Quantcast

Transkript razgovora u četiri oka između Tadića i Dinkića

Zoroastar

Domaćin
Poruka
3.783
Transkript razgovora u četiri oka između Tadića i Dinkića dan uoči pokretanja postupka za razrešenje

Sastanak Dinkića i Tadića na Dedinju, u kući Institucije

TADIĆ /Dinkiću koji ulazi/: Jesi li ušao otpozadi?
DINKIĆ: Nisam, već par dana. Nešto sam prehlađen.
TADIĆ: Ne razumem. Kakve to veze ima?
DINKIĆ: Pa ima. Kad sam prehlađen ne ulazim otpozadi. A ni spreda. Ustvari, spreda i inače retko ulazim. Nije mi omiljena poza.
TADIĆ: O čemu ti pričaš? Pitam te jesi li ušao kod mene na zadnji ulaz, da te niko ne vidi.
DINKIĆ: A to. Jesam, naravno. Samo, tamo je ipak bio jedan od tvojih bezbednjaka.
TADIĆ: Ma nema problema, to je moj stričević iz Crne Gore. On podnosi izveštaj samo meni.
DINKIĆ: Pa, što si me zvao?
TADIĆ: Da ti kažem da podneseš ostavku.
DINKIĆ: Ja da podnesem ostavku?! A zašto?
TADIĆ: Da bismo i ti i ja ostali na vlasti i ponovo pobedili na izborima.
DINKIĆ: Kako to?
TADIĆ: Ti ćeš da daš ostavku na mesto potpredsednika vlade i ministra ekonomije, ali tvoje mesto će zauzeti ljudi iz tvoje stranke i ti ćeš nastaviti da podržavaš vladu, odnosno mene.
DINKIĆ: Pa čemu onda ostavka?
TADIĆ: Pa, zbog rekonstrukcije vlade i opšteg nezadovoljstva naroda tobom.
DINKIĆ: A tobom i Cvetkom su kao prezadovoljni?
TADIĆ: Nisu. Ali kad tebe smenim, biće malo zadovoljniji. Mnogo si ih, brate, lagao...
DINKIĆ: Ko mi kaže?!
TADIĆ: Ja ti kažem.
DINKIĆ: A ti si im sve samu istinu govorio, kad si pričao o skorom ulasku u EU i otvaranju pola miliona novih radnih mesta...
TADIĆ: Ja mislim da sam rekao dvesta hiljada... više se i ne sećam.
DINKIĆ: A umesto toga skoro pola miliona novih je ostalo bez posla.
TADIĆ: E, to je, brate, zbog tebe. Nisi dobro vodio ekonomiju.
DINKIĆ: Da ti nisu u bolnici dali pogrešnu injekciju, pa pričaš k'o da si na dopu? Zašto bih ja pristao da budem žrtveno jagnje?
TADIĆ: Ako ćemo pravo, više ličiš na ovna ili buldoga... ali nije to sad bitno. Bitno je da napravimo još jednu dobru zabunu. Da stvorimo utisak da se nešto menja.
DINKIĆ: Pa baš preko mojih leđa?
TADIĆ: A preko čijih ću? Eto Tomica je podneo ostavku i niko živi ne misli da se desila neka promena. Kad bi Cvetko dao ostavku to kao promenu ne bi videli ni najzatupljeniji pripadnici ovog naroda, moji i Tomini glasači, a kamoli ostali. Znači, brate, za dobru prevaru si mi ostao samo ti.
Svi drugi su sitne ribe.
DINKIĆ: I čekaj: ja dam ostavku, a nastavim da te podržavam, pa kakva je tu promena i ko će to progutati?
TADIĆ: Prvo, imaće utisak da se nešto menja, drugo, videće da je moja pozicija čvrsta, jer ćeš me i dalje podržavati, treće, ti ćeš se lepo posvetiti najnovijoj prevari, URS-u i takoreći glumatati opozicionara. Bitnio je da se dovučemo do oktobra, dok nam ne isplate lovu za Telekom.
Onda ćemo malo popridići penzije i plate službenicima i zaposlenima u javnim preduzećima i obezbediti sebi glasače. One ostale, nezadovoljne, neka preuzme Toma i - super.
Posle izbora ćemo u Skupštini imati sličan broj poslanika. Ti ćeš navatati nešto glasova na bajke o regionima. Čeda na svoju staru foru. Ivica će se ogrebati za koji postotak zbog uspešnog jurenja sitnih dilera niz Moravu. I kad se udružimo, opet ćemo imati najviše poslanika i vladu.
DINKIĆ: A Toma?
TADIĆ: Pa i on će ojačati. Biće jaka kobajagi opozicija i boli ga uvo. I vukovi siti i ovce prevarene.
Razumeš?
DINKIĆ: Hm.
TADIĆ: Nema druge.
DINKIĆ: I kako ja da podnesem ostavku? Iz čista mira?
TADIĆ: Ma ne. Daću nalog Cvetku da sutra pokrene postupak o tvom razrešenju, a ti ćeš onda dati ostavku da se o tome ne bi raspravljalo u Skupštini. Znaš kakvi su oni radikali, napričaće tamo svakakve gluposti, to jest činjenice o tebi, a onda će potkačiti i mene... Dogovoreno?
DINKIĆ: Pa...
TADIĆ: Nemaš brige. Ti pričaj okolo da nećeš da me rušiš, dok ne ojačaš u regionima, bla, bla, bla... Pravi se opozicionar, kao i onoliki. Ima ih i koji će ti poverovati. A u oktobru - zna se. Bonus svima, a tebi naročito.
DINKIĆ (živne): Pa ako je za dobro naroda i demokratije, važi!
TADIĆ: Ma dobro, nego šta! Sad ću nazvati Cvetka da mu kažem šta da uradi. /Uzima mobilni i zove/ Zdravo, Cvele. Dremao si? Pa izvini, ali hitno je. Ovako ćeš da uradiš...

Dalje se zna.
 

bobanjov

Iskusan
Poruka
6.180
КАКО СЕ БОРИСУ ДОПАЛА МЛАЂИНА ИДЕЈА О ПРЕОКРЕТУ. АЛИ БЕЗ МЛАЂЕ

Жељко Цвијановић ponedeljak, 14 februar 2011 22:06


Не верујем да ће Борис прихватити Млађину понуду да му овај под ко зна каквим условима одржава владу још неко време

Нервозан каквим га је Бог дао, Млађа Динкић био је бржи од еволуције: Борис Тадић још није сасвим престао да буде Србин и још није сасвим постао тапир. То ће рећи да је у Борису остало још понешто од нагона за самоодбрану, и то је показао када је Млађу сменио, а да притом ни сам нема било какву гаранцију да је тим јаким потезом дошао његов крај невољама са гејовцима или им је можда тек прави почетак. Таман, дакле, кад се чинило да ће Млађа Србији обећати преокрет тако што ће срушити Бориса, показало се како се Борису идеја допала, с тим што ће за промену он срушити Млађу.

Наравно, сада се сви питају да ли је то крај Цветковићевог кабинета. Нећете веровати, али то данас ни Борису ни Млађи није најважније питање. Да питање опстанка владе није ствар од прворазредног значаја, видело се и по две ствари. Прво, по томе што је онај ко је љуљао владу у претходне две недеље - Млађа дакле - исте вечери после смене одлучио да одлуку мирно прихвати, да већину својих људи остави у влади и да настави да је подржава у парламенту. И друго, није сасвим извесно да ће уопште прихватити ту Млађину великодушну понуду онај ко је недељама ћутао чувајући владу од Динкићевог љуљања. О Борису је реч. Парадоксално, у понедељак увече више је било стало до опстанка владе Динкићу, који је из ње излетео, него Борису, који владу води. Зашто је то тако?

Ако Борисов приоритет није опстанак владе у наредних годину дана, шта онда јесте? Наравно, приоритет је ко је крив за то што је она у претходне три године радила тако да ће датум њеног одласка са сцене бити записан у националној историји као црвено слово велико као врата. У тој акцији тражења кривца Динкић је почео веома жестоко: оптужио је Тадића да је одговоран за све - да су најважније одлуке, наравно оне погрешне, доносили Борисови људи који нису имали никаква формална намештења у влади; потом је захтевао смену Цветковића, одмах затим министра пољопривреде Драгина. Потом су динкићевци окривили Тадићеве људе за крах грађевинске индустрије, затим за рђаву реформу правосуђа, одсуство дијалога са синдикатима, а успут је поменуто и то да Дачићев Мркоњић гради Коридор 10 по цени и темпом као да га гради од лего коцкица. Речју, пресинг какав је Млађа у последњих недељу дана одиграо на влади, цела опозиција - нека ми буде опроштено - није имала за последње две године.

