"tranziciona hipohondrija"

indigo

indigo

Aktivan član
Poruka
1.056
videcete iz ovog teksta o cemu je rec:

http://www2.serbiancafe.com/lat/vesti/14/27233/

ja u poslednjih par godina vidjam sve vise takvih ljudi... najcesce izmedju 40 i 50 godina, zdravi-pravi, koji su u tom nekom periodu ostali bez posla, sa decom koja jos nisu samostalna i zenom koja najcesce radi (i dva posla), i koji i ne pokusavaju da nadju posao, jer "sve je trulo", a "posla i nema - zasto da ga trazi"....ili - u drugoj varijanti, one ciju je firmu preuzela neka privatna, i koji se tu bas nikako ne snalaze.
svima njima je nudjeno dodatno skolovanje, prekvalifikacija, sto-sta... nijedan nije prihvatio.
naravno, trpe i porodica i deca - em finansijski, em u svakom drugom smislu - vidjam jednog koji je resio "da se bavi decom", sto u konkretnom slucaju (deca prvi i treci razred srednje skole) znaci da im ide za petama i "truje", prati ih u nocnim izlascima "da ne znaju", urla kad vidi da se "stalno vrti ves masina, to KOSTA", i ne moraju bas tom brzinom da se presvlace, itd.itd.

kako to vama izgleda, gde su se ovi ljudi...zagubili? svi znamo da je tesko vreme, a koliko moze proci dok ovakvi ne "dodju sebi", ako dodju, uopste?
imate li vi takve u okolini, kako oni prezivljavaju tranziciju? kako vi prezivljavate?

svima dobro jutro i prijatan dan :).
 
jaoooo
moja obožavan atetka je upala u taj vrtlog!!!
radila je u banci i bila svoj na svome.
volela je svoj posao i izuzetno ga savesno obavljala.omiljena među kolegama,
osoba za primer u svakom slučaju.
deca porasla zaposlila se,
muž zaposlen u još jednoj velikoj državnoj firmi,gde svaki dan ,kao u logoru dolazi kući sa novim buvama iz firme koliko će kojih i kada biti otpušteno,i verovatno se duboko u sebi moli da nije u sledećm izvlačenju baš on.
dobila je otkaz,posle npr 25 godina rada.
pala u depresiju,vidim ,znam. ne čini ništa da se nešto promeni,prepustila se reci ....
ako joj se i ponudi neki posao,tipa trafika u komšiluku...neće, nemože, boli je ovo, ono...
ajde da te zaposlimo,da plaćamo staž do penzije-neće...
mislim da ne želi nikom da je na teretu,i ta surova stvarnost j epolako ubija.
plašim se. nije ona nikada bila neka preduzimljiva,mačka koja se došeka na noge svaki put,
ali nije bre ni neki tuta muta.
ali se prepustila svakodnevici...vidim da tone.
izgovorom da nema novca(što i nije ozgovor već činjenica)
ne farba se, ne doteruje se, sedi u kući nigde ne ide...nema novca da ode kod nekoga
(znači kupiti flašu vina,malo kafe, deci po čokoladicu)
gde je to došlo?
da ljudi koji su pošteno zaradili svaki dinar,koji su gastritise zaradili zbog tih jebenih firmi,koji nisu išli na bolivanje...zbog posla...
dobiše nogu u doope,i niko ni hvala im nije rekao!
jeste dobili su neku crkavicu.
ali je to očigledno bilo nedovoljno za cenu njihovog dostojanstva.
jer fakat je da nikom ne treba neko ko ima 50 godina....
jer danas ako pogledate oglase:
do 30 da ima fax,auto,poznavanje jezika,računara....
što i nije slučaj sa svim tim ljudima koji su popili otkaze...
jer eto,zamislite većina njih govori ruski.....
strašno
 
