RoccoS
Veoma poznat
- Poruka
- 11.405
Varaju se zuti mafijasi ako misle da ce nakon pljacke Srbije na veliko - moci da uzivaju na njima dragim stranim destinacijama. Kad-tad stici ce ih ruka pravde, pa ako su se Jevreji docepali Adolfa Ajhmana, stici ce kazna i ovu nasu kriminalnu druzinu.
Država prodaje Komercijalnu banku?
4. januar 2011. | 00:11 | Izvor: Press
Beograd -- Vlada Srbije prihvatila je zahtev MMF-a da do kraja 2012. godine završi dokapitalizaciju Komercijalne banke i da je potom proda.
Kako piše Pres, izlazak države iz vlasništva u srpskim bankama Vlada je potvrdila u „pismu o namerama" koje je nedavno upućeno MMF-u.
Država bi do 2015, uz Komercijalnu, trebalo da proda vlasništvo i u svim ostalim bankama. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi to bio katastrofalan potez, nakon kog bi bankarsko tržište i monetarnu politiku potpuno kontrolisale isključivo strane banke.
Čemu onda razvojna banka?
Ekonomista Miodrag Zdravković kaže da je u zemljama istočne Evrope privatizovano između 80 i 90 odsto bankarskog sistema, a da je Srbija u vrhu sa oko 93 odsto stranog vlasništva u ovom sektoru. "Postavlja se onda pitanje koji je smisao formiranja Razvojne banke, ako se pare od prodaje Komercijalne banke potroše kako bi se pokrile plate i penzije u javnom sektoru. Sa kojim parama će napraviti Razvojnu banku?". kaže Zdravković.
Predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je generalni stav MMF-a od početka pregovora bio da se privatizacija banaka što pre završi. On smatra da je to pristup „bez ikakvih osnova".
"Imate banke koje su u državnom ili u delimično državnom vlasništvu, a koje rade odlično. Tako da nije presudno vlasništvo, već način na koji neka institucija radi. Ali, nevezano od toga, MMF ima stav da banke valja privatizovati. Uopšte ne mislim da bi to bilo dobro rešenje. Komercijalna banka je dobar primer za to. To je druga banka u Srbiji, po svim parametrima. Što bismo mi prodavali jednu od najboljih banaka u Srbiji?", pita Dugalić.
Ekonomista Zoran Popov kategorično tvrdi da je prodaja Komercijalne banke „prava budalaština".
"Niko razuman i normalan u jednoj zemlji ne bi prodavao tu banku. Mislim da ne postoji nijedna evropska zemlja koja nema neku državnu banku. A mi sada idemo uporno u tom pravcu da je izgubimo, što je pogubno. Osim Narodne banke Srbije, država mora da ima i neki drugi instrument kojim može da reguliše monetarnu politiku. Ovako će monetarnu politiku da nam vode inostrane banke, iz svojih centrala u inostranstvu", upozorava Popov.
On podseća da se pokazalo lošim kada je Dinkić istovremeno ugasio Beobanku, Investbanku, Jugobanku i Beogradsku banku. "Nije dato nikakvo objašnjenje za to, osim da su one bile u dubiozi, što nije tačno. I tako je Dinkić odlučio da, pod izgovorom da se ništa u Srbiji ne može prodati sve dok postoje velike domaće banke, uništio četiri najveće, za koje je kreditno-poslovnim odnosom bilo vezano oko 95 odsto privrede Srbije", pojašnjava Popov.
Cvjetićanin: Banke monstrumi
Ekonomista Danijel Cvjetićanin podseća da je svojevremeno Mlađan Dinkić bukvalno „predao" srpsko finansijsko tržište. "Pri tom su svi mislili da će tu vladati tržišni odnosi, a ispostavilo se da se bankarski sektor izrodio u jedan monopolistički sistem i da su kamatne stope nezamislivo visoke na date kredite, a kamatne stope na depozit nezamislivo niske. Kada se uzme u obzir da je inflacija kod nas 10 ili 12 odsto, onda bi minimalna kamata na depozite po viđenju trebalo da bude bar onolika kolika je inflacija. Mi sada imamo strane banke u kojima imamo pravo da držimo svoj novac, koji se topi kao led pod inflacijom. To je jedna monstruozna situacija", kaže Cvjetićanin.
Direktive EBRD kao u školi
Kako saznaje Pres, EBRD je izradio i šablon obaveštenja o privatizaciji Komercijalne banke, koji vlasti u Srbiji samo treba da prekucaju, odnosno prepišu najkasnije do 31. decembra 2012. godine. Poštovani, Republika Srbija vas ovim putem obaveštava da namerava da izvrši privatizaciju Komercijalne banke, a time ishod privatizacije da bude da Republike Srbija više neće imati kontrolu nad Komercijalnom bankom. Na kraju treba napisati "s poštovanjem", uz napomenu autora ovog dokumenta - „potpisuje odgovarajući ministar u Vladi Srbije".