УЦЕЊЕНИ МЛАЂА Таман када се могло помислити да Тадић нема ни начина ни херца да одговори Динкићу, да ће овај убедити чак и добар део жутих функционера да је Борис крив за све, показало се да је овај заправо чекао да се из Америке врати Ивица Дачић, социјалиста са добрим везама у полицији, у којој је, узгред, и министар. Зашто?

Можда су заједно њих двојица били веома убедљиви у томе што су Млађи заједно предочили како би наставак његовог рушења владе и ескалација рата могли да га на неко време одведу с оне стране решетака. И да, тамо остане таман толико времена колико би Борисовим спин мајсторима било потребно да у медијима објасне Србима ко им је све време мислио добро, а ко им је за све крив.

И тако је ствар легла. Млађа је уцењен, ћутаће и кајаће се што је месецима био безобразнији него што је могао да поднесе? Не, рекао бих. Ово тек почиње. Ако су решили да уцене Млађу, не сумњам да је и он био вредан, скупљао папире и склањао их на сигурно место, утолико пре што се у сличним пословима већ више пута показивао као мајстор. Уосталом, та Борисова и Ивицина батина могла би да има и веома дебео други крај. На крају, нахватајте по једног жутог и гејовца по случајном избору, гледајте га пола сата у очи и, ако вам не призна бар једну мутну комбинацију, рачунајте да нисте ухватили жутог и гејовца.

Тешко је дакле рећи колико би се само уценом могло деловати на Млађу, али нешто друго је сигурно. Нјему није потребно да га Србија још једном доживи као човека чији посао је да руши владе и претрчава на страну будућих победника, без обзира што би му рушење Цветковићевог кабинета било урачунато као ретка олакшавајућа околност једном кад изађе пред Светог Петра. Али, да се не лажемо, Млађи није до Светог Петра, тип јесте моћан, али не гласа у Србији. Зато је Динкићу много једноставније да још неко време сачува владу, наравно под његовим условима, с правом рачунајући да она не може више ништа добро да уради у Србији, да помало приговара са стране и да на крају, кад избори буду расписани, поентира као да је све четири године био у опозицији, давао конструктивне савете, али није било никога да га слуша. Наравно, он ће се на тај начин са Борисом тући за бираче, утолико пре што гејовци и жути рачунају на исто бирачко тело. Није то Млађа тако лоше замислио.

Е сад, хоће ли Борис прихватити да му Млађа и даље подржава владу. Наиме, ни он није глуп: и њему је сасвом јасно да, шта год да добије у наредних годину дана из Брисела, то неће бити ни паре ни хлеб, што ће рећи да Европска унија Србима није тема, чак ни непријатна тема. Није глуп да не зна да Срби неће боље живети за годину дана него што живе данас. Зна, као што зна и Ивица Дачић, да овај Мркоњић неће направити Коридор све и да они похапсе два милиона Срба и дају му их да му бесплатно мешају катран. Наравно, изгледа да је и продаја Телекома пропала, јер да није, чисто сумњам да би у очекивању толиких пара Млађи уопште пало на памет да он ту нешто приговара и критикује.

ИДЕМО НА ИЗБОРЕ? И баш зато ово није добар тренутак да жути изађу на изборе, али јесте најбољи који ће имати у наредних годину дана. Утолико пре што је овај тренутак Млађа учинио нешто повољнијим да се гласа него што је то било случај рецимо у петак. Зашто? Па наместио се лепо.

Прво, дао је Борису одличну идеју. Овој влади треба преокрет, а свима је јасно да се као преокрет Србима више не може продати то што ће сменити Чиплића и на његово место поставити некога ко би имао више разумевања за Марка Караджића или то што ће уместо Драгина довести некога ко зна да су крави сисе ипак између задњих ногу. Србима треба нешто јаче и не знам зашто би Борис сада пропустио прилику да најпре Млађу смени, па да га провуче кроз блато, да објасни Србима колико им је он мислио добро, али му се ништа није примало због Млађе и још пар министара; да потом Млађу мало ухапси, и објасни Србији да је то њен нови нови почетак, да почисти још пар својих људи који су Млађи претходних недеља држали терцу и да коначно од Србије затражи нови мандат с тим да јој да часну, али баш часну реч, како ће овај пут наступити са поштеним људима, мајке ми, цветом жутих поштењачина.