Jadan svet, kakva depresija...Stvarno je to sok, ali mislim da je kod nas tako jer je nas narod navikao da kad jednom dobije posao i stalno radno mesto, na tom mestu doceka smrt i sudnji dan, i pravo ga odatle nose na saranu otprilike. Mi nismo zemlja u kojoj su ljudi nauceni kao na zapadu da nista nije zauvek, da bez posla mozes ostati sutra, danas ili za dva meseca i da nema nikakve garancije za radno mesto, ali da isto tako ako ostanes bez posla i drugi mozes naci i da niko to ne dozivljava sa tim stepenom drame panike i ocaja kao kod nas. Tamo se posao menja na svakih par godina ili bar na deset godina, menjaju se firme, menjaju se gradovi u kojima se zivi, ma menjaju se drzave - ljudi se sele i sele cele porodice zbog posla i nikome to nije nikakva strahota niti katastrofa. Mi smo ovde drugacije nauceni - samo dobi jednom radno mesto za stalno, a onda mozes i da parazitiras na ledjima drzave jer otkaz neces i ne mozes dobiti do kraja radnog staze tj. penzije. Ovo je prvi put da se tako sta nije desilo, da se i nasa drzava uklopila u surove zapadne trendove - firma pod stecaj, radnicima otkaz i sansa za prekvalifikaciju ili se snadjite. Tako da je naravno doslo do soka ljudi iz kojeg se, cini mi se, jos dugo nevce moci povratiti, posebno sto kod nas vlada ideja da kad predjes 3ttu dobar si samo za otpad i nikakav posao ti se ne nudi nigde i tesko se bilo gde zaposliti. Cak i firme koje eventualno traze profil i struku tih otpustenih ljudi zaposlice one mladje. I kod zaposljavanja mladjih je takodje problem - to dobro znam, vecina trazi 'do 30-35 godina sa poznavanjem stranog jesika, racunara i znanjem voznje.....sa BAR 5 godina iskustva" E, 'ebiga! To znaci da svi oni mladi tek izasli sa fakulteta ili posdiplomskih studija ne mogu da dobiju posao iako su strucni jer nemaju '5 godina iskustva'. A ovi od 50 godina koji imaju BAR 5 godina iskustva, nemaj pak 30-35 godina. I tako te drzava 'ebava (radio ne radio, svira ti radio, sto kazu klinci1).
 
jau jau
imam ja jednu na poslu takvu
skuplja i pabirči simptome (kod nje grip traje mesec i po!)
valjda da, kako pište u tesktu, od eu u tu zdravu penziju
u koju bTW NEĆE DA ODE


lakše da se žali kako nema vremena za dete i kako joj posao ne odgovara :?
ali to je profil MUČENIKA :roll:

najviše me brine ova rečenica:

Tu, sve brojniju grupu ljudi, koji umesto da rade biraju lutanje po ordinacijama i slažu medicinsku dokumentaciju, sociolozi objašnjavaju tranzicijom i činjenicom da na poslu, ma koji to bio, sada mora da se radi.


ma mora da se radi :lol:

Dobro jutro, dakle .D
i...
izvin'te što nemam nekog posebnog razumevanja....ljudi od 50 i više godina koji su oko mene ZNAJU da iseckaju u fotošopu, umanje, uvećaju, i ostalo (a ja ne znam), nisu nimalo nestručni, naprotiv.
 
medju ljudima koje ja vidjam, a na ovu temu, su ODREDA, do jednog, ljudi koji su bez odgovarajuceg znanja, obrazovanja, umeca i radne navike, bili na radnim mestima koja su bila nerealno dobro placena i sa razlicitim beneficijama.
dakle, ja ove ljude vidim i kao zrtve sistema, koji je omogucio da zive previse dobro u odnosu na ono sto umeju i znaju....

kako betty rece, chiche od 50 ZNAJU da se sluze sa PS, a to, betty, takodje znaci da su to naucili u poslednjih nekoliko godina; moj prvi PC je bio XT, mislim oko 1989-1990, znaci da su i oni mogli tek tada poceti....ucilo se.

ako je moj matori otac u komercijali velike i vise nego dobrostojece trgovinske kuce za komercijalne referente imao: ekonomiste, ljude sa visom ekonomskom, jednog biologa, jednog molera (zensko), jednu zubnu tehnicarku, jednog inzenjera tehnologije mesa (nema ama bas nikakve veze sa predmetom trgovanja u tom sektoru - vodovod i grejanje :) ), govorimo ljudima koji su tada imali dvaput vecu platu od mene, sluzbenog golfa (licnog) i kreditno pismo za reprezentaciju razlicitog nivoa iznosa....govorim o pocetnicima. sta su mogli matori vukovi, to je za serijal, a ne za jednu epizodu....
i, sad se jedan takav, recimo, moler, nasao bez posla... sta ume da radi? sta HOCE da radi? "nemac" koji je preuzeo firmu joj je ponudio usavrsavanje za operatera na racunaru, za telefonskog operatera, ili - pranje poda. i-ju....ona sada ima oko 45 godina, razvedena, jedno vece dete, godinu dana je bez posla, roditelji ih hrane i duvane....

