o mom Eseju onda su vishe nego dobrodoshli. Ali, ako hocje da mi vade rechi iz konteksta i izvrcju, to mogu slobodno da rade sa knjigom lazhi. Sizife, nadam se da mi ovog puta necjesh obrisati esej, jer sam oklevetan. Zahvaljujem
Satanizam je religijski sistem u kojoj individua na kraju postaje bozhanstvo, nezavisna
od okova bilo kod drugog boga, ili bogova. Ovo nije samo pitanje mocji, vecj i etike,
moralnosti, i psiholoshke zrelosti. Ona je staza metafizichkog razvoja, ali drugi je
je pogreshno shvataju, i koriste je kao izgovor za svoju emotivnu nezrelost i egoizam. Oni koji
naprave ovu greshku su uglavnom takozvani "Satanisti", koji sve shto rade, rade da
bi privukli pazhnju na sebe.
Ako analiziramo opshte priznate religije prema njihovim osnovnim filosofskim princi-
pima, primeticjemo da vecjina njih tezhi ka "spajanju sa izvorom".
Satanisti su skloni da sagledavaju ove religije kao pretstavnike primitivnog choveko-
vog kompleksa da ostvari "jedinstvo" sa "Univerzalnom harmonijom".
Veruje se da je ovaj problem nastao od fenomena ljudske svesti -- mogucnost da se sagleda,
i da se napravi neki sklad izmedju misli i stvari -- i na nachin na koje razlichite
metafizichke doktorine koje su prishle ovom fenomenu kroz vekove. Neki su se uplashi-
li ovog fenomena, mislecji da ako se "odvoje" od "prirodnog reda" da cje biti kazhnjeni, ili da
cje celo "greshno" chovechanstvo biti "spasheno", ili da cje biti "opet ubrojeni" u
takozvani red (ovce ochigledno ne mogu da zhive bez njihovog lepog i toplog tora (sic!)).
Ovu primitivnu ideologiju, mozhemo nacji kod mnogo konvencionalnih religija, i one su
jednostavno etiketirane kao "Put Desne Ruke", chijim poklonicima
je ostavljeno u zaveshtanje da kroz vekove unishte svu i svaku prirodnu pojavu
individualizma. Poklonici Puta Desne Ruke fanatichno tezhe ka takozvanom "prirodnom nachinu
stvari" -- oni nikako ne shvataju da je Priroda sama po sebi haotichna i konstantno menjajucja.
Dodushe, drugi ne predstavljaju ovo stanje svesti kao kao dokaz za razdvajanje od
Priode, vecj kao dokaz da je Priroda sama po sebi haotichna i bezredna. Ove
individue su shvatile da je ispravno da velichaju ovo unikatno stanje, individualnost
i znanje, kao i pravilno shvatanje njene mocji. Te individue su radile u korist
adaptacije tog sveta za sebe, a ne obrnuto. Ova ideologija kojoj su Satanisti dosledni,
naziva se "Staza Leve Ruke" (Left Hand Path. Nagoveshtaj: to shto je Satanizam LHP, ne mora da znachi
da je sve shto je povezano sa Putom Leve Ruke Satanizam) Satanisti odbacuju uverenje da je potrebno prilagodjavanje
nekom zakonu, ili nekom spoljashnjem 'apsolutu', verujucji da isti ne postoji.
Oni shvataju da je zhivot sam po sebi kontinualni tok promena i mutacija, i oni slave konachnu katalizaciju
(ubrzavanje reakcije) za transformaciju: Sopstvo je kao unikatan entitet, ne nalik bilo chemu drugom.
Satanista odbacuje imaginarni "prirodni red", i umesto toga velicha Sopstvo, znajucji da je Priroda
sama po sebi odredjena - i konstantno re-definisana pomocju individua od kojih je sastavljena.
Kao Lucifer, Satanista zauzima mesto Boga u svome zhivotu, a to je chin koji zahteva veliki
stepen etichke i psiholoshke zrelosti. Umesto spajanja sa "univerzalnom energijom",
mi odluchujemo da odrzhavamo, slavimo i proshirujemo tu unikatnu individualnost do svojih
najshirih granica. Ovo je izdizanje, evolucija individualne psihe. To je metafizichko-
ciljni proces koji neki Satanisti oznachavaju kao Xeper (Kefer).
Xeper je staroegipatski glagol kojeg su Egipcjani predstavljali stilizovanim skarabejem. Prevod bi ishao
otprilike ovako "I Have Come Into Being" (Ja Sam Doshao u Postojanje).
Xeper je takorecji jedina "dogma" koja je prihvacjena u Satanizmu; ne rachunajucji ovaj, svi drugi
aspekti Satanizma -- kao shto su verovanja, i pretstavljanja Satane, zagrobnog zhivota, i tako dalje,
su ostavljena sa strane za odluku individualnog praktikanta. Dodushe, neki Satanisti cje za sebe recji
da veruju u entiet kojeg nazivaju Satana, kojeg u vecjini sluchajeva smatraju za Oca, ili najboljeg prijatelja, ili
jednostavno entitet sa kojim hocje da budu ekvivalentni. (individue koje veruju u Satanu kao zhivo bicje se nazivaju "tradicionalni Satanisti"), a drugi cje za sebe recji da su ateisti( tkz. "moderni Satanisti"), koji Satanu koriste
kao simbol/arhetip svoje psihe. Tama nije "zla", ona je deo nas samih, neosveshcjeni deo nashe podsvesti.