Да ли би му то прошло? Не знам, ја га после таквог задовољства које би ми приуштио не бих дирао бар две недеље, а држим да сам један од тврђих кад је он у питању. Уосталом, има ли он неку бољу идеју од те да, кад народу нема да понуди хлеб, да му баци кост, и то једну од најмаснијих на којој пише Млађино име.

Истовремено, Борис би на тај начин консолидовао своје редове, показао би, уз Ивицину помоћ, да је он главни газда, зачепио би уста свима онима из своје околине који већ месецима гунђају да је он тигар од папира, показао би странцима да он, иако Србији не може да обезбеди стабилност и хлеб, може да јој понуди преокрет који би се састојао од кашичице правде и лонца празне приче, колико до следеће кризе. Али ко сад да мисли о следећој кризи.

Не верујем дакле да ће Борис прихватити Млађину понуду да му овај под ко зна каквим условима одржава владу још неко време. Истовремено, не верујем ни да ће расписати изборе све док не објасни Србији да је Млађа био онај што је ноћу разграђивао оно што су тадићевци дању зидали, не верујем да ће дозволити себи да најпре распише изборе, па да онда хапси јер бар утолико се у Србији још држи до неких правила и цивилних обзира. Речју, Србију чекају избори, и биће расписани много пре него што су очекивали и Тома Николић и његов стиропор, а о Борису да и не говоримо.

На крају, још да видимо ко је ту боље опција за Србију - Млађа или Борис. Извинићете, али у својим надгорњавањима ни један ни други из практичних разлога Србију нису имали у својим калкулацијама. Зато, ако већ морате да навијате, навијајте за онога који удара оног другог. Чим овај узврати, тада навијајте за њега. Заслужили сте бар толико да их гледате док пате. Извор
 

bobanjov

Iskusan
Poruka
6.180
НЕК' СМО СЕ РЕШИЛИ ДИНКИЋА, САД ЈЕ СВЕ СУПЕР!

Ана Радмиловић sreda, 16 februar 2011


У Србији се десило чудо. Сви заједно на вест попут оне о смени Млађана Динкића реагују са једним „ма баш ме брига"

Гледам вести, питам људе, разне, радознала: да ли им је сад све онако баш супер откад смо се ратосиљали Динкића. Је л' им лакше и колико им је лакше, и, ако им је лакше, зашто им је лакше? Кажу да им није лакше.

„Ма нисмо се ми никога ратосиљали", најчешћи је одговор.

„Договорили се, бре", такође чест одговор

„Баш ме брига за Динкића, и Тадића, и Цветковића, и Мачека, како се већ зове онај... шта нам дође, премијер", обавезан је усклик у севдалинкама.


Да ли ДС жели да демонстрира добру вољу и реши се међу грађанима најомраженијег политичара како би та странка некако преживела нове изборе? Не знам. Оно што знам јесте да је Динкић можда пре две, можда пре годину дана, био најомраженији, али већ сада више није. Не, наравно, зато што је постао омиљен, него што ове више ни најоданији, ни они који се боје напредњака и осталих странака које воле националне амблеме, ни најглупљи да простите, нико више не може да их гледа. Мислим на ДС. Мислим на владу у комплету. Мислим да је сада свеједно да ли је отишао Динкић (а где је отишао?), или Томица Милосављевић, или цео Г17 заједно са пола ДС. Свеједно је јер, колико год да су грађани били бесни јер су испали будале чекајући у редовима за оне акције за које им је Динкић нешто касније рекао да је морао да их лаже за потребе кампање, колико год били увређени - нема много људи у Србији који су у стању да поверују како је Млађан Динкић крив за сву ову пропаст и беду која се види на сваком кораку.

УБИТИ СЕ ИЛИ ОТИЋИ Наравно да није крив. Пре неки дан на неким вестима један је избезумљени анкетирани грађанин био јако љут на Расима Лјајића. То је једнако разумно као Лјајићу викати „Расиме, спаси ме!", и једнако очајнички као певати „Спаси Србију и убиј се, Борисе!".

