treba li SPC Patrijarh ili ne treba?

навелико се прича о Мирку Добријевићу, миљеник је тадића + носи католичку коцкицу око врата ( ништа лично, само факте износим) + + подпредседник је светког савеза цркава, значи сви услови испуњени

у аустралији забрањује употребу српског као службеног језика ( лично искуство да напоменем) вози бајс у бициклистичким (исто)
 
Cinjenica je jedno:Mi sada Patrijarha nemamo i tlo je pogodno da radi sta ko hoce a imaju "kolektivnu" odgovornost.Znaci,niko ne odgovara ni za sta.kao sto je bivsa SFRJ imala predsednistvo.To nije dobro.Mora se izabrati Patrijarh,ne bih da ulazim u spekulacije koga treba izabrati,ali mora se izabrati,ovako ne valja,to je jedino sigurno.
 
Oni su izgubili vjeru, a ko vjeru izgubi nikakav kompas mu ne pomaze!

Vera treba da bude unutrasnja stvar svakog coveka.To jedino ne vazi za "profesionalce'",one koji od te vere zive,i to veoma dobro,svestenstvo.Pogledajmo kako je to danas u XXI veku.Mislim na sve religije.Svestenstvo je dovoljno samo sebi,svi velikodostojnici su okiceni kao Bozicno drvo,zive luksuznim zivotom,jedno pricaju,drugo misle a trece rade.
Nemaju oni veze ni sa religijom,ni sa Bogom,ni sa narodom.Oni su dovoljni sami sebi.Lep primer je sadasnja situacija u nasoj SPC koja,objektivno,nema prvog medju jednakima,nema domacina kuce-Patrijarha.I sta rade ti nasi vlastodrsci u SPC?! Bore se za vlast kao da su politicka stranka,a i nisu daleko od toga.Kakvi smo u zivotu takvi smo i u Crkvi,ne moze covek da bude cas ovakav,cas onakav.To smo mi.Sve u svemu,kakvi smo tako i zivimo.
 
Интервју Епископа Григорија часопису Вечерње новости
"На следећем Сабору бирамо домаћина"


ЦРКВЕНА влада није исто што и државна, па да је пред падом. То није влада у том смислу, како је људи схватају. А што се оставки у тој влади тиче, сваки нормалан човек који има власт и одговорност треба да размишља о оставци.
Овим речима владика захумско-херцеговачки Григорије одговара на спекулације које су узбуркале јавност, а у којима се наводи да су он и још двојица владика спремни да напусте црквену владу и тако "изазову" ванредни сабор.



* Да ли су тачни наводи да је црквена влада пред падом, јер су тројица владика, међу којима сте и ви, незадовољни ставовима које износи владика Амфилохије?

- Црквена влада није исто што и државна, па да је пред падом. Уосталом, то и није влада у том смислу, како људи схватају. Рекао сам већ другде, Црква је божанска, у њој живе и дејствују људи, али и Бог. То нипошто и никада не треба заборавити. Бог је увек ту, и зато је Црква увек усправна и биће до краја века. То може да звучи неприхватљиво људима који су сасвим изван Цркве. Друго, Црква је саборна, а то значи да наша различитост у много чему, па и у ставовима, обавезно не значи и размимоилажење. Напротив, ми знамо зашто смо ту и ко је Онај који нас сабира. Тако је било увек, тако је и сада. Није тачно да постоји подела у Св. синоду и није први пут да нам се ово догађа, да се сусрећемо у медијима са злонамерним и нетачним гласинама и полуистинама на основу којих разни самозвани аналитичари и социолози спекулишу о веома деликатним темама збуњујући на тај начин јавност и све вернике Српске цркве.

* Наводно, ви, владика далматински Фотије и владика бачки Иринеј размишљате да поднесете оставке у црквеној влади, што би довело до ванредног заседања Сабора. Да ли је тачно да размишаљате о оставци?

