.

 

[Khal Drogo]

Понављам, кривица нема везе са осјећајем поноса. Осјећај стида је супротност поносу. Осјећај стида или пак поноса, можемо имати и због индивидуалних и згог колективних чињења, нечињења или злочињења. Са осјећајем стида и поноса иде и обавеза, да ли имате обавезу да ви нешто учините за себе, своју породицу, свој град или свој род, да бидете уљудни, трпељиви, обазриви, да учините нешто да вам град буде чистији, не бацате смеће тамо гдје не треба, или ако је ваш род у питању да се барем упознате са историјом свог рода како би знали кроз шта су ваши преци пролазили, каква искушења, да би вам оставили то што су оставили.

Постоје и особе које живе по начелу "у се, на се и пода се", који ни стида ни поноса немају, живот се своди у ускогрудност, себичност, осјећај стида и поноса су замијенили пакост, завист или пак наслађивање у туђој муци, ликовање у туђој несрећи, такви и на форуму висе само како би коју пакосну или заједљиву провукли, некад и како су форумаши овакви или онакви. И то је у реду, такви су, сад што не могу разумјети да нису сви као они и да неки људи гледају и шире, шта да се ради.
Као што људи могу бити више, мање или никако привржени роду којем како то неки воле рећи ето случајно припадају. И то је, да ли ће бити родољуби, одроди или отићи у аутошовинизам, лични избор. Одродима и аутошовинистима смета што су неки остали родољуби, што су поносни на своје претке, на све оно што учинише, што су били постојани, остали и опстали на овој балканској вјетрометини.

Ту иде и питање. Да ли смо данас достојни наших предака? Но то је већ друга тема.

 

[podbarac]

Sve do drugog svetskog rata , posle je svircen kurcen.

 

[Scott Isle]

Opet smo jedina slobodna zemlja u Evropi. Sve su NATO okupirane.

 

[veliki krang]

За шта ниси одговаран не можеш бити ни крив ни поносан. Можеш да се некоме дивиш. Можеш да га подражаваш.

Иначе свестан сам колико је ова логичка грешка укорењена у колективизму. Колективизам укључује национализам, комунизам, фашизам, итд. Овај форум врви колективистима.

Ti si sa druge strane individualista iz veoma jednostavnog razloga - nemaš ništa svoje za šta bi mogao da se uhvatiš. Ili u najmanju ruku ništa vredno hvale.

 

[Major Gašpar]

Treba , mada sam pristalica da se ponosiš isključivo ličnim dostignućima ,al kad pogledamo oklolne narode mi smo premija .

 

[doktorSokrates]

За шта ниси одговаран не можеш бити ни крив ни поносан. Можеш да се некоме дивиш. Можеш да га подражаваш.

Иначе свестан сам колико је ова логичка грешка укорењена у колективизму. Колективизам укључује национализам, комунизам, фашизам, итд. Овај форум врви колективистима.

Taj individualistički pristup je kod nas oličen pre svega u građanskim,liberalnim, pseudoelitističkim,uglavnom autošovinističkim krugovima.Recimo, kad se Srbi raduju pobedi Novaka Đokovića onda s njihove strane kreće svopšte zgražavanje u stilu, kako možete slaviti nešto čemu ničim niste doprineli,to je njegova lična pobeda a ne vaša i uglavnom to smatraju nakaradnim tipom osećanja gde se pojedinac identifikuje s kolektivom ili nekim članom tog kolektiva.
Međutim, koliko su naši individualisti dosledni tome, najbolje se vidi u primeru nekih ratnih zločina iz proteklog rata počinjenih od pojedinaca ili grupa sa srpske strane. recimo famozna Srebrenica.Tu oni izlaze iz indivindualnog i prebacuju se u kolektivni sistem,pa nam poručuju kako svi mi kolektivno treba da se stidimo onog što se tamo dogodilo.Čak na sudsko pravo koje glasi da je za svaki zločin odgovoran pojedinac koi ga je počinio,oni idu korak dalje u kolektivizaciji pa kažu,bez obzira što mi tamo nismo bili i u tome učestovali,oni su to radili u naše ime iz zbog toga moramo stalno da se izvinjavamo i molimo za oproštaj.
Isto tako,sa jedne strane podržavaju hrvatsku nezavisnost i njihovo pravo na državu u ovim granicama jer ne mogu potomci biti odgovorni za ono što su činili njihovi očevi i dedovi i oni ne treba da osećaju bilo kakvu krivicu,odgovornost i stid za nešto što oni nisu počinili i što se dogodilo pre nego što su se i rodili.S druge strane,mi moramo da priznamo Kosovo, mi moramo da snosimo posledice pogrešne politike, mi moramo da shvatimo da je tamo neko radio nešto u ime nas, da moramo prihvatiti odgovorost i krivicu koju su nam ostavili,da moramo da se stidimo...