no, svi znamo ovakve primere... htedoh, u stvari, da pitam - kako se ovakvi trgnu? mislim, da li sebi nekad kazu, u zivotu, da je "tito umro"?
ovo kazem jer od svih njih ja prvo pola sata slusam pricu o tome kako je njihova firma bila Firma, kako se islo na sastanak u ljubljanu, pa skoknulo do italije.... i sve ostalo cega je bilo pre 20-tak godina....
 
ma da i ja to mrzim
iz Soluna su dolazili samo da se okupaju pa na avion za Beč
pa nisu spavali noćom (šta ti fali da ostaneš do ponoći na poslu - ma fali mi SAN, ebo vas ja blesave, nisam plaćena da čuvam zidove na poslu nego da radim, a to ne mo'š kad si umoran!), e j a OĆU da spavam noćom :P

za moju generaciju (gledajući MENE :lol: ) zaključili su : ovi mladi nemaju milosti, samo ih novac i rad interesuju :mrgreen:

a da ima primeraka koji se marljivo i pažljivo sklanjaju od svakog posla, to znam, oću al ne mogu, bih ali mi se ne da, reci mi ali neću biti tu, itd :mrgreen:
 
Betty:
ma da i ja to mrzim
iz Soluna su dolazili samo da se okupaju pa na avion za Beč
pa nisu spavali noćom (šta ti fali da ostaneš do ponoći na poslu - ma fali mi SAN, ebo vas ja blesave, nisam plaćena da čuvam zidove na poslu nego da radim, a to ne mo'š kad si umoran!), e j a OĆU da spavam noćom :P

za moju generaciju (gledajući MENE :lol: ) zaključili su : ovi mladi nemaju milosti, samo ih novac i rad interesuju :mrgreen:

a da ima primeraka koji se marljivo i pažljivo sklanjaju od svakog posla, to znam, oću al ne mogu, bih ali mi se ne da, reci mi ali neću biti tu, itd :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

ja ne mrzim, nego jednostavno gledam na to kao na neko davno proslo vreme, na neki "istorijski" period koji je prosao i vise se nece vise vratiti, isto kao sto ja necu opet imati 20 godina (osim ako se bas ne zainatim :) ).
e, sad, posto imam "malko" vise od 20 godina, logicno je da se prilagodim tome da ne mogu vise sto-sta.... ide mi tesko, ponekad, ali nema mi druge :).
budjenje nije bas...LOL.
 
aaaa.....aj zainati se :lol:


evo ga ROFLMAO :arrow:
za tebe, indi-gogo :D
roflmao.gif
 
meni je iskreno zao tih ljudi jer smatram da je sa 50 jako tesko prestrojiti se u zivotu...
ali znaci i karakter...moju kevu to nije zeznulo jer je uvek radila nesto sa strane...ona je bila profesor filozofije i sad kad je u penziji, pise kuvare (i zaradjuje od toga) i prodaje nekretnine...doduse, cimali smo se pet puta jer smo prodali kucu, pa kupili dva stana, pa prodali jedan stan, pa od tog kupili dva manja...
zena se siri po Beogradu nezaustavljivo :) verovatno ce ko Br 1 (Alan Ford) da ugovara kupoprodaje sa 250 godina....
ali ona je takva prosto...ne prihvata da je matora i to je to...
a cale mi je opet uspesan u tome sto radi i njega nista od toga i ne moze da zakaci....necu da kazem da su ovi drugi neuspesni ali covek je muzicar a toga nema toliko puno pa ih ne kace promene tog tipa...

Ps da dodam da su oboje stipse neopisive....:)
 
gurmanci:
Za suocavanje sa realnoscu potrebna je zrelost.

Imam u familiji primer tesko obolele mlade devojke. Bori se i valjda ce biti u redu. Sramota me je da se pored nje pozalim na bilo sta. Normalna je, pozitivna, polaze ispite... ovo jeste ekstreman slucaj, ali sta to znaci kukati ceo zivot.

