Oно што хоћу да напишем јесте да забране често са собом носе далеко веће проблеме него што доносе користи.
У реду је прописати да је забрањено убиство, крађа, превара, проневера и сл.
Међутим, када се забрањују овакве ствари, често је корист далеко мања од штете. Нпр. Амери су тридесетих забранили точење алкохола. То је довело до гомиле илегалних барова, људи су пили све и свашта, тиме уништавали здравље, мафија се обогатила, државни апарат, уместо да ради свој редовни посао, шљакао је на сузбијању новог криминалитета, а који није могао да сузбије. Колико је полиција јурила илегалне точионице пића, мафијозе, Ал Капонеа, уместо да јуре лопове и убице. То са собом доноси нове новце пореских обвезника за борбу против новог облика криминала. Елиот Нес, уместо да јури лопове и убице, он је годинама јурио Ал Капонеа, који не би постојао без прохибиције. А на крају су морали опет да дозволе точење алкохола.
Можеш ли забранити проституцију? Не.
Можеш ли да смањиш употребу наркотика? Не. Мафијозе се богате, људи троше велике паре, држава има огроман апарат за борбу против тих облика криинала. Полиција, тужилаштво, судство, све пратеће службе.
Требају ти нови затворски капацитети за илегалне кладионичаре итд..итд..
Зато мислим да не терба забрањивати коцкарнице.
У теорији, имаш размишљања да не постоји криминал без жртве. Ако неко хоће да се клади, он то ради добровољно, те он није жртва кладионице. Ко се добровољно клади, тај није жртва, а ако нема жртве, нема ни кривичног дела.