 

[ZabranjeniLegenda]

Naravno, jer Srbi su jedinstveni po tome sto su iako malobrojni, svjetski narod koji je vise puta promijenio svijet.

Recimo da Srbi su jedini narod koji ubio Sultana na bojistu, jedini balkanski narod sem Bugara da ima Carstvo, prvi evropski narod da jede viljuskom (osim Vizantinaca), prvi smo se oslobodili od Osmanskog Carstva, prvi narod koji oborio nevidljivog aviona, jedini evropski narod koji se oruzjem borio protiv NATO-a, imamo vjerovatno najveceg geniju istorije Teslu ko je izmislio modernu struju i radio, najveceg tenisera istorije, najbrojniji stranci u NBA kosarci, prvi ruski car Ivan Grozni je bio Srbin, izmislili smo Vampire, naš Dusko Popov je inspiracija za Dzejms Bond, Tom Kruz, Dzon Travolta i mnogi druge holivudske zvezde su igrale Srbe u filmovima.

Dakle tu je puno toga da s'razlogom tvrdimo da smo nebeski.

 

[Khal Drogo]

Када градимо свој однос према прошлости, ту је као и у животу, неминовна селекција, хоћемо ли бирати и истицати више оне позитивне и афирмативне догађаје и примјере, примјере пркоса, јунаштва, постојаности, слободарског духа, или оне негативне, примјере издаје, кукавичлука, конвертитство, понизности пред разним окупаторима.

Ако нам прошлост моделирају они који нашем роду и не мисле добро, више ће се афирмисати рђави и негативни примјери. Ту се надовежу и воле моралисати типови који су обољели од опаке болести аутошовинизма. Истина они у правилу немају појма о историји, али ето насједају на пропаганду и лажну причу о доприносу српских власти у Недићевој Срвији у холокаусту. Лажну јер су погром вршили нацисти, узгред и егзекуције нису вршене у Недићевој Србији него у ендехазији, и ту допринос српских власти је никакав. Нити су било шта могли урадити,

Ако говоримо о том злу времену 1940их важно је и разумјети те догађаје, у Србији је једна прича, у ендехазији друга, ту смо имали кланицу, српски род је у бројкама у ендехазији стотину пута више пострадао него Јевреји у Недићевој Србији, и сад треба да се Србима подваљује лажни терет кривице и стида. А шта ћемо са погромом Срба у ендехазији? Чекај мало, по чему су то вреднији или мање вриједни животи неког народа.

Опет када је у питању однос према окупатору, Срби јесу били окупирани од разних освајача, али нашу историју су управо обиљежиле буне и устанци. И платили смо због тих буна и устанака огромну цијену. Могли смо проћи боље да су наши преци били понизнији. Али ето нису.