Mora covek da se bori. Nikad nece biti idealno, ali je potrebno snositi ODGOVORNOST za svoj zivot, a to nije uvek prijatno.

Svaka laz donosi posledice , narocito samozavaravanje.
Kliknite za proširenje...

da, mozda je odgovornost ta rec koja nedostaje, i to sto me buni... za moj nacin razmisljanja je nedopustivo ne raditi nista, kukati i cekati pomoc u situaciji u kojoj JOS uvek imas nekog ko zavisi od tebe, da ne govorim o drugim aspektima.... rekla sam ovde jednom da mi se pre par godina ubio jedan komsija (bizMismen, zbog dugova), a iza njega ostalo dvoje dece od 10 i 12 godina.... u mojoj glavi, on jednostavno nije imao pravo na to; ma, da je preziveo ja bih ga ubila...
salu na stranu, cak i ako nemaju koga da izdrzavaju, kako mogu da sede kod kuce - broje uglove, ili sta...?
 
WithdrawnWater:
Jadan svet, kakva depresija...Stvarno je to sok, ali mislim da je kod nas tako jer je nas narod navikao da kad jednom dobije posao i stalno radno mesto, na tom mestu doceka smrt i sudnji dan, i pravo ga odatle nose na saranu otprilike.
Kliknite za proširenje...
(čovek posle WWW nema šta mnogo da kaže, zato samo citiram)

Ljudi ne mogu da se probude iz transa socijalizma i stare Juge u kojoj je uvek neko drugi bio kriv i odgovoran, a život bio statičan i zagarantovan. Završi faks, uvali se u firmu, parazitiraj i čekaj da ti daju stan i tako teraj do penzije. I to ne samo ljudi između 40 i 50, nego i mlađi...

Odgovorna sam za neku ekipu tehničara koji svi tako misle. Opušteno ljudi smatraju da je to što dolaze na posao dovoljno da im se da po 25 000 plate,:shock: a ako treba nešto i da rade, da to mora extra da se plati i ceni.:arrow: Kao da ih je Kafka lično modelovao. :lol: Nažalost, nema načina da se otpusti 2-3 njih, pa da se trgnu i rade kao bele lale... Ali, ja sam optimista i verujem da ću izaći na kraj sa tim.

Danak ex socijalizma iliti tranzicije plaćamo svi. I oni koji nisu naučili da rade, i mi koji bi rado da radimo, ali nas učmala psiho sredina davi kad god pokušamo nešto da promenimo.
Ja ne smatram da je ovo uređenje surovo.
Ovo je REALNO.
Ona utopija, u kojoj je 1 od 4 zaposlenih radio i za sebe i za troje koji se lade, morala je da nestane. Na ovaj ili onaj način.

I to je to...:roll:
 
Lenjost, lenjost, lenjost...
Da samo malo sednem da popijem kafu, da samo malo sednem da se odmorim od sedenja i pijuckanja kafe, da se malo sedne da se pojede, da se malo prilegne, da se odmori.... mislim da imate sliku prosečnog 30-50 godišnjeg srbina.
Da li ima posla, šta sve može da se radi, da li treba pod stare dane da se nešto i nauči?
Malo njih se to zapita.
Samo ni mlađi ljudi nisu baš radni i vredni... nego moraju da rade ako ih mame i tate ne rane.
Nije sramota raditi ni učiti...čak ni pod stare dane.
 
mojickamala:
Lenjost, lenjost, lenjost...
Da samo malo sednem da popijem kafu, da samo malo sednem da se odmorim od sedenja i pijuckanja kafe, da se malo sedne da se pojede, da se malo prilegne, da se odmori.... mislim da imate sliku prosečnog 30-50 godišnjeg srbina.
Da li ima posla, šta sve može da se radi, da li treba pod stare dane da se nešto i nauči?
Malo njih se to zapita.
Samo ni mlađi ljudi nisu baš radni i vredni... nego moraju da rade ako ih mame i tate ne rane.
Nije sramota raditi ni učiti...čak ni pod stare dane.
Kliknite za proširenje...
Ja mislim slicno, ali kod nas je sramota raditi( mislim efektivno raditi) i kad si mladji jer onda se nisi bas nesto snasao u zivotu.
A kad roditeljima pomenes samo mogucnost da deca sto ranije nauce neki zanat
( tj. kad budu mentalno i fizicki za to sposobni) jer je to lepo a i moze da zatreba bez obzira da li ce studirati ili ne proglase te za izrabljivaca slabasne dece.
U Americi srednjoskolci rade za dzeparac bez obzira na materijalno stanje roditelja i to je normalno a ne sramota.
 
