"tranziciona hipohondrija"

indigo:
medju ljudima koje ja vidjam, a na ovu temu, su ODREDA, do jednog, ljudi koji su bez odgovarajuceg znanja, obrazovanja, umeca i radne navike, bili na radnim mestima koja su bila nerealno dobro placena i sa razlicitim beneficijama.
dakle, ja ove ljude vidim i kao zrtve sistema, koji je omogucio da zive previse dobro u odnosu na ono sto umeju i znaju....
Kliknite za proširenje...

Jesu, to su zrtve sistema..znas kako kazu " najgore je imati , pa nemati ".
Nije da ih zalim, ali jesu zrtve sistema. Mi ( moja generacija i oni malo mladji i malo stariji ) odrasla je i radi u nekom drugom sistemu ( ? ), koji je suroviji i gde diploma i znanje nisu nikakva garancija za uspeh ( nazalost ), ali bitno je da smo toga svesni ! :idea:

Treba se *boriti*, stalno ulagati u sebe ( mislim na znanje ) i prilagodjavati se..

A ima svega..
..ima ljudi koji puno rade - puno i zaradjuju ; postoje i ljudi koji malo rade - a puno zaradjuju ( 'ajde ?! :) , :evil: ); ima i onih koji puno rade - ali nazalost, malo zaradjuju :( ; i na kraju ( oni najgori ) koji malo rade i malo zaradjuju tzv. *kukatori*..

Sta kukatorima poruciti : Ljudi, saberite se ! U kom svetu zivite ? :shock:
 
Dok se ja ponovo ukljucim, diskusija poodmakne...
A htela sam da kazem sledece - na individualnom nivou postoji kategorija nesnalazljivih i "kukatora", kao i kategorija snalazljivih (onako kako ih je pomenuo Julian, dakle i "muvatori") vrednih i spremnih da ucine nesto za sebe, ali prenebreci ulogu drzave (a svi smo drzava, opet parafraziram Julijana) nije moguce. Pa, njena je funkcija da nam sluzi. I obrnuto. Naravno, ona ne "daje", osim socijalnim slucajevima, ali postoji nesto sto se naziva politika ,tj. ciljevi u razlicitim oblastima zivota drustva, a zatim i planiranje ostvarivanja iste, tj.metodi i sredstva za postizanje postavljenih ciljeva.
Ne bih da zvucim kao prirucnik za "Poznavanje priride i drustva", al' to mu je to. I, zbog toga, Sanja&darko ne izbacije parole jer je, valjda, svima jasno da je privredni razvoj preduslov za dobar/bolji zivot radnog sveta, a Boga mi, i izdrzavanih lica.
Sopstvena inicijativa da stavite neki dinar u dzep praveci torte ili noseci namestaj je sasvim normalna, na zapadu klinci raznose novine i peru automobile (kod nas samo Cigancici?), bakice rade kao sekretarice, mlade zene ciji se muzevi skoluju (ha!) rade na dva posla itd. Niko to ne smatra povodom za divljenje. Ali, pretpostavljam da su takve delatnosti privremenog karaktera osim ako ne zelite da otvorite poslasticarnicu. I tu je onda drzava koja kaze da ako je ulagala u vas da budete lekar zeli iskoristiti vase znanje, pa posto ste se naprali prozora kao tinejdzer, izvol'te na posao u kliniku ...
I, naravno, i meni su uzasni ekstremi (mozda su kad nas brojni?) koji zive po devizi "za te pare necu ni da radim!", ali ni drzava nije tu da nas prepusti vulgarnom darvinizmu.
 
zorab:
I, naravno, i meni su uzasni ekstremi (mozda su kad nas brojni?) koji zive po devizi "za te pare necu ni da radim!"
Kliknite za proširenje...
To je nazalost toliko rasprostranjeno, da postaje sindrom!