- Сваки нормалан човек који има власт и одговорност треба да размишља о оставци. Али, такође, ми у Цркви нисмо ту ради себе, него ради Цркве, јер нам је она - Црква тј. Бог Господ, дао све што имамо - и живот, и част, и власт, па пре свега морамо мислити на Цркву, а не на себе.

* Постоји ли могућност да буде одржан ванредни Сабор? Да ли се ви за то залажете и о чему би се расправљало на том сабору?

- Залажем се за редовно стање у Цркви, за редовни Сабор и саборност. Наш следећи сабор, када се за то стекну добри услови и блага клима, треба да буде и изборни. Да поново добијемо доброг домаћина који ће право управљати домом Божијим који је Црква. Сабор је ствар договора, и у овом тренутку још нема одговора на то питање. Видећемо. А ово друго, опет понављам: немојте да нас терате да се изјашњавамо попут неких делегата. Другачије ми постојимо. И то знају они који су унутра, који живе у Цркви. И да хоћемо, ми епископи не можемо тако, јер нас живот Цркве, њено устројство, да тако кажем, "присиљава" на јединство. Или то, или више нисмо Црква. Треба да у миру дочекамо Сабор, било вандредни, било редовни, и да се молимо Богу, сви, да нам покаже пут, и показаће Господ. Ако буде била већина за избор - па ваљда ће то бити очигледно. Ако ли не - слава Богу. Мој став по том питању се зна, а кандидати су сви епархијски архијереји који су преко пет година у служби. Рећи било шта друго је незахвално, коцкарски, а ми, опет, не смемо да пристанемо на такав начин комуникације са светом.

* Шта замерате митрополиту Амфилохију? Да ли сте се у скорије време видели с њим. Ако јесте, да ли је било речи о неспоразумима међу члановима Синода?

- Већ сам много говорио шта сам замерио. То је дакле био неизбор патријарха... Он је био за стрпљење и смирење. Послушао сам, па и смирио се. Он је саборна личност. Искусан и мудар човек. И све што му замерим могу му рећи. Али је много важније од тога да сад сви заједно изађемо на мирније море и да заједно дођемо у мирну луку. Треба схватити да је Црква та која нам даје ауторитет и снагу, а да смо ми ту да служимо Богу и роду. То добро зна митрополит Амфилохије, и ја учим и опомињем се да то не заборави никад. Постоје ствари које треба рећи, а везане су за биће, за живот Цркве, а које могу да нам свима помогну да превазиђемо велики број збуњујућих ситуација, навода у штампи, слутњи, клевета.... Црква је нешто друго. Она није свет. Она собом објављује нови Живот, нови поредак ствари, који ће у потпуности бити испуњен када Господ дође опет. Е, сад, у светлу тога, и поделе и несугласице, којих има, којих је било и којих ће и у будућности бити у Цркви, нису аналогне поделама у Влади, партијама, земљама, дакле поделама у овом свету. То нису поделе у том смислу, јер је Црква у јединству Духа, јединству Службе Божије, вере. Када служимо Службу, а то је образац и извор нашег идентитета, онда Амфилохије није на једној, а сви на другој страни, зар не? Како онда говорити о поларизацији, о странама, фракцијама? То је речник стран за оне који су у једној вери сједињени. Јерес је друго, када неко застрани и одвоји се од живота Цркве, а то, хвала Богу, ни издалека није случај у нашој Цркви ни са једним од браће Епископа.

* Актуелно је и питање забране неких десничарских организација. Спекулише се да су неке од њих блиске Цркви. Да ли је, по вашем мишљењу, забрана организација добар начин борбе против насиља?

- То је питање за господина Дачића. А ја бих се стварно запитао ко и зашто измишља те организације?

СРАМОТА ДА ПРИЧАМ

* Доста се говори о томе да је део чланова Синода замерио епископу Амфилохију на иступању поводом "Параде поноса" у Београду. Да ли је то тачно?

- Зар није срамота да о томе причамо више! Рекох, било би ме срамота да говорим о томе, још и више да мислим, а камоли да заузимам став.

Вечерње новости, Љ. БЕГЕНИШИЋ, 28.09.2009.


http://www.novosti.rs
 

Back
Top