Борис не треба да се убије, него да оде. Расим није крив за социјалну катастрофу коју живимо и „не може помоћи никоме од нас", Млађан Динкић није уништио српску економију, само је учествовао у том уништавању - а то су урадили сви они који су седели у влади Србије, делили министарства својим кадровима, постављали на стратешка места свој персонал, частили пријатеље шећеранама и цементарама, правили се луди док су гледали како њихови страначки другови краду од сиротиње, били увек необавештени и расположени да и оно што виде не виде и што чују не чују. Учествовали су сви. Учествовао је и Коштуница. Не лично он, али не знам да ли постоји странка са криминогенијим кадровима ван Београда и очију јавности од ДСС. Не знам колико је пара отео његов страначки персонал на име борбе за очување Косова и Метохије, истог оног места чији грађани нису уписани у попис становништа Репулике Србије, када смо оно слали захтев за улазак у безвизни режим.

У нашој влади седе криминалци, и то сви знамо. Опозиција нам је недефинисана, немамо појма шта хоће (осим да престане да буде опозиција, ако и то уопште хоће), а грађани су нам безвољни, апатични и чини ми се да их баш брига за смену Динкића, макар се на његовом месту сутра нашао и Тадић. Оно што ДС не разуме или се прави да не разуме јесте да није више битан ниједан појединац, ма како био непопуларан, битан је систем. Грађане Србије не занима да ли је пао Динкић, они се надају паду владе. Систем је проблем, не појединци.

УДРИ БОГАТАША Делимо се на политичаре и људе, и онај ко први схвати да више нема те приче која ће проћи све док постоји тај огроман јаз и то неповерење и тај страх политичара од народа и обрнуто - а тај страх није без разлога - ко први схвати да не пролази ни национална, ни социјална, ни прича о неправди, ни празна обећања, ни кампање које служе да некога сатанизују, ни кампање које служе да од лопова направе поштењачину, од ружног да направе лепог, од кусог и репатог да направе елиту - за таквог има наде да макар саслушају шта говори.

Да не буде забуне, ово нема везе са личним иметком појединца који претендује да буде политичар, није овај народ још увек расположен да као у старој песми ВИС Идола „Удри богаташа и узми му све паре" - мада ће ускоро бити, то има везе са неповерењем у политичаре којима је то једини посао.

Пре неки дан на вестима каже Ивица Дачић да њему не представља проблем да престане да буде министар полиције, како би поново постао политичар, а не полицајац. Мислим да греши јер, ако је Дачић полицајац, то је и даље поштенији посао него бити политичар - у Србији, данас.

И свако од њих понаособ може да оде и да га замени неки други, а према законитостима које владају у Србији, пре ће бити гори него бољи, и то опет неће бити промена. Не знам да ли је промена да оде све дођавола и да се из тог пакла појаве нека нова лица, као што су се ономад појавиле физиономије попут Весића, Бебе и сличних мрачних душа којих је овде тако много. Свака промена, мада бих волела да исцедим из себе више оптимизма, делује као потенцијална промена на горе.

Суштинска промена од оних времена када су промену желели они који би сада да до ње никада не дође, већ се десила. Огледа се у до сада незапаженој незаинтересованости људи, да кажем, номалних, за све то заједно.

У Србији се, хоћу да кажем, десило чудо. И они који прате политику и они који мењају канал кад виде вести, и они који се труде да забораве имена политичара који их заступају, и они који се прикључују неким странкама или покретима - сви заједно на вест попут оне о смени Млађана Динкића реагују са једним „ма баш ме брига".

То је слика Србије и то се види на улици, у таксију, у радњама, на седељкама, види се на лицима анкетираних људи - свеједно им је. Извор
 

bobanjov

Iskusan
Poruka
6.180
ДОВИЂЕЊА, МЛАЂО, ИЛИ ОВОГА ЋЕ СЕ СРБИЈА СТИДЕТИ ВИШЕ НЕГО НАЈКОМУНИСТИЧКИЈИХ ВРЕМЕНА

Слободан Рељић четвртак, 17 фебруар 2011


Одлазак Млађана Динкића је симболичан раскид хипнотисане Србије са неолибералним капитализмом најгоре врсте

Одлазак Млађана Динкића из Владе Србије много је више од смене једног непослушног министра и потпредседника Владе. Много, много више. То је крај једног доба кога ће се Србија, кад изађе из овог периода где су јој уши пуне воде, стидети више него оних најкомунистичкијих времена.