Ja sam u srednjoj školi imala radne letnje raspuste da zaradim za letovanje, i mislim da bih i sa 50 našla nešto da radim, jer me ubija ideja da sedim u kući i da ništa ne radim.
Znam ženu koja je izgubila posao i počela je da pravi zimnicu "na veliko" za sindikate.
Snašla se...
Poz...
 
mojickamala:
Ja sam u srednjoj školi imala radne letnje raspuste da zaradim za letovanje, i mislim da bih i sa 50 našla nešto da radim, jer me ubija ideja da sedim u kući i da ništa ne radim.
Znam ženu koja je izgubila posao i počela je da pravi zimnicu "na veliko" za sindikate.
Snašla se...
Poz...
Kliknite za proširenje...
Znam i ja zenu ( moja prijateljica) koja je dramaturg, pisala poznate predstave u Beogradu, izgubila posao ( tj. iz odredjenih razliga morala da da otkaz) i onda radila svasta.
Cuvala decu( tako sam je upoznala), pravila sokove i hranu od svezeg voca i povrca za bolesnike kod jednog privatnika, sredjivala kuce novopecenim bogatasima.
Kada sam je pitala da li bi se vratila u pozoriste samo je odmahnula glavom u odricnom smislu, kaze da joj je ovako bolje, a jos uvek ponesto i napise.
Postale smo i ostale prijateljice jer sam je razumela i nisam je osudjivala zbog njene odluke. Trenutno pokusava da ode u Kanadu ( ima veliku cerku).
 
CaLiMeRo:
(čovek posle WWW nema šta mnogo da kaže, zato samo citiram)

Ljudi ne mogu da se probude iz transa socijalizma i stare Juge u kojoj je uvek neko drugi bio kriv i odgovoran, a život bio statičan i zagarantovan. Završi faks, uvali se u firmu, parazitiraj i čekaj da ti daju stan i tako teraj do penzije. I to ne samo ljudi između 40 i 50, nego i mlađi...

Odgovorna sam za neku ekipu tehničara koji svi tako misle. Opušteno ljudi smatraju da je to što dolaze na posao dovoljno da im se da po 25 000 plate,:shock: a ako treba nešto i da rade, da to mora extra da se plati i ceni.:arrow: Kao da ih je Kafka lično modelovao. :lol: Nažalost, nema načina da se otpusti 2-3 njih, pa da se trgnu i rade kao bele lale... Ali, ja sam optimista i verujem da ću izaći na kraj sa tim.

Danak ex socijalizma iliti tranzicije plaćamo svi. I oni koji nisu naučili da rade, i mi koji bi rado da radimo, ali nas učmala psiho sredina davi kad god pokušamo nešto da promenimo.
Ja ne smatram da je ovo uređenje surovo.
Ovo je REALNO.
Ona utopija, u kojoj je 1 od 4 zaposlenih radio i za sebe i za troje koji se lade, morala je da nestane. Na ovaj ili onaj način.

I to je to...:roll:
Kliknite za proširenje...

calimero,
kako ti to sve vidis, konkretno te tvoje macane, za jedno... 10 ili 20 godina? kako mislis da ce se "razvijati situacija"?
imam jednog drugara koji je u tvojoj kozi, ali kao ekonomista u komercijali "naftagasne firme" :). on je meni lepo rekao da 1/3 nije ni za sta, onda im daje da nose vodu, postu, kuvaju kafu i to, 1/3 su prosecni ljudi, koji mogu sto-sta ali ne bas glamurozno, a 1/3 su Zvezde, koji rade 200 na sat i prakticno vuku ceo sektor... on ceka privatizaciju, i misli da ce tada da mu svane... kako ti to vidis?

mojicka,
ja mislim da je bas to sto si rekla: ljudi koji su RADILI ceo zivot, dalje samo nastavljaju da rade - ja znam nebrojeno mnogo ljudi koji i sad rade sve i svasta, bez obzira na svoje bazicno obrazovanje, bez obzira na godine, pa i zdravstveno stanje....
 
