Торлачки и македонски - ближи српском, бугарском или нешто између?

[gost 434892]

Да ли су дијалекти јужне Србије и Македоније резултат Бугаризације или обратно? Имате ли аргументе, примере за ваше тврдње?

Тзв. Западнобугарски дијалекти деле више особина са српским него књижевним бугарским, по википедији.

 

[gost 434892]

Основна особина западних бугарских говора јесте да су они екавски - уместо старословенског јата (Ѣ) доследно се изговара е. Источни говори припадају јакавици, где се старо јат изговара као два гласа "ја". Ово је првенствени разлог зашто су неки дијалектолози (попут Александра Белића) ове говоре сматрали делом српског језика.

Остале особине које ове дијалекте повезују са српским (и македонским) језиком су:

• Изговор гласова ћ (ќ), ђ (ѓ): цвèће, грòзђе (уместо бугарског к, г и сл.)
• Сачувано старословенско Ѕ (сливено дз) које се изговара и у македонским и староштокавским и средњоштокавским српским говорима: ѕвезда, ѕид, ѕвоно, ѕвер, итд.
• Наставак -ње за глаголске именице: орàње, косèње, спањè, мèсење, ỳчење (уместо бугарског наставка -ние и -не)
• Множина именица понекад на -е уместо на бугарско -и: прстèње, чàше, шàпке, жàбе
• Наставак -ам и -ем за прво лице множине презента: читам, четем, пишам (уместо бугарског -(ј)а)
• Наставак -ме за прво лице множине презента: јадèме, мòлиме, нòсиме, свѝриме, дàваме, купỳваме (уместо бугарског наставка -м)
• Прво лице једнине личног глагола: ја и јас (уместо бугарског: аз)
• Треће лице једнине личног глагола: он, она (уместо бугарског: тој, тја)
• Треће лице множине личног глагола: они (уместо бугарског: те)
• Српско штокавско што уместо бугарског какво
• Коришћењем српских и македонских речи којих нема у бугарском језику: нога (буг. крак - премда се реч "крак" јавља и у западним дијалектима па чак дијалектално и у јужносрпском дијалекту), разбој (буг. стан), кошуља (буг. риза), жежак/жежок (буг. горещ=горешт), немој (буг. недей=недеј), мачка (буг. котка), итд.

Бугарске особине ових говора јесу:

• Западни бугарски говори имају аналитичку структуру, немају падеже и користе предлошке конструкције
• Поседовање пост-позитивних чланова
• Једноставнији систем акцентовања (мада није исти као у бугарском књижевном језику)
• Синтакса

 

[Ateista1]

Pogledajte prilog 1414078
Да ли су дијалекти јужне Србије и Македоније резултат Бугаризације или обратно? Имате ли аргументе, примере за ваше тврдње?

Тзв. Западнобугарски дијалекти деле више особина са српским него књижевним бугарским, по википедији.

Pazi ovako. Zapadnobugarski dijalekti su srpski jezik a ne bugarski. Svi oni govore šopskim jezikom.

 

[Ateista1]

• Изговор гласова ћ (ќ), ђ (ѓ): цвèће, грòзђе (уместо бугарског к, г и сл.)
• Прво лице једнине личног глагола: ја и јас (уместо бугарског: аз)
  • Српско штокавско што уместо бугарског какво

Ć i Đ se ne javljaju kao što se ne javljaju ni K i G. Nego nešto između:

Цветье, дюбре, кутья a ne цвеће, ђубре, кућа.

Аz takođe spada u srpski jezik:

Evo dela iz Miroslavljevog jevanđelja, srpskoslovenski, 1180.

"Азь грѣшный Глигоріе диякъ, недостойный нарещи сѣ диякъ..."

Ne javlja se nužno "що" može biti i кькво, кво i коё

 

[gost 434892]

Ć i Đ se ne javljaju kao što se ne javljaju ni K i G. Nego nešto između:

Цветье, дюбре, кутья a ne цвеће, ђубре, кућа.

Аz takođe spada u srpski jezik:

Evo dela iz Miroslavljevog jevanđelja, srpskoslovenski, 1180.

"Азь грѣшный Глигоріе диякъ, недостойный нарещи сѣ диякъ..."

Ne javlja se nužno "що" može biti i кькво, кво i коё

Да, знам да је аз из старословенскиг али мислим да се из говора срба зжу том времену и изгубио

 

[Ateista1]

Да, знам да је аз из старословенскиг али мислим да се из говора срба зжу том времену и изгубио

Izgubio se do 19. veka svakako. Mada i ako se javi, i dalje je u pitanju srpski oblik.

 

[gost 434892]

Izgubio se do 19. veka svakako. Mada i ako se javi, i dalje je u pitanju srpski oblik.

Ал сад не говоримо о свему што може бити српско већ што је данас одраз српских говора на темељу штокавског говора као српског и односа македонског и ПТ са њиме

 

[Ateista1]

Ал сад не говоримо о свему што може бити српско већ што је данас одраз српских говора на темељу штокавског говора као српског и односа македонског и ПТ са њиме

Svakako