Onih nesretnih i katastrofalnih godina 90-93, govorim o sunovratu finansijskog sistema i nezabelezenoj inflaciji, ja sam i dalje kopao i radio, prodavao mnogo vredne programe za 20-50 maraka, ali sam imao klijentelu tu i tamo. Nijedan bogovetni dan nisam propustio da radim i pokusavam da prodam programe.Porodica nije osudevala u osnovnim stvarima ni u jendom momentu
Mnogi moji kolege se po ceo dan lezali pred TV kukali kako nema posla i sve je otislo dodjavola. Kad sam im nudio da zajedno odradimo neke poslove pa podelimo tih bednih 20 maraka, samo su me podsmesljivo gledali (za TE pare da radi - jesi li lud!?) Ostali su gde su i danas, ne rade maltene nista, ne prate razvoj i nista od njih, mnogi se propili.
Ja sam verovao u sebe, nikad nisa kukao (jer nema vajde od toga) i to mi je mnogo dobra donelo, ostvario vremenom kontakte sa stranim firmama, danas stvarno nemam razloga da se zalim ni na sta, ne zanima me inflacija, problemi u cenama itd...

Poenta onoga sto hocu da kazem je u tome, da kuknjava ili "ne zelim da se spustam na taj cenovni nivo" ili "taj posao nikad necu raditi, makar umro od gladi" - je samo obrambeni mehanizam nesposobnih, malodusnih i lenjih ljudi.

Kad je tih godina bilo stani-pani, moja jedina misao je bila moja prodica, makar morao da stanem u red sa "vukovcima" za lopatanje. I to bih i ucinio. Cak sam jedno vreme nosio namestaj po visespratnicama i jos svasta drugo a uvece sedeo isped racunara i programirao. Nije me bilo sramota, kompjuterski programer sa jako dobrim poznavanjem struke , a nosi namestaj i spreman da pere sofersajbne ako treba. Porodica je razlog moje tadasnje borbe.
Uvek sam duboko postovao svoju zenu, pa shvatam njen potez kada je tih godina uzela neplaceno i radila kao kucna pomocnica kod nekih parajlija. Prala WC, cistila prasine i sve prljavistine po ceo dan, ali je tada zaradjivala 100 ,maraka mesecno, sto je bila dobra para. A zena je fakultetski obrazovana, no nije je bilo sramota ili ispod casti, da za nasu decu ucini sve da im bude lakse. To je ono sto kod ljudi izmedju ostalog cenim.

A kukatori na to ne gledaju, vec hrane svoje slabosti prebacivanjem svega na "prokleto stanje u drzavi", pri cemu sami ni repom da mrdnu! Nijednog mi nije zao.
 
antuntune,
ja tebe shvatam bolje nego sto mislis :), i - iskreno - ne volim tu vrstu razmisljanja. ceo zivot se trudim (i uspevam) da se druzim sa drugacijima...
no, htedoh nesto drugo da ti kazem: ovu moju-tvoju pricu mozemo i ti i ja da posmatramo i sa druge strane: zasto ovde obrazovan i vredan covek, koji ne zeli da rizikuje, nije stvoren iz ovih ili onih razloga da radi 80 sati nedeljno i sta znam, ne moze normalno da zivi od plate koju ima? ako je, recimo, na odgovarajucem radnom mestu, sa odgovarajucom strucnom spremom i zalaganjem....
mislim da je mozda veci problem sto jedan elektroinzenjer (kao taj iz price), iskusan i pametan covek, na radnom mestu koje odgovara njegovom obrazovanju, i sa maksimalnim zalaganjem NE MOZE da zaradi platu od koje moze da zivi makar 10 dana...?! a mislim da ce jos dugo biti tako....

pikax,
ebenti :), kako da im kazem "saberite se"! ima posle na TO da mi kukaju narednih deset godina...LOL

zorob,
ja kad kazem naglas da (po meni) nailaze vremena kad ce ljudi morati da rade bilo sta, i da rade sve vise za sve manje para, onda to izazove TAKVO zgrazanje i sablazan da to vise ne radim :), iako to za mene nije... pesimisticka tvrdnja :).

codemaker,
nisi to sve ni morao pisati mene radi, ja znam da si ti tak'i :).
salu na stranu - to sto si rekao je ono sto sam ranije pominjala - da, po meni, covek koji ima IKOG ko zavisi od njega, jednostavno nema prava da lezi i kuka.... ako vec ne mrda sebe radi :). i to je ono sto meni nikako ne ulazi u glavu, a bas se trudim :). neki dan mi je jedna drugarica, uciteljica i direktor jedne osnovne skole, rekla kako i cuva dete, i drzi casove i tome slicno - "nekim parajlijama".... ja sam odmah pitala jel im treba jedna fina, nacitana i kulturna kuvarica, ili menjac vode u bazenu ili sta ga znam :), misleci sasvim ozbiljno, sto je (opet) izazvalo sablazan medju prisutnima....
ma, znas sta - moj matori je ceo zivot svasta radio (ekonomista); i UVEK je bilo: eno ga ludi ika, opet nesto malterise, vari, bilo sta.... posle sam to bila "luda ja"; e, kad ne bude vise bilo da smo "ludaci", mozda svi kolektivno izadjemo na zelenu granu....