indigo, sad videh temu..
secam se mog oca koji od devedesetih sleze ramenima i unjka "ja sam chovek za dobra vremena"..ma jel'..
sreca je da je kao knjizevnik uvek imao dodatne prihode koji su mu nekada bili za dzeparac i boemshtinu, a sada su jedini..

ja imam tranzicionu dilemu:
dali za male (relativno) pare raditi posao blizak struci koji ne zahteva puno ulaganja mozga i vremena
ili za te iste (male) pare nastaviti prof usavrshavanje uz veliko ulaganje, prvenstveno vremena, ali i sebe..
any thoughts?
 
november child:
indigo, sad videh temu..
secam se mog oca koji od devedesetih sleze ramenima i unjka "ja sam chovek za dobra vremena"..ma jel'..
sreca je da je kao knjizevnik uvek imao dodatne prihode koji su mu nekada bili za dzeparac i boemshtinu, a sada su jedini..

ja imam tranzicionu dilemu:
dali za male (relativno) pare raditi posao blizak struci koji ne zahteva puno ulaganja mozga i vremena
ili za te iste (male) pare nastaviti prof usavrshavanje uz veliko ulaganje, prvenstveno vremena, ali i sebe..
any thoughts?
Kliknite za proširenje...
I ja imam tu dilemu. Pitanje je cime mozes da se bavis posle tog usavrsavanja i da li ce plata biti ista ili ne? Ja sam u situaciji da moram da se usavrsavam da bi ostala na poslu a to mi se sve manje svidja.Ustvari zelela bi da se bavim necim gde bi teoriju primenila u praksi i da u to bude ukljucen i muz ( privatni posao).
 
november child:
ja imam tranzicionu dilemu:
dali za male (relativno) pare raditi posao blizak struci koji ne zahteva puno ulaganja mozga i vremena
ili za te iste (male) pare nastaviti prof usavrshavanje uz veliko ulaganje, prvenstveno vremena, ali i sebe..
any thoughts?
Kliknite za proširenje...

ufff, nemam pojma, child :(.
ja sam ceo zivot radila u struci, prvo za male pare, pa onda za (relativno) velike. dok sam radila za male pare, radila sam jos neke dodatne poslove, ali koje sam jako volela, a i bila kvalifikovana, uslovno receno (cuvanje dece, strikanje za pare, kucanje radova za pare i slicno).
kad sam pocela da radim za vece pare, onda sam sama sebi placala nebrojeno drugih "ucenja", i u struci i potpuno van struke, od koji su samo neka profitabilna (webmaster, recimo).

ako smem slobodno da kazem svoje misljenje, mada mi je tesko da procenim tvoju situaciju, ako bi u mojoj okolini postojao neko voljan da placa moje dalje usavrsavanje u struci, da kompenzuje moje "neprivredjivanje" i slicno, mislim da bih se zaputila u tom pravcu pre nego sto bih radila posao blizak struci za male pare.
BTW, nadam se da sam dobro razumela sta pitas :), ispravi me slobodno ako sam sta omasila.
 
plata ce biti veca, logichno, ako nadjem ko ce da mi je da.. :)
secate se generacije X, overeducated za realne potrebe..

ako to ne nadjem, mogu ponovo da se vratim na prvu varijantu,
uz dva problema:
izgubila par godina (uslovno recheno)
posao blizak struci je josh i ok za dipl, ali je prilichno second best za dr

shto se privatnishtva tiche, to samo zvuchi slatko..sam svoj gazda i to..
to je posao 24/7..iz iskustva mog muza koji nece nastaviti porodichni posao svog oca zarad mentalnog i fizichkog zdravlja..pokushao, bio uspeshan 10 najgorih godina..i rekao: "hvala, odoh sad da radim ono za shta sam se shkolovao"..sreca je da je posao takav da mozesh da stavish tachku na njega i ne propada nishta osim nekadashnjeg ugleda i "chuvenja" u toj oblasti..
 
november child:
plata ce biti veca, logichno, ako nadjem ko ce da mi je da.. :)
secate se generacije X, overeducated za realne potrebe..

