Данас ми се имају пријатељи. Прави. Они који ће некад мене да се сјете први. Јасно ми је да сви имају своје обавезе, али треба 10 секунди да се напише ,,Хеј, Мицо, како си?" и пошаље порука.
Данас ми се имају пријатељи. Они за које не морам да се борим. Поготово не са њиховим емотивним партнерима. (У конкретном случају са момком моје најбоље другарице. Разумијем кад је он први заказо договор, али ,,Морам да видим са Луком да ли се њему иде негдје тад." је ипак мало превише. Мене боли. Као, Милица је ту, нема везе што ћу је испалити по хиљадити пут.)
Данас ми се имају пријатељи. Неки који неће да ме се сјете само кад им је лоше. Неки који ће повремено да се запитају ,,Шта ли ради Милица? Хајде да је позовем."
Данас ми се имају пријатељи. И пријатељства која нису биљка коју само ја залијевам.
Данас ми се имају пријатељи. И пријатељства у којима нећу да се осјећам као напорна особа која зивка нон стоп.
Данас ми се имају пријатељи. Тражим ли много?
Данас ми се имају пријатељи. Они за које не морам да се борим. Поготово не са њиховим емотивним партнерима. (У конкретном случају са момком моје најбоље другарице. Разумијем кад је он први заказо договор, али ,,Морам да видим са Луком да ли се њему иде негдје тад." је ипак мало превише. Мене боли. Као, Милица је ту, нема везе што ћу је испалити по хиљадити пут.)
Данас ми се имају пријатељи. Неки који неће да ме се сјете само кад им је лоше. Неки који ће повремено да се запитају ,,Шта ли ради Милица? Хајде да је позовем."
Данас ми се имају пријатељи. И пријатељства која нису биљка коју само ја залијевам.
Данас ми се имају пријатељи. И пријатељства у којима нећу да се осјећам као напорна особа која зивка нон стоп.
Данас ми се имају пријатељи. Тражим ли много?