 
codemaker:
Poenta onoga sto hocu da kazem je u tome, da kuknjava ili "ne zelim da se spustam na taj cenovni nivo" ili "taj posao nikad necu raditi, makar umro od gladi" - je samo obrambeni mehanizam nesposobnih, malodusnih i lenjih ljudi.





U teskim vremenima koje si pomenuo bila je to borba za goli opstanak u ekstremnim, nenormalnim, uslovima i nuzda je mnoge od nas naterala na preduzimljivost pa bilo to kopanje, svercovanje, pruzanje usluga, tu mislim na sivenje, ciscenje a mogu i "one" usluge, na sta je vec ko bio primoran da bi (pre)ziveo.
O tome mogu samo da kazem - Puj, puj, ne povratilo se!
A u vezi ovoga sto sam citirala iz tvog posta, sa cim se u potpunosti slazem, s obzirom da nam nam se socijalizam nije tako davno "zavrsio" a znamo da je tamo najvisa vrednost bio rad (u teoriji!) pitam se otkud ljudima toliko prezira prema radu. U manje-vise normalnim uslovima uredjene drzave nekako mi je prirodno da se npr. programeru omoguci da bude programer. Ali ako to nije ostvarljivo, sto cemo reci ako nam drzava nije sasvim "normalna" (siromasna, u tranziciji, korumpirana itd...) treba raditi ono sto se moze, nema druge. Sasvim je drugo pitanje osecanja ispunjenosti, zadovoljstva itd. Progutas ili ne progutas, ali radis.
Kliknite za proširenje...
 
Evo i primera:
Cesto odlazim do male prodavnice na cosku moje zgrade. Uvek mi zafali cigareta, kafe, novine, sta god. Kako radim po 10 sati i vise, uvek po nesto zaboravim, pa silazim da kupim. A kraj te prodavnice, NEPREKIDNO sedi barem 10 ljudi, svi pijuckaju pivo. Leti ih bude i mnogo vise. Ceo dan! Ujutro idem po novine, tamo su. Oko podneva kupujem nesto drugo, opet ih ima, predvece prosetam da kupim kiselu vodu, opet su tamo. Ako mi u sred noci pofali cigareta, sidjem jer prodavnica radi 24 sata, oko 1 nocu, jos su tamo.... Kad ti ljudi nesto rade da zarade za to prokleto pivo?
I ne samo to, moram proci neposredno kraj njih, pa nacujem delove razgovora, to tek treba cuti! Neradnici koji ceo dan piju pivi, zanemaruju decu i porodicu, dupetom ne mradaju sa one klupe, izbacuju ovakve recenice:
".... ma daj, nemoze on meni traziti 1000 evra, pa nece moci, ispod 1500 nema sanse..."," ... dvesta evra njemu a meni 700 - puna saka brade, ali kad otvorim fabricicu, necu ga vise pustati da me muze...","ma ja cim prodam ono, platicu mu pa nek se nosi, ja da mu radim za 500 evra, nema sanse...","... pa nudim ja njemu evo ti posao za 5000 evra, delimo po pola, al nece budala.."

Sve tako. Rade neke "virtualne" poslove, sretni sto imaju sagovornika za baljezgarije, a ovamo dete im je zeljno "snikersa", medjutim nema ko da mu kupi, jer tata nije kuci a pare trebaju za vaznije stvari - drustvo za pivo - ej!
Ja umoran i onbevideo od monitora, samo se prosunjam kraj njih, pozdarvim po nekog, jer stvarno uza sav posao koji radim, ma kako lepo zaradjivao, ne mogu 5000 mesecno kako god radio... A oni lepo uz pivo na cosku, veselo setaju evro hiljadarke ko' od sale...
Ali, svaka druga recenica se odnosi na prokletu drzavu i zivot koji im ne daju da rade ko ljudi, vec se eto zlopate na cosku sa pivom u saci....

