- Poruka
- 5.486
Treba li Srbija da potpiše Sporazum
o stabilizaciji i pridruživanju sa EU????????
Treba li da Srbija uslovljava potpisivanje SSP, ako ga Unija ponudi? Odgovor je kratak i jasan: ni u kom slučaju. Evo i zašto.
Vlada Srbije je sve do kraja pregovora pregovarala sa Unijom o SSP, a u svim dokumentima vezanim za taj proces stoji da se pregovori odnose na Srbiju bez Kosova. To piše i u Studiji izvodljivosti Evropske komisije od pre više od dve godine, koja predstavlja ulaznicu za SSP-pregovore, gde stoji da se oni ne odnose na Kosovo, pošto tamo srpske ustanove nemaju mogućnost sprovođenja politike i gde se nalazi međunarodna uprava. Dakle, pregovarati više od dve godine sa Unijom uz izričitu pretpostavku da se pregovori ne odnose na Kosovo, a zatim se uzjoguniti kao da je bilo obrnuto, jednostavno je neozbiljno. To se jednostavno u ozbiljnim zemljama ne radi.
Prema trenutnoj situaciji, sve zemlje Unije (osim Kipra) su spremne da priznaju nezavisnost Kosova kada ona jednog dana bude proglašena. Na priznavanje su rešene i druge zemlje van EU, kao što su SAD, Kanada, Švajcarska, Norveška, Australija, itd. Da li u takvoj situaciji uslovljavanje DSS i još nekih stranaka može da spreči Uniju u priznavanju nezavisnosti Kosova. Svakako ne. Ako je tako, onda uslovljavanje potpisivanja SSP od strane Srbije odustajanjem od priznavanja nezavisnosti Kosova nema nikakvog smisla. Zemlje Unije će priznati Kosovo htela Srbija da potpiše SSP ili ne.
Ako je tako, onda je zahtev DSS i drugih sasvim neracionalan i štetan po interese Srbije. Pošto se to vidi kao na dlanu zanimljivo je pitanje, kakav smisao onda može da ima odustajanje od potpisivanja SSP.
Nikakav drugi do čuvanje interesa DSS, koji nije u tome da se Srbija nađe u Uniji i da postane pristojnija država. Većina vodećih funkcionera DSS na čelu sa Vojislavom Koštunicom prosto nema šta da traži u Uniji niti oni po načinu rada i razmišljanja mogu biti partneri predstavncima drugih zemalja. Zato ova grupa političara ubrzano zemlju pokušava da odvuče od EU i da je veže za Rusiju.
Vodeći političari zemalja članica Unije se rukovode interesima svojih zemalja i za njih je nerazumljivo da neko može do te mere pogaziti interese svoje zemlje i elementarne norme razuma i dobrog ponašanja, kao što to čini DSS sa interesima Srbije. Zato uglavnom i ćute, ne odgovaraju na tirade DSS, nadajući se da će te detinjarije prestati. Uzalud se nadaju, jer je mnogo ilustracija neodgovornog ponašanja vodećih ljudi DSS. Podsetiću samo na nekoliko očitih novijih primera
Nedavno je jedan od savetnika Vojislava Koštunice rekao da Srbija treba i da ratuje za Kosovo, ako zatreba (Aleksandar Simić). Srbija je već jednom ratovala s NATO za Kosovo i taj rat izgubila. Jedan komentator je već primetio, a ja ne mogu ništa bolje da smislim, da je budala onaj ko se tuče sa jačim, a da je idiot onaj ko to zaboravi i hoće da se tuče po drugi put.
Drugi savetnik Vojislava Koštunice (Vladeta Janković) je nedavno rekao kako je srpska politika zabeležila veliki uspeh time što je od Kosova napravila veliki međunarodni problem.[/B] Neshvatljivo je da čovek ne razume da napraviti međunarodni problem nije plus nego minus, a napraviti veliki problem je veliki minus. Pozitivan korak bi bio da se problem reši, a ne napravi. Šta o tome drugo reći nego da se neznalica i pokvarenjak ponosi onim čega se pametan stidi.
Ličnosti poput pobrojanih, na čelu sa Koštunicom, jer on je te ljude birao na osnovu pristupa, slabog obrazovanja i lošeg morala, nemaju šta da kažu evropskim političarima, niti ovi hoće da se bave takvim „kolegama“. Zato ekipa oko Koštunice očajnički pokušava da spreči dalje napredovanje Srbije u evro-atlantskim organizacijama, iako je to štetno za interese zemlje, i iako je dve godine pregovarala o sprskom približavanju Uniji bez Kosova.
Političari koji tako očito stavljaju sopstvene interese iznad interesa zemlje će brzo nestati sa političke scene. Naša nevolja je što se to ne može desiti dovoljno brzo, što Srbiju mogu da uvuku u izolaciju i konfrontaciju sa svetom i vrate je tamo gde je sa Miloševićem bila 1990-ih.
o stabilizaciji i pridruživanju sa EU????????
