Ожењен је из љубави, и изразито одан. Идол му је Бановић Страхиња. Оним обраованијим је уз Бановић Страхињу, компас и Татјанино писмо Оњегину. То писмо га је у великом делу и формиало као мушкарца. Глава породице. Увек се консултује, али је финлана одлука његова, ( из два разлога. Први је што верује у свој суд, па то сматра и својом обавезом, а други је тај што тако скида одговорност са своје жене). Своју жену често глорификује и диже је у небеса, по угледу да средњовеквоне јунаке наше епике. Матрицентричан је и своју жену, сестру и мајку идеализује до бесвести. И ако је често крут, у суштини је витез, то јест, држи се више него џентлеменски, управо витешки. Одан је, али себе сматра главом куће, што може да допринесе расправама. У супштини, крајње је непривлачан млађим женама. Девојкама никако. Уосталом, многе девојке, кад крене да тражи срећу, прегазе је првим кораком. То већ сасвим други проблем. Све ово важи за традиционалне мушкарце из наше културе. За дуге културе, важе сасвим другачији параметри.