Pa ne moze mi niko reci, da ne mogu da nadju BILO kakav posao, makar kakav, da barem ne gledaju zeljne oci svoje dece.... Ako nista zbog NJIH cu ako zatreba ponovo na spratove cimati ormane, makar vise i nisam tako mladjan!
 
Posto vidim da su vecina vas ljudi od akcije mozda bi neko mogao da mi pomogne u mom problemu nekim savetom ili idejom.
Imam brata 77. godiste zavrsio gimnaziju ( jedva), veoma pametan i vrlo uspesan u sahu, zna da svira gitaru( bar je znao) i nikad nista nije radio. Ali kad kazem nista onda bas to znaci nista.
Oduvek tracio pare od cala, potrosio mamino nasledstvo ( ne smem da kazem koliko) na cigare i zivot. Ucio dve vise skole i nista nije zavrsio. Uzasno bez volje da uci i radi. Stalno govori kako je njegova generacija pretrpela najgore godine, sve se na njima prelomilo, a on jos eto rano ostao bez majke itd. Kad god pomenem neki posao njega mrzi ili mu mala plata tj. uvek me izradi.
Zivi od kladionice, tj. zna kako pa dobije cesto vise nego sto je moja plata. Po ceo dan prati fudbal i ne radi nista, sem sto pogadaja rezultate utakmica.
Nocu ne spava nego analizira partije a danju spava. Naravno od saha ovde ne moze da se zivi ( cak ni oni najbolji).
E sad toliko sam vec digla ruke da mi nije glupo da ovde na forumu pitam da li neko zna sta bi on mogao da radi i gde da mu trazim posao ( svi predlozi dolaze u obzir).
 
A zasto ti da mu trazis posao? Momku od...27-8 godina, matorom coveku? Ocigledno da on sasvim dobro zaradjuje, kao sto lepo i kazes - mozda treba da prestanes da mu trazis posao i da ga tretiras kao maloletnog (i maloumnog). Kad mu bude bilo stvarno lose - naci ce ga sam. Sad mu je ocito dovoljno dobro. A na pitanje sta bi on mogao da radi - pa sve ono sto rade momci koji nisu zavrsili nista ili su (jedva) zavrsili gimnaziju - ili isto ono sto rade i momci koji su zavrsili fakultet ali nemaju posla: fizicke poslove, raznosenje pice, autoperionica, neki kurs.........
ovako, on se pruzao, vi ste davali (pouceni onom 'okreni i drugi obraz' sta li - ali to ne znaci TO). Sto bi i radio?!
 
sanja,
on zivi sjajno. onako i onoliko koliko on moze i ume, "snasao" se na svoj nacin, i - sto bi klinci rekli - "zabole ga". a mozda je i "pobegao", na svoj nacin...
sto se ti osecas odgovornom za odraslog coveka?

a sto se tice "nalazenja" posla... evo, ja mu nudim da radi na mom radnom mestu jednu smenu, sta god da zaradi njegovo je. posao je em zanimljiv, em moze vrlo dobro da zaradi.

ima li jos dobrovoljaca da momku daju posao za jedan dan? :)



 
Ima jedan vic s bradom, pa mi nekako odgovara mentalitetu virtuelnih biznismena koje je pomenuo codemaker, a i ljudi koji ne zele da rade.Dakle, dolazi stranac na recepciju hotela, nigde zive duse, recepcionar drema...
- Da li imate slobodnu sobu? - pita.
- Nemamo.
- Da li mogli da proverite, cele noci sam vozio, morao bih da se odmorim...
- Ma, nemamo, zao mi je.
- Ako biste pronasli nesto... - kaze stranac i gura novcanicu od 100 evra - ..ovo za trud...
- Dobro - nevoljno kaze recepcionar i smota onu novcanicu - sacekajte, idem da vidim..
Ulazi recepcionar u sobu sa osobljem ( tamo sede, dosadjuju se) i kaze sobaru:
- Pero, evo vracam ti onih 100 evra sto sam ti bio duzan.
Pera:
- E, bas dobro! - pa se obraca liftboju - Mile, da to vratim dug od 100 evra...
Mile:
- Odlicno! Bas sam duzan konobaru, sad cu da mu vratim!
Konobar:
- E, konacno da se oduzim kuvaru!
Kuvar:
- Sada mogu da vratim sefu sale!
Sef sale:
- Odavno dugujem recepcioneru 100 evra, odmah mu vracam !
Recepcionar uzima novcanicu, vraca se na recepciju, prezrivo je baca prema strancu i kaze:
- Lepo sam ti rek'o da nema slobodnih soba! Uzimaj te pare i brisi!
 