Treba li da Srbija uslovljava potpisivanje SSP, ako ga Unija ponudi? Odgovor je kratak i jasan: ni u kom slučaju. Evo i zašto.
Vlada Srbije je sve do kraja pregovora pregovarala sa Unijom o SSP, a u svim dokumentima vezanim za taj proces stoji da se pregovori odnose na Srbiju bez Kosova. To piše i u Studiji izvodljivosti Evropske komisije od pre više od dve godine, koja predstavlja ulaznicu za SSP-pregovore, gde stoji da se oni ne odnose na Kosovo, pošto tamo srpske ustanove nemaju mogućnost sprovođenja politike i gde se nalazi međunarodna uprava. Dakle, pregovarati više od dve godine sa Unijom uz izričitu pretpostavku da se pregovori ne odnose na Kosovo, a zatim se uzjoguniti kao da je bilo obrnuto, jednostavno je neozbiljno. To se jednostavno u ozbiljnim zemljama ne radi.
Prema trenutnoj situaciji, sve zemlje Unije (osim Kipra) su spremne da priznaju nezavisnost Kosova kada ona jednog dana bude proglašena. Na priznavanje su rešene i druge zemlje van EU, kao što su SAD, Kanada, Švajcarska, Norveška, Australija, itd. Da li u takvoj situaciji uslovljavanje DSS i još nekih stranaka može da spreči Uniju u priznavanju nezavisnosti Kosova. Svakako ne. Ako je tako, onda uslovljavanje potpisivanja SSP od strane Srbije odustajanjem od priznavanja nezavisnosti Kosova nema nikakvog smisla. Zemlje Unije će priznati Kosovo htela Srbija da potpiše SSP ili ne.
Ako je tako, onda je zahtev DSS i drugih sasvim neracionalan i štetan po interese Srbije. Pošto se to vidi kao na dlanu zanimljivo je pitanje, kakav smisao onda može da ima odustajanje od potpisivanja SSP.
Nikakav drugi do čuvanje interesa DSS, koji nije u tome da se Srbija nađe u Uniji i da postane pristojnija država. Većina vodećih funkcionera DSS na čelu sa Vojislavom Koštunicom prosto nema šta da traži u Uniji niti oni po načinu rada i razmišljanja mogu biti partneri predstavncima drugih zemalja. Zato ova grupa političara ubrzano zemlju pokušava da odvuče od EU i da je veže za Rusiju.
Vodeći političari zemalja članica Unije se rukovode interesima svojih zemalja i za njih je nerazumljivo da neko može do te mere pogaziti interese svoje zemlje i elementarne norme razuma i dobrog ponašanja, kao što to čini DSS sa interesima Srbije. Zato uglavnom i ćute, ne odgovaraju na tirade DSS, nadajući se da će te detinjarije prestati. Uzalud se nadaju, jer je mnogo ilustracija neodgovornog ponašanja vodećih ljudi DSS. Podsetiću samo na nekoliko očitih novijih primera
Nedavno je jedan od savetnika Vojislava Koštunice rekao da Srbija treba i da ratuje za Kosovo, ako zatreba (Aleksandar Simić). Srbija je već jednom ratovala s NATO za Kosovo i taj rat izgubila. Jedan komentator je već primetio, a ja ne mogu ništa bolje da smislim, da je budala onaj ko se tuče sa jačim, a da je idiot onaj ko to zaboravi i hoće da se tuče po drugi put.
Drugi savetnik Vojislava Koštunice (Vladeta Janković) je nedavno rekao kako je srpska politika zabeležila veliki uspeh time što je od Kosova napravila veliki međunarodni problem.[/B] Neshvatljivo je da čovek ne razume da napraviti međunarodni problem nije plus nego minus, a napraviti veliki problem je veliki minus. Pozitivan korak bi bio da se problem reši, a ne napravi. Šta o tome drugo reći nego da se neznalica i pokvarenjak ponosi onim čega se pametan stidi.
Ličnosti poput pobrojanih, na čelu sa Koštunicom, jer on je te ljude birao na osnovu pristupa, slabog obrazovanja i lošeg morala, nemaju šta da kažu evropskim političarima, niti ovi hoće da se bave takvim „kolegama“. Zato ekipa oko Koštunice očajnički pokušava da spreči dalje napredovanje Srbije u evro-atlantskim organizacijama, iako je to štetno za interese zemlje, i iako je dve godine pregovarala o sprskom približavanju Uniji bez Kosova.
Političari koji tako očito stavljaju sopstvene interese iznad interesa zemlje će brzo nestati sa političke scene. Naša nevolja je što se to ne može desiti dovoljno brzo, što Srbiju mogu da uvuku u izolaciju i konfrontaciju sa svetom i vrate je tamo gde je sa Miloševićem bila 1990-ih.
