Haha, najbolji covek. Titan. Tragedija.
Da parafraziram jednog od mojih omiljenih pisaca... mislim da je ovo pravi trenutak da upitamo Meri-Dzo Kopecne za njene utiske o ovoj tragediji.
Krsta: Meri-Dzo, hvala vam sto ste nam se pridruzili na pdf "politika". Znamo da je ovo tezak dan za sve one koji su bili bliski Tedu.
Meri-Dzo Kopecne: glglglgl-blubl-grgljgrgrgl.
Krsta: Vasa perspektiva je svakako jedinstvena. Recite nam, kakvo je raspolozenje na dnu reke Capakvidik?
Meri-Dzo Kopecne: glg! glglglgl! brbrlbll-grglj-glglgl...
Krsta: Da. A sta vama, kao duhu prikljestenom pet metara ispod vode, znaci Ted Kenedi? Cega se uvek secate kad pomislite na Teda?
Meri-Dzo Kopecne: Glurg brbrl gl. Grglj-grglj. Brlblrlblglgl. Glgl. Ha ha ha!
Krsta: Ha ha. Ne, nisam mislio samo na tu noc, ali lepo je sto se svega secate bez gorcine. Koju bi ste poslednju poruku uputili vasem prijatelju Tedu? Ima li neceg sto ste uvek zeleli da mu kazete?
Meri-Dzo Kopecne: VADI ME ODAVDE, SMRADINO DEBELA KUKAVICKA! DAVIM SE! VADI ME! UPOMOC! TEDE! SVINJO!
Krsta: Oprostite? Nisam vas najbolje razumeo, gospodjice Kopecne.
Meri-Dzo Kopecne: Glblglblgrlgrgljgl. Glgl. Blrlblblbl. Blub. Blub.
Krsta: Da, razumem. Tezak dan. Hvala i vama. Ovo je bila gospodjica Kopecne, sa dna reke Capakvidik, gde ju je pre ravno cetrdeset godina Ted Kenedi ostavio da se kao udavi kao pacov u kolima koje je srucio u reku. A sad, nazad u studio!