Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 97.212
По Трампвом другом силаску међу Амере, Трамп је баш оштро кренуо на Европу.
Иако су Америка и Европа деценијама савезници, у новом мандату Трамп је:
1. Покушао да реши рат у Украјини билатералним договорима са Путином, заобилазећи Европу ('ајде што је покушао да заобиђе Украјину), тако што је планирао да Путин добије територије, а Америка природна богатства Украјине. Колега Дроган Х је скоро плакао од среће,
али, овај план је без Европе пропао
2. Покушао је да уведе царине Европи (неспорно да је Кина била главна мета царина), добар део царина је смањен или укинут у односу на првобитне најаве великих царина ако се не постигну договори са европским земљама појединачно.
3. Кренуо је да Европи (Данској) отима Гренланд. И отимање Гренланда му није успело.
4. Трампара тражи од својих еворпских партнера помоћ у деблокирању Хормошког мореуза у Персијском заливу. Европа га је од'ебала.
Поред ова четири, имамо и мање битан економски сукоб око регулације у Европи за велике технолошке компаније из Америке и борбу против немачке ауто индустрије, чији су аутомобили доста популарни у Америци. Али, ово је ситница у односу на четири геополитичка сукоба Америке и Европе.
Однос Трампа према европским (некада) партнерима можемо видети на овој слици:
Америка и Европа су природни савезници. Деценијама су потпуно природни савезници, а Трамп је, читајући ваљда крстине геополитичаре, мислио да је Европа пропала баба те да ће моћи својом истрошеном ћуном да је испрца.
Међутим,
Европа се држала својих принципа, и ни једног тренутка није одустајала од својих принципа и Европских вредности. Показала Трампари зубе, и можемо рећи, слободно, да је Трампара на сва четири (плус један) поља испушио, сломио зубе на Европи.
Уместо да Европу посматра као природног савезника и партнера, он је више пута покушао ђоном на Европу и сваки пут је пукао.
Другари, мислим да Европа још увек није за бацање, ма шта ми овде по Крсти да пишемо, а што нам је, из неког чудног разлога, срцу мило и драго.
Један, некада слободарски, а данас слугерањски народ је имао пословицу "Тиха вода брег рони". Европа је тиха вода која тихо и стабилно тече, и полако рони сваки брег, а она наставља да тече. Не гласно, не курчевито, али постојано.
Иако су Америка и Европа деценијама савезници, у новом мандату Трамп је:
1. Покушао да реши рат у Украјини билатералним договорима са Путином, заобилазећи Европу ('ајде што је покушао да заобиђе Украјину), тако што је планирао да Путин добије територије, а Америка природна богатства Украјине. Колега Дроган Х је скоро плакао од среће,
али, овај план је без Европе пропао
2. Покушао је да уведе царине Европи (неспорно да је Кина била главна мета царина), добар део царина је смањен или укинут у односу на првобитне најаве великих царина ако се не постигну договори са европским земљама појединачно.
3. Кренуо је да Европи (Данској) отима Гренланд. И отимање Гренланда му није успело.
4. Трампара тражи од својих еворпских партнера помоћ у деблокирању Хормошког мореуза у Персијском заливу. Европа га је од'ебала.
Поред ова четири, имамо и мање битан економски сукоб око регулације у Европи за велике технолошке компаније из Америке и борбу против немачке ауто индустрије, чији су аутомобили доста популарни у Америци. Али, ово је ситница у односу на четири геополитичка сукоба Америке и Европе.
Однос Трампа према европским (некада) партнерима можемо видети на овој слици:
Америка и Европа су природни савезници. Деценијама су потпуно природни савезници, а Трамп је, читајући ваљда крстине геополитичаре, мислио да је Европа пропала баба те да ће моћи својом истрошеном ћуном да је испрца.
Међутим,
Европа се држала својих принципа, и ни једног тренутка није одустајала од својих принципа и Европских вредности. Показала Трампари зубе, и можемо рећи, слободно, да је Трампара на сва четири (плус један) поља испушио, сломио зубе на Европи.
Уместо да Европу посматра као природног савезника и партнера, он је више пута покушао ђоном на Европу и сваки пут је пукао.
Другари, мислим да Европа још увек није за бацање, ма шта ми овде по Крсти да пишемо, а што нам је, из неког чудног разлога, срцу мило и драго.
Један, некада слободарски, а данас слугерањски народ је имао пословицу "Тиха вода брег рони". Европа је тиха вода која тихо и стабилно тече, и полако рони сваки брег, а она наставља да тече. Не гласно, не курчевито, али постојано.