WW, znaci po tvom misljenju on zivi kao neki plemic i svi ljudi koji nesto rade, imaju profesije, trude se da napreduju mogu samo da mu zavide jer zaradjuje mozda isto kao i oni a nema nikakvih pritisaka, stresova, odgovornosti i sl.
Sto se tice davanja dobijao je koliko danas dobija vecina tinejdzera za dzeparac a ostalo sto je dobio nasledio jer su takve bile okolnosti.
Nisam bas sigurna da ce to tako biti dobro na duze staze a sto se tice moje brige za njega to je normalno osecanje sestre prema rodjenom bratu.
 
indigo:
sanja,
on zivi sjajno. onako i onoliko koliko on moze i ume, "snasao" se na svoj nacin, i - sto bi klinci rekli - "zabole ga". a mozda je i "pobegao", na svoj nacin...
sto se ti osecas odgovornom za odraslog coveka?

a sto se tice "nalazenja" posla... evo, ja mu nudim da radi na mom radnom mestu jednu smenu, sta god da zaradi njegovo je. posao je em zanimljiv, em moze vrlo dobro da zaradi.

ima li jos dobrovoljaca da momku daju posao za jedan dan? :)
Kliknite za proširenje...
Ja njega ne gusim ali se brinem dokle ce to tako moci. Znam jos puno primera njegovih prijatelja i vrsnjaka koji manje vise isto zive( zivotare), a ne mislim da su nesposobni da nesto rade. Svaki put kada vidim mlade ljude njegove vrsnjake i mladje kako rade po Beogradu razne poslove( po grilovima, kaficima, prodavnicama itd.) pomislim da li ce oni ipak bolje proci u zivotu jer su naucili da novac mora da se zaradi postenim radom, jer jedino tako se vrednuje na ispravan nacin i stice se zdrav odnos prema obavezama i poslu.
 
sanja&darko:
WW, znaci po tvom misljenju on zivi kao neki plemic i svi ljudi koji nesto rade, imaju profesije, trude se da napreduju mogu samo da mu zavide jer zaradjuje mozda isto kao i oni a nema nikakvih pritisaka, stresova, odgovornosti i sl.
Sto se tice davanja dobijao je koliko danas dobija vecina tinejdzera za dzeparac a ostalo sto je dobio nasledio jer su takve bile okolnosti.
Nisam bas sigurna da ce to tako biti dobro na duze staze a sto se tice moje brige za njega to je normalno osecanje sestre prema rodjenom bratu.
Kliknite za proširenje...

aman, sanja.... ja se uvek iznova iznenadim kako samo uspes da iznadjes skrivena znacenja koja veze nemaju sa oni sto je pisac hteo da kaze.
posto je moj post slican kao i onaj od WW, da "reknem"...

on zivi kako on hoce i moze, zivi svoj zivot kako on zeli da ga zivi, kako god to bilo. on je izabrao to, neko drugi je nesto drugo. end of story.

takodje, sto se tice njegovog raspolaganja NJEGOVIM novcem, u godinama u kojim jeste, to nije nicija briga. ako vaspitanjem, ugledanjem, pamecu i slicnim nije dosad uspeo da domisli sta ce pametnije sa tim novcem, neka ga. nije jedini - moja svekrva je prodala kucu (takodje majcino nasledstvo), pa se - obukla. a i pariz je divan grad....:). mozes da ga volis takvog (mozes li?), a mozes i da ga pljunes... tvoja stvar.

a tvoja "briga" sigurno nije "normalno osecanje sestre prema rodjenom bratu", samo nema nacina da ti shvatis kako zvuci ovo sve sto si napisala. pre mi deluje da je to kombinacija opsteg porodicnog stava, sa malim primesama ljubomore, mrznje i zavisti... obaska sto ti je neko jako davno uskratio "dozvole" za sto-sta....