ako to ne nadjem, mogu ponovo da se vratim na prvu varijantu,
uz dva problema:
izgubila par godina (uslovno recheno)
posao blizak struci je josh i ok za dipl, ali je prilichno second best za dr

shto se privatnishtva tiche, to samo zvuchi slatko..sam svoj gazda i to..
to je posao 24/7..iz iskustva mog muza koji nece nastaviti porodichni posao svog oca zarad mentalnog i fizichkog zdravlja..pokushao, bio uspeshan 10 najgorih godina..i rekao: "hvala, odoh sad da radim ono za shta sam se shkolovao"..sreca je da je posao takav da mozesh da stavish tachku na njega i ne propada nishta osim nekadashnjeg ugleda i "chuvenja" u toj oblasti..
Kliknite za proširenje...

hmm... ne znam koliko tebe, sa parama ili bez, zaista privlaci dalje ucenje i rad; mene je oduvek JAKO vuklo :), samo nisam uvek mogla sebi to da dozvolim; dakle - bez obzira na to koliko ce mi nekada novca doneti, u zivotu. nisam nikad isla za dodatnim ucenjem sa "racunanjem", niti umem to :(, samo me je vuklo da znam, da umem, da naucim...znatizelja :), ma koliko to kostalo vremena i novca.
dakle - moje pitanje je: koliko tebe privlaci to usavrsavanje per se, kao takvo, nezavisno od plate, polozaja, radnog mesta? mislim, mozda i to ima znacaja :).

 
november child:
@indigo
to je to, dobro si razumela.. :)
samo nije da ni tokom usavrshavanja ne bih "privredjivala",
shta vishe privredjivala bih priblizno koliko i ovim poslom..
ali na kraju usavrshavanja bih opet bila na vetrometini..
malopre napisah ostalo..
Kliknite za proširenje...

aha, da - onda bi vazio moj prethodni odgovor: koliko tebe to usavrsavanje stvarno privlaci? mislim, nemoj zameriti sto ne uzimam u obzir "vetrometinu", jer sam na njoj poslednjih 20 godina, pa sam navikla na cist darvinizam prozapadnog tipa, jos i gore, za mene je to normalno bivstvovanje :), koje je zanemarljivo u ovoj prici.... da li tebi mnogo, mozda, znaci sigurnost koju bi imala u status quo varijanti?
 
..joj indigo..:( ..kad bih ti rekla shta sam po struci videla bi da je to nemoguce voleti bez zelje za granicom saznanja..ali mora se ziveti..a ako imash decu mora se ziveti svaki dan..
..do njih sam mogla da slusham samo srce i vracam se iz laboratorije nocnim prevozom..
..a sad mi je srce promenilo pesmu..i ja moram da ga slusham opet.. :)

..sad bez srchanih detalja :lol: - jako me privlachi i sigurna sam da sam mu dorasla..profesionalno i lichno..moglo bi to da se izvede bez gubitaka za bilo koga..ali mi nije bash jasno da li ima svrhe..ili cu se posle samo osecati loshije..mislim, vraticu se u taj polet i brain-storm nachin bitisanja, a ne znam da li cu uspeti da tome nadjem materijalno vrednovanje..materijalno ovde shtrchi, nije stvar u parama..status quo uljuljkuje i daje mi vreme..koje nema cenu..
 
imas PP, child.
htedoh reci: ako dobro shvatam stvari, tebe bi sa usavrsavanjem cekao i odgovarajuci trosak, i odredjena kolicina odvajanja od dece...? dok ne zavrsis to sto mislis/zelis? ufff... ako je to, to je jako teska dilema :(.
ja opet - ne znam sta da ti kazem, ne poznajem te :). ja sam jednom davno, zaradjujuci reda velicine 8-10.000 DM mesecno, sa 12 i 15 sati rada i detetom od oko 15 meseci, resila da VISE NECU, jer mi novac nije najbitniji, taman mi svi pomrli pred vratima.... ali i sa pola tog tempa sam mogla normalno da zivim.
ne umem da se stavim u poziciju kada me vuce daljnje usavrsavanje i TAJ posao, a bojim se da cu izgubiti (propustiti?) vreme, ljubav (?), sta god, a da satisfakcija nece biti bas.... ne znam (opet) da li te dobro razumem? oprosti, em sam jako umorna i napola bolesna, em imas malko neobican nacin, tesko mi je bez konkretnih opisa :).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top