И када говоримо о времену ендехазије, и ту смо имали устанак, српски устанак. На жалост, крајем 1941 и почетком 1942 дошло је међу устаницима до раздора, те наше проклете деобе које нас кроз цијелу историју прате, да није дошло до раздора, да су Срби остали јединствени, знали поставити приоритете, ко је стварни непријатељ и против кога се борити, наш род са ову страну Дрине би такође пострадао, био би то погром јер кланица је почела одмах како је окупатор окупирао наше просторе, али би три пута мање пострадали, То су огромне бројке.
Исто тако италијански фашисти у чијој зони су прво почели стравични покољи, да ли мотивисани да пацификују српске устанике или су били толико згрожени грозотама и монструозностима да више нису могли окретати главу,, растјерали су усташку жгадију, и окренули се колаборацији са српским устаницима. У моментима када је биолошки опстанак у питању, и вође имају одговорност, можете подилазити Москви, Лондону, не страдају они него Срби овдје, радити по обрасцу "што горе, то боље", не марити за масовне покоље, а можете и радти да барем нешто народа претекне.

Како ће данас разумјети то вријеме и та времена, зависи да ли људи мисле својом или туђом главом. Код ових других зависи и од онога шта чују, шта се више промовише, и кроз медије, јер медији моделирају свијест колективитета. На жалост, а то је већ дуже времена, и Српска и Србија су заробљене државе, заробљене у канџама оних који нашем роду у континуитету о глави раде, ту се афирмише једна наопака историја, гдје се занемарују толики свијетли примјери а у први план гура искривљена историја и неки рђави примјери, ту су и медије "окупирали" разне Дубравке, Латинке, Бранке и остали Бешлини, уноси се смутња и трасира пртина аутошовинизму међу Србљем.

Како год, негативних примјера, кукаквичлука, издаје, конвертитства, има у историји сваког народа, али када је наша историја у питању, они су занемарљиви на све оне догађаје, личности које је изњедрио српски род, буне, устанке, на које и требамо и морамо бити поносни.

 

[Andrej Bolkonski]

Ja kao intelektualac obrazovan na zapadnim naucnim vrednostima,ni u kom slucaju,ne nalazim nista u istoriji srbije,sto bi bilo za neki ponos.
Srbija je vodila mnoge potpuno nepotrebne infaltilne ratove.Moze se slobodno reci,da osim Kneza Milosa,koji je i ako nepismen,bio veliki diplomata,
svi ostali,koji su kasnije bili na celu drzave srbije,bili su intelektualno,ispod linije proseka.To se nastavilo,sve do najnovijih dana,pa kao sto rekoh,
nemam cime da se ponosim !

 

[Лекизан]

Ja kao intelektualac obrazovan na zapadnim naucnim vrednostima,ni u kom slucaju,ne nalazim nista u istoriji srbije,sto bi bilo za neki ponos.
Srbija je vodila mnoge potpuno nepotrebne infaltilne ratove.Moze se slobodno reci,da osim Kneza Milosa,koji je i ako nepismen,bio veliki diplomata,
svi ostali,koji su kasnije bili na celu drzave srbije,bili su intelektualno,ispod linije proseka.To se nastavilo,sve do najnovijih dana,pa kao sto rekoh,
nemam cime da se ponosim !

Умислио си ти само да си интелектуалац па зато.

 

[veliki krang]

Ja kao intelektualac

 

[Andrej Bolkonski]

Умислио си ти само да си интелектуалац па зато.

Ti imas srece,nisi upoznat sa ustorijom srbije.Da si upoznat,video bi kako su oni koji su vodili ovaj jadan narod,vodili nepotrebne ratove,koji su odnosili
srpske mladice na kolektivne grobove.Samo nepotreban sremski "front".odneo je bez potrebe u pogibiju desetine hiljada srpskih mladica.A zasto,pitaj
se ? Da bi cirkuski "marsal",pokazao saveznicima,kako se ON borio protiv nemaca.Taj sremski "front" je otvoren,kada je zvanicno drugi svetski
rat,vec bio zavrsen.

 

[Andrej Bolkonski]

Lekizan E jadni covece,da li si cuo, za izreku:Tabula raza.To si ti,ali pogledaj na Guglu,sta ta izreka znaci.