no, ja sam razmazeno jednince, koje ima drugaciju zivotnu pricu, i NE RAZUME ovakve situacije, LOL....ne daj se :)

 
indigo:

a tvoja "briga" sigurno nije "normalno osecanje sestre prema rodjenom bratu", samo nema nacina da ti shvatis kako zvuci ovo sve sto si napisala. pre mi deluje da je to kombinacija opsteg porodicnog stava, sa malim primesama ljubomore, mrznje i zavisti... obaska sto ti je neko jako davno uskratio "dozvole" za sto-sta....

no, ja sam razmazeno jednince, koje ima drugaciju zivotnu pricu, i NE RAZUME ovakve situacije, LOL....ne daj se :)
Kliknite za proširenje...
Sve predhodno sto si napisala moglo bi i da prodje sem ovog poslednjeg.
Upravo zbog mog osecaja odgovornosti i radnih navika koje sam dosta rano stekla roditelji su imali u mene poverenja i vec sa polaskom u srednju skolu sam imala maksimalnu slobodu. Vec sa 19 godina sam otisla od kuce i zivela samostalno i izdrzavala se bez skoro bilo cije pomoci. Sa mojim bratom je bilo suprotno on se materijalno mnogo vise oslanjao na roditelje, nije prihvatao nikakve obaveze niti ih ispunjavao te stoga nisu imali bas puno poverenja u njega pa su ga zato vise i ogranicavali.
Sto se tice mrznje i zavisti ja ne znam za to osecanje prema bratu, mozda sam ponekad bila ljubomorna i to kad smo bili klinci.
Ovde necu vise o tome.

Zanima me da li neko ima neki slican slucaj u porodici i kako clanovi porodice gledaju na njega.
 
sanja&darko:
Sve predhodno sto si napisala moglo bi i da prodje sem ovog poslednjeg.
Upravo zbog mog osecaja odgovornosti i radnih navika koje sam dosta rano stekla roditelji su imali u mene poverenja i vec sa polaskom u srednju skolu sam imala maksimalnu slobodu. Vec sa 19 godina sam otisla od kuce i zivela samostalno i izdrzavala se bez skoro bilo cije pomoci. Sa mojim bratom je bilo suprotno on se materijalno mnogo vise oslanjao na roditelje, nije prihvatao nikakve obaveze niti ih ispunjavao te stoga nisu imali bas puno poverenja u njega pa su ga zato vise i ogranicavali.
Sto se tice mrznje i zavisti ja ne znam za to osecanje prema bratu, mozda sam ponekad bila ljubomorna i to kad smo bili klinci.
Ode necu vise o tome.

Zanima me da li neko ima neki slican slucaj u porodici i kako clanovi porodice gledaju na njega.
Kliknite za proširenje...

u prevodu: roditelji su oduvek vise davali tvom bratu, on je oduvek bio "lako cemo" decko, dok si ti bila zaduzena da budes "odrasla" :).i jos koje-sta, samo me mrzi sada da rastezem, moram na posao....:)

 
Zamalo da zaboravim u kakvoj drzavi zivim od svih ovih svetlih primera nasih sposobnih, radnih i vrednih ljudi. Znaci onih oko 1000 000 nezaposlenih( registrovanih) i jos ko zna koliko neregistrovanih su svi izgleda lenji, nesposobni ma sve sam sljam. MALO SUTRA.
 
sanja&darko:
Zamalo da zaboravim u kakvoj drzavi zivim od svih ovih svetlih primera nasih sposobnih, radnih i vrednih ljudi. Znaci onih oko 1000 000 nezaposlenih( registrovanih) i jos ko zna koliko neregistrovanih su svi izgleda lenji, nesposobni ma sve sam sljam. MALO SUTRA.
Kliknite za proširenje...