Млађан Динкић је био најаутентичнији „следбеник" неолибералног капитализма међу Србљима. Он је тог глобалног киклопа, коме је коначно пуштена крв ујесен 2008. године у врховном храму у Волстриту, носио с поносом који у свом срцу гаје само фундаменталисти из најзабаченијих провинција "Великог царства". Мало је рећи да је Млађо био већи папа од папе. Адам Смит, за кога важи да је родоначелник вере да тржиштем управља "невидљива рука", за њега је обичан млакоња и остарели аматер. А да га је негде видео са каквом страшћу даје државне паре капиталистима са било којег меридијана, Милтон Фридман би скинуо капу и поклонио му се до земље. Никаква школа то не може да створи. Само пракса. И само у земљама као што је Србија. А, ако "чикашка школа" икад поново буде оно што је била, доводиће тог човека и показивати га студентима као Дивљег Била Хикока ономад, а као оно на Беверли Хилсу угравираће се Млађино име у бетонске плочнике града Чикага.

Само је Млађан Динкић могао да једну мање-више европску земљу, коју је немогуће изоловати из светских токова комуникације, две године држи у хипнотисаном стању, па да она и не примети да је почела Велика светска криза. Млађо је опчинио Владу, председника, Скупштину, уреднике, новинаре... Чак је и ТВ-камера пред коју су га стављали сваки дан изгубила моћ хладнокрвног посматрања "објекта" те су се његове дневне активности увече представљане Србљима у прајмтајму, појављивале као савршене једночинке: неки насмешени локалац у јефтиној, али баш опраној јакни копа рупу за "камен темељац", један косооки бизнисмен се рукује са директором који се презива на "ић", онда потпредседник српске владе потписује дугогодишњи уговор како ће овим добрим људима из далеких земаља дати паре наше државе, а да они нешто од тога исплате и нашим радницима, тада Он, подигнуте браде као једна историјска личност из једне нама некад суседне а сада само пријатељске земље, изјављује како запошљава толико и толико радника. Свих профила.

НАЈВЕЋИ НЕОЛИБЕРАЛ ИКАД Читаво време сам чекао да неко сабере и објави колико је то људи чаробњак Млађан Динкић запослио и каквог је све добра добри Млађан направио за ову државу. Знало се да га опозиција не трпи, да коалициони партнери не желе да се мешају у "Млађин ресор", а Калановићка и Грубјешићка су ипак "у сукобу интереса", те је изгледало да ћемо се тог податка изванредног докопати тек за педесет година, кад се са неких докумената скину ознаке тајности. Али не. Млађина достигнућа су нам открили његови. ММФ, у који се он клео као у очи своје, објавио је резултат "највећег неолиберала икад" и то - синдикатима. Млађан ће се осетити изданим. Али шта је могао очекивати после дешавања око Хоснија Мубарака, једног од највећих пријатеља Запада у последњих три деценије. Друга су времена, а Млађо, Хосни и многи то још не желе или не могу да виде. Неки злобници би рекли да је њихов положај сличан оном чину кад је генерал Кадијевић полагао наде у генерала мртве совјетске војске Димитрија Т. Јазова 1989. године.

И тако, резултат за две године је: "Од почетка кризе у Србији је без посла остало 400.000 људи, а јавни дуг се приближио цифри од 45 одсто БДП-а", открили су синдикалцима она двојица "извршних секретара" ЦК ММФ, Богдан Лисоволик и Алберт Јегер.

А не, узвратили су синдикалци, нама је Млађо рекао другачије. Добро, ми као синдикати увек на то његово "још пола бацимо у воду", али знамо да то не може бити ни 280.000! Двојица вашингтонских "егзекутора" су се насмејали ледено учтиво, онако како је Млађо одувек хтео, али му као страсном Балканцу никад није пошло за руком: изгубљено је 400.000 радних места и тај податак је апсолутно тачан!