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=04&nav_id=483527
Država prodaje Komercijalnu banku?
4. januar 2011. | 00:11 | Izvor: Press
Beograd -- Vlada Srbije prihvatila je zahtev MMF-a da do kraja 2012. godine završi dokapitalizaciju Komercijalne banke i da je potom proda.
Kako piše Pres, izlazak države iz vlasništva u srpskim bankama Vlada je potvrdila u „pismu o namerama" koje je nedavno upućeno MMF-u.
Država bi do 2015, uz Komercijalnu, trebalo da proda vlasništvo i u svim ostalim bankama. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi to bio katastrofalan potez, nakon kog bi bankarsko tržište i monetarnu politiku potpuno kontrolisale isključivo strane banke.
Čemu onda razvojna banka?
Ekonomista Miodrag Zdravković kaže da je u zemljama istočne Evrope privatizovano između 80 i 90 odsto bankarskog sistema, a da je Srbija u vrhu sa oko 93 odsto stranog vlasništva u ovom sektoru. "Postavlja se onda pitanje koji je smisao formiranja Razvojne banke, ako se pare od prodaje Komercijalne banke potroše kako bi se pokrile plate i penzije u javnom sektoru. Sa kojim parama će napraviti Razvojnu banku?". kaže Zdravković.
Predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je generalni stav MMF-a od početka pregovora bio da se privatizacija banaka što pre završi. On smatra da je to pristup „bez ikakvih osnova".
"Imate banke koje su u državnom ili u delimično državnom vlasništvu, a koje rade odlično. Tako da nije presudno vlasništvo, već način na koji neka institucija radi. Ali, nevezano od toga, MMF ima stav da banke valja privatizovati. Uopšte ne mislim da bi to bilo dobro rešenje. Komercijalna banka je dobar primer za to. To je druga banka u Srbiji, po svim parametrima. Što bismo mi prodavali jednu od najboljih banaka u Srbiji?", pita Dugalić.
Ekonomista Zoran Popov kategorično tvrdi da je prodaja Komercijalne banke „prava budalaština".
"Niko razuman i normalan u jednoj zemlji ne bi prodavao tu banku. Mislim da ne postoji nijedna evropska zemlja koja nema neku državnu banku. A mi sada idemo uporno u tom pravcu da je izgubimo, što je pogubno. Osim Narodne banke Srbije, država mora da ima i neki drugi instrument kojim može da reguliše monetarnu politiku. Ovako će monetarnu politiku da nam vode inostrane banke, iz svojih centrala u inostranstvu", upozorava Popov.
On podseća da se pokazalo lošim kada je Dinkić istovremeno ugasio Beobanku, Investbanku, Jugobanku i Beogradsku banku. "Nije dato nikakvo objašnjenje za to, osim da su one bile u dubiozi, što nije tačno. I tako je Dinkić odlučio da, pod izgovorom da se ništa u Srbiji ne može prodati sve dok postoje velike domaće banke, uništio četiri najveće, za koje je kreditno-poslovnim odnosom bilo vezano oko 95 odsto privrede Srbije", pojašnjava Popov.
Cvjetićanin: Banke monstrumi
Ekonomista Danijel Cvjetićanin podseća da je svojevremeno Mlađan Dinkić bukvalno „predao" srpsko finansijsko tržište. "Pri tom su svi mislili da će tu vladati tržišni odnosi, a ispostavilo se da se bankarski sektor izrodio u jedan monopolistički sistem i da su kamatne stope nezamislivo visoke na date kredite, a kamatne stope na depozit nezamislivo niske. Kada se uzme u obzir da je inflacija kod nas 10 ili 12 odsto, onda bi minimalna kamata na depozite po viđenju trebalo da bude bar onolika kolika je inflacija. Mi sada imamo strane banke u kojima imamo pravo da držimo svoj novac, koji se topi kao led pod inflacijom. To je jedna monstruozna situacija", kaže Cvjetićanin.
Direktive EBRD kao u školi
Kako saznaje Pres, EBRD je izradio i šablon obaveštenja o privatizaciji Komercijalne banke, koji vlasti u Srbiji samo treba da prekucaju, odnosno prepišu najkasnije do 31. decembra 2012. godine. Poštovani, Republika Srbija vas ovim putem obaveštava da namerava da izvrši privatizaciju Komercijalne banke, a time ishod privatizacije da bude da Republike Srbija više neće imati kontrolu nad Komercijalnom bankom. Na kraju treba napisati "s poštovanjem", uz napomenu autora ovog dokumenta - „potpisuje odgovarajući ministar u Vladi Srbije".
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=04&nav_id=483527