Svaki individualni Satanista odredjuje njegovu ili njenu metodologiju ka evoluciji nji-
hove svesnosti (Xeper) prema njihovom lichnom iskustvu. Kako je Xeper neophodan za lichno i
unutrashnje iskustvo koje ne mozhe biti naucheno, vecj samo dozhivljeno. Buducji da je Satanizam
neizostavno religija koja se bazira na sebi, ona odbacuje sve konachno odredjene, chvrsto fiksirane
ideologije, i tezhi radije ka atmosferi koja je bazirana na "najboljim mogucjim stavovima"
koja je uvek osnova za tkz 'inteligentni kriticizam', eksperimentaciju i menjanje.
Jedna od novijih, rastucjih denominacija Satanizma, je i takozvani "Spiritualni Satanizam". Medju teistichkim Satanistima, postoji negodovanje kada sebe neko nazove "Spiritualnim"(mislecji na Joy of Satan sistem), jer vecjina teistichkih praktikanata uprazhnjavaju magiku i redovne meditacione i ritualne prakse.
Kao i kod ostalih, cilj Spiritualnih Satanista, je da posle smrti dostignu bozhanstvo. Vecjina Satanista ZNA da Lucifer nije analogan sa Deda Mrazom koji cje eto da nam "daruje" bozhanski nivo. Ne, ovo se postizhe redovnim meditacijama koje ponekada mogu da traju i do nekoliko godina, a u vecjini sluchajeva rade se i vishe od sat vremena dnevno. Ochigledno je da ovde mora da postoji mnogo samodiscipline. Jedan od razloga zashto se ova bransha naziva i "Spiritualnim", je zato shto su gotovo svi rituali iskljucheni (sem onih najosnovnijih kao shto su - ritual inicijacije/posvecjenja, ritual unishtenja, ritual zahvalnosti itd), i zato shto Spiritualni Satanista nalazi da su ritualne igrachke nepotrebne, jer ne preferira da zavisi od spoljashnjeg izvora. I Demoni (stari Bogovi) se prizivaju ovim putem. Kao Satanisti, mi ne vidimo razlog da prolazimo kroz chudne, glupe i nepotrebne prakse kao shto su krugovi. Demoni su nashi prijatelji i uchitelji, i zbog toga ih se ne plashimo, i pokazujemo im svo duzhno poshtovanje. Ovo je tezhi, ali po mishljenju autora, jedan od ispravnijih puteva.
Takodje, Spiritualni Satanisti smatraju Lucifera za kreatora chovechanstva. Ovo je otkriveno kroz istrazhivanje stare mitologije, arheologije i kroz iterakciju sa LUCIFEROM. Po mishljenju S. Satanista, Lucifer je Enki, a u Egiptu Ptah. Naravno da se on pojavljivao i u drugim sistemima (po mom mishljenju i u Slovenskom), ali se mi trenutno fokusiramo na ova dva, da bi smanjili konfuziju.
Postoje umno poremecjene osobe koje sebe nazivaju "Satanistima", i koji se nikako ne
uklapaju u pravu definiciju Satanizma. Ovo nije greshka Satanizma ili Satanista, vecj
tih individualaca koji pokushavaju da "naskoche na vagon" bez ikakvog razumevanja
dubokih metafizhkih koncepata na ovom spiritualnom putu. Dodushe, svaki Satanista ima drugachiji ugao gledanja. Mozhda cje
se neko slozhiti samnom, a mozhda ne.
Sada su me hrishcjani zaista zadivili svojom gluposhcju.
Otprilike, jednostavnije receno, koliko ja tebi - toliko ti meni. E, ako to moze tako, onda se pitamo kako se dolazi do toga ko je taj koji odredjuje gde pocinje (i cime pocinje) tolerancija, kako se definise prag tolerancije i kada ona prestaje? Da li postoji bezgranicna tolerancija i ko kome treba da nesto tolerise i do koje granice? Ko odredjuje ko prema kome treba da bude tolerantan? Sta ako imamo ovu situaciju : mladic od 20-ak godinica se zaleti na ulici i sutne nekog starijeg coveka u cevanicu. :shock: Covek se shokira i kaze mladicu - nemoj to da radis! Onda se mladic ponovo zaleti i isto uradi. Covek mu tresne samar i... Policajac, drugar onog mladica, gromada, zvizne coveku samar i kaze "Gde ti je tolerancija, matori, a? Bijes decu po ulici, sram te bilo. Udri ga jos jednom mali, nek nauci matori sta je tolerancija!" Eto! Gde pocinje, kako se neguje i kada se zavrsava tolerancija? Dajte neke primere. Ja sebe smatram tolerantnim prema vecini ljudi, ali kada primetim da me neko namerno pecka, samo da bi me iznervirao ja mu vratim istom merom, i jos malo jace (k'o sto rece Abdurrahman za svoj islam kako se brani kada ga neko napadne). Jesam li ja tolerantan? Nemojte se bas previse obazirati na primer koji sam naveo, bilo je zbrzano. Dajte neke primere iz prakse, ko je kada bio netolerantan prema nekome i zasto mislite da je to tako? Hristovo ucenje propagira toleranciju, ali smrtnici je tumace ovako ili onako. Sta je zaista tolerancija? :?
ops: Posto sam primetio da se grozis svega sto ima veze sa Hristovim ucenjem, preci cu na tvoj teren, pa cu pokusati ovozemaljskim orudjima da se suprotstavim pojavljivanju satanista na ovom sajtu. E, vidis, ja mislim da je tolerancija prema satanistima jako losa stvar, jer, kako rece clan Panther, oni pozivaju na SAMOUBISTVO. :shock: Hajde, daj mi neke primere tolerancije koje si skoro video ili cuo, zelim da saznam nesto novo.