odakle ti sad pa ovo ispade, sanja? :)

no, lako moguce da to tebi tako izgleda....
neko rece - dajte pozitivan primer, pa evo: otac jedne devojcice koja sa mnom radi, posle proslogodisnjih baj-pasova i teskog oporavka (1955. godiste), izgubio je svaku mogucnost za bavljenjem svojom profesijom (profesionalni vozac kamiona na duge pruge). posle silnog branja kukuruza i slicnih rabota, slucajno je naisao, na ulici, na grupu ljudi koji nikako nisu uspevali da navezu veliki buldozer na kamion koji bi trebao da ga odveze... covek se ponudio, onako - komsijski, u prolazu, navezao radnu masinu od prve, i - dobio posao. ne bi covek verovao koliko se placa upravljanje velikim gradjevinskim radnim masinama....:). posto nije prijavljen, verovatno spada u tih 100.000.
njegova cerka, 21 godina, radi dva posla, putujuci 25 km u jednom pravcu svaki dan... mislim da dodje do najmanje oko 500 eur mesecno (srednja strucna sprema). neki iz drustva joj ponekad kazu "blago tebi, uvek imas para...".
njena drugarica iz razreda je uz posao zavrsila pedagosku akademiju, i radi kao vaspitacica.... drugi posao joj je sa srednjom skolom, takodje cesto cuje "blago tebi".... malko je nervira sto zbog baste ne moze bas da ima nokte kakve bi zelela, ti lakovi su tako nekvalitetni, a i kad cerupa pilice/curke koje hrani, uvek ruke stradaju.... :)
majka jedne moje drugarice (postanska sluzbenica u penziji) je 1993. jednostavno usetala u vrlo glamuroznu i dobro posecenu mesaru, i pitala - treba li im neko da sve spremi i opere pre i posle radnog vremena? gazda ju je primio na probu, i ona je vrlo uredno dolazila u 4.30 ujutru i 22.00 uvece da spremi... posle nekoliko nedelja, kad su videli koliko je pedantno i uredno sve obavljala, dobila je i kljuc od radnje, i razne "darove", i hranila i sebe i cerkinu porodicu, u ta strasna vremena... nesto kasnije, taj gazda joj je ponudio da radi u njegovoj prodavnici na moru - da zivi u stancicu iznad mesare; povela je i unucice, bila deca 3 meseca na moru....

nego, sanja, u slucaju da si propustila taj deo, ja i dalje nudim tvom bratu posao - ne mora ni uniformu da ponese, sve ga ceka....

EDIT: P.S. meni je vrlo zanimljivo kako ti sasvim smireno, i naoko sasvim cool pricas o necemu, pa onda odjednom i "ni iz cega" otreses nesto sasvim nevezano, a sa zestokim ogorcenjem, i sasvim suprotno od onga sto tvrdis 5 postova pre... nisi nikad promisljala o tome? :D mrs hyde? :)
 
Pa ona uopste ne promislja - samo ga tresne na drum, a za promisljanje nek se brine dragi Bog - on ce pomoci. I sa svom tom verom u istog (kad smo vec kod Boga, ja ga pomenuh ovaj put) sto se brines za brata - Bog je tu. Mozda on covek veruje sa 28 da ce mu Bog pomoci, radio ne radio svira mu radio. I ne pricamo o onih 100 000 koji nisu zaposleni nego su na birou ali traz eposao i rade nesto sta mogu i stignu ili se prekombinuju u hodu za neku prekvalifikaciji - iako su na birou. Pricamo o onima koji parazitiraju na ledjima nekog drugog (bilo drzave ili porodice) kao sto je slucaj sa tvojim bratom, jer im se moze, a pri tome samo kukaju na svju hudu sudbinu (doduse tvoj brat ne kuka - ti kukas u njegovo ime).
Prekni da izvlacis tudje reci iz konteksta i pridajes im znacenje koje nemaju i koje samo ti vidis negde medju redovima, i pocni da promisljas o svojim recima, i jos vaznije o svojim postupcima i svojim potrebama, a posebno o tom 'svespasiteljskom' porivu koji imas: il' bi da spasis Srpstvo i Srbiju za 300 godina, il' bi da spasavas coveka od 28 godina koji ti spasavanje ni ne trazi a i ne misli da mu je potrebno.....Misli malo o tome, bolje nego sto prosipas pritunjeno ogorcenje naokolo - to nece pomoci ni tebi ni tvom bratu. A i ovo sto se tice uloga u porodici i 'dozvolama' i 'zabranama' koje su ti nametnute ili si ih sama nametnula sebi - lepo ti je indigo rekla i objasnila ovlas. Ali sasvim dovoljno jasno.
 
aha, meni je to skroz zanimljivo....s jedne strane jedan "svespasilacki poriv", kako si rekla, sa bogobojaznim stavom, biranim recima, vrlo kontrolisanim besom i slicno, pa onda odjednom drvlje i kamenje...ali na NAS - pogresne ljude :). ko je tebi ZAISTA kriv, sanja? ....a na koga se "ne sme" upreti prstom....? :)
 
Znas , Sanja i Darko
U mojoj porodici su uvek imali obicaj da kazu da nece da zive moj zivot umesto mene,
dok se tvoj brat sam ne trgne mozete da mu drzite slovo do sutra!
Inace, mogao bi da drzi casove gitare za klince to nije tesko ili da proseta po skolama i gimnazijama do sahovskih udruzenja, da vidi moze li da drzi tu sekciju ili pripreme...Zapravo mogao bi da radi i na sebi ako hoce,da nesto zavrsi,
ako nece niko ziv ga nece naterati...


Za one koji su pitali kako reci nekom da vas smara...

Lako, :
Slusaj, vec 100 ti put mi pricas istu pricu, i vec 100 put ja te lepo saslusam i posavetujem
ali zaista ne mogu da saosecam sa tobom opet po 100ti put,
jer svima nam je tesko ali pre ili kasnije poradimo na tome da se stvari promene,
dakle, ako i ovaj put kazes da si nemocan i da ti tu nista ne mozes da ucinis, posle 1001 saveta koji su ti dali oni sto su te slusali,
101 put necu da slusam istu kuknjavu, promeni brate plocu , pa kad prodje neko vreme cucemo se.

Ja otvoreno kazem ono sto mislim, a neko zaista preteruje sa tim stvarima....
Tako sam rekla i svojoj drugarici koja vec 5 godina studira i jos je na trecoj godini,
dok smo svi ostali davno zavrsili...
Ona sedi i uci, medjutim kad dodje do vrata amfiteatra, okrene se i zbrise od straha,
rekla sam joj
Da imas imalo postovanja prema sebi, sto si mesecima sedela i ucila i lisavala se svega,
usla bi tamo i sela prva da pricas, kazes sebi lepo da nemas sta da izgubis i nek bude sta ti Bog da,
neces umreti ako padnes ispit niti ce te pojesti profesor....Cemu strah? Ne razumem?
Ja sam tako svaki ispit, i nikad nisam pala, ne zato sto sam vunderkind vec zato sto sam htela da ispostujem sebe i bila uporna,
a ko sedi i uci taj je uporan. ako to ne upali, sledeci put te vodim za ruku na ispit....
 
ja se iskreno grozim ljudi koji su sposobni da rade a nece i nemam nikakvo opravdanje za njih...mislim na mlade ljude...
evo i zasto...moj rodjeni (stariji) brat je rodjen sa ostecenjem mozga, sad ima 33 godine i on, takav kakav je, zeli da radi! isao je u specijalnu skolu, zavrsio je knjigovezacki zanat, uz muke naravno, jer ne znam da li iko od vas ima nekog u okruzenju sa ostecenjem mozga i koliko problem predsatvlja za te ljude da uce...
uglavnom, on je radio! i pritom, tu pare uopste nisu bitne...bitna je bila njegova licna zelja da se necim bavi i da ne sedi u kuci! i to nije bilo ni na nagovaranje moje keve ni moje...sam je rekao da zeli da radi, iako smo mi materijalno sasvim obezbedjeni...
pa znate sta...ako moze neko sa ostecenjem mozga da radi svaki dan, ja zaista nemam opravdanje za ljude koji nece da rade!
i nejasan mi je taj zivot...sta ti ljudi rade po ceo dan? ne studiraju, ne rade....ne, ne mogu da shvatim tu kolicinu ispraznosti iznutra...
da li se ljudi tako vaspitaju? ili se rode? sta mislite?
sto se tice mene, mene takodje nista nije sprecilo ni da zavrsim fax, upisem postdiplomu (koju sad zavrsavam) i radim...iako sam iz iste generacije koja je syebana...
 
sily,
hvala :). jutros mi je jedna mlada koleginica "prodala fazon" - ona je pocela "kukatorima"da - kuka, pre nego sto stignu da otvore usta :). posto nije po prirodi takva, lepo je kuci smislila neki redosled, i - recita kakva jeste, udavi ih pre nego oni nju....LOL.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top