Ето, и ова револуција изгледа с прљавом водом из корита избацује своју најбољу децу. Млађан Динкић није само "излетео" из Владе "свог пријатеља" Бориса Тадића, него сад му прети и да "излети" из друштва за које је дао све. Зар радикали годинама не описују тог храброг човека са шмајсером на јуначким прсима како као Валтер брани Народну банку? Зар није тај Млађо не трепнувши ликвидирао и затворио четири најбоље српске банке као оронуле домове културе из села са Старе планине? Зар тај храбри неолиберал није за "пристојну сумицу" дао "страним улагачима" Поштанску штедионицу, припадајуће СДК-објектиће и још штошта широм примитивне земље Србије, и да се Срби не досете назвао то - Национална штедионица? Он који је презирао нацију и национално смогао је снаге да пређе преко тога само да би повео Србију "путем прогреса". А и да задовољи "своје" идеолошке саборце, ма одакле да су.

У владајућој коалицији нема човека који би могао заменити Млађана Динкића на линији одбране неолиберализма. Божа Ђелић "нема херца" за тако шта, а остали - које је неолиберални капитализам "на српски начин" учинио капиталистима са крупним сумама на рачунима и лепим имањима (од винограда, до агенција и индустрија) просто нису свет који верује у било шта. Они су се из чистог конформизма учланили у евро-социјалисте, а ако овај сплав крене удесно, право, узбрдо, низбрдо, куд год - они ће на "праву страну".

Тешко ће сада бити Млађану Динкићу. Кад га Борис и пријатељи (бивши!) одвоје од "токова новца" и он и његова експертска партија ће венути као ружа у пустињи. Толико сјајних идеја, а пара ниоткуд. Колико је само могло да се нађе "изузетних" азијских фирми, чија имена нама на жалост не значе ништа; или како би Фијату, који је сада и званично апсолутни европски шампион по паду продаје аутомобила, лепо дошла још једна Млађина ињекција. Ништа судбоносно, али добро дође.

ЧУЋЕ СЕ ЈОШ ЗА МЛАЂУ Добро, у овој земљи мало ко верује да Млађо није иза оне тужне збирке распарених шоља за кафу нешто "штековао" на сигурним местима "тамо далеко" у банкарским бивацима који се именују дугим редом цифара које се ту и тамо пресецају цртицама. Али, кад ниси министар економије "не воле" те више ни камере. Уредници те гледају као пијанца из "Прешернове клети" или из "Грмеча". А новинарке, које су тако лепо знале да слушају те сјајне резултате и ужарена погледа гледају у "сјајну пројекцију" још сјајније будућности, заобилазе те на пушкомет. У Парламенту те на првој кривини сачека Зоран Красић или неки "демократа Србије", па те транжирају као плећку која тукне око коске. Онда, председница Народне скупштине каже: Народни посланиче Динкићу, немате право на реплику...

Грозно!

Једино што нашем Млађи остаје су: Разједињени региони Србије. Е, ту ће се наћи и неко из "старог друштва" да ствар потпомогне. Неко од "оних амбасадора" ће наћи, с времена на време, неки термин да саслуша докле је Млађан пројекат, који је од почетка имао њихову подршку, одмакао. И нека пара ће се наћи, али сад, кад су у игри разне важне екипе, од Ирана до Марока, кад се морају "твитер револуције" подржати иако Велика криза и оним најбогатијим држи воду до браде - биће тога мање. За Млађу, коме је увек "преливало", то ће бити као полупуна чутурица воде, а до прве оазе 50 миља. А кад дође до оазе, тамо вероватно више нема ни да се спере прашина с грла.

Све у свему, зла судбина је, изгледа, натерала орла да кризира међу кокошима. Тај дивни свет којим је Млађо окружен, то председништво Г17-плус, или тако некако се зове "врх партије" која одавно има само једног правог члана, растакаће се и разилазити. Исто као што су се окупљали. Где има боље, ту им широко поље. Принципијелно! Оно његових верних сарадника што остане у Влади усамљено, невешто, немушто, нехрабро више може послужити онима који се окрену против њега него њему самом. Тако да Млађану Динкићу остаје или да пусти да га одувају ветрови кризе или да још једном крене у одлучни јуриш у коме би му узор могли бити и они безимени момци који се опасују експлозивом на Западној обали, у Пакистану или на московском аеродрому.

Дакле, Ва банqуе! Али овај пут он неће имати шта да заложи до своју шију. Наравно, ово није крај. У Борисовом кабинету ће знати да се не треба предавати дубоком сну док се испод прозора чује шкргут зуба "последњег неолиберала". Чуће се још за Млађана Динкића. Сасвим извесно.


Фонд Слободан Јовановић
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.