Треба ли дозволити ожењени епископат?

Gedeon

Veoma poznat
Poruka
11.145
Један православни свештеник из БПЦ ми је давно причао како је у плану увођење ожењеног епископата. Поставио сам питање вештачкој интелигенцији када је уведена забрана ожењеног епископата. Ево одговора:
The prohibition of marriage for bishops in the Catholic Church was formally established during the Second Lateran Council in 1139. This council definitively forbade priests from marrying, which included bishops, thereby solidifying the practice of clerical celibacy within the Latin Church.
Prior to this, there were various discussions and mandates regarding clerical celibacy. The Council of Elvira in AD 304 had already set a precedent by requiring that all bishops, presbyters, and deacons abstain from marital relations, but it was not until the Lateran Council that a clear and universal ban was enforced for all clergy, including bishops.
The Council of Trent in 1563 later reaffirmed this tradition, emphasizing the importance of celibacy for the clergy as a means to maintain spiritual focus and moral integrity. Thus, the ban on marriage for bishops has its roots in these significant ecclesiastical decisions, particularly the Lateran Council of 1139.
 
Православна црква:
Зашто је брак забрањен савременим епископима?

Епископи првих векова хришћанства, укључујући и апостоле, били су венчани. Зашто је савременом епископату брак забрањен?

Мишљење да су апостоли били први епископи је веома распрострањено, али је у исто време потпуно погрешно. Заиста, апостоли су давали епископе за хришћанске заједнице које су организовали у процесу проповедања. Међутим, они сами нису били епископи.

Бискуп буквално значи „надгледник“, што, наравно, подразумева стално близак са стадом. Апостол је путујући проповедник. Довољно је рећи да је након смрти свих ученика Христових, Црква око једног века наставила службу апостола – путујућих проповедника, који, према Дидахе-у, нису боравили на једном месту дуже од три дана.

Ипак, да се вратимо на епископе. Заиста, епископи су првобитно били породични људи. Древна црквена пракса познаје само једно ограничење у вези са породицом, које је формулисао апостол Павле и које је касније унето у Апостолска правила: епископ мора бити „муж једне жене“, односно бити ожењен у првом браку.

То се наставило све до 7. века. Штавише, међу епископима је било и ожењених и целибата. На пример, од два брата епископа Василије Велики је био у целибату, а Григорије Ниски ожењен. Целбатски епископ Григорије Богослов био је син ожењеног епископа.

Истовремено, током времена, однос ожењених и целибатних епископа се стално мењао у правцу повећања броја ових последњих. Тако је до 7. века пракса целибатног епископата постала скоро универзална и узимана је здраво за готово у црквено-народној свести. Као резултат тога, Трулски сабор га је забележио као званичан и једини прихватљив.

Тј. можемо рећи да је овакво стање историјска чињеница. Заправо, пракса и сам живот су показали да је целибат природније стање за човека који се потпуно посветио пословима Цркве.

протојереј Владимир Пучков

Извор: https://pravoslavie-md.turbopages.o...ochemu-zapreshhen-brak-sovremennym-episkopam/
 
Причао сам са једним старокатоличким свештеником (из једне конзервативније гране, и старокатолици су се расули у мноштво јурисдикција због питања женског свештенства, геј бракова и дл.) и каже ми да зна из мноштва примера да већина жена од епископа полуди. А код је дозвољен ожењени епископат. Ово је занимљив податак.
 

Back
Top