Ток мисли

Пустила бих да потече али бојим се да ће да пече.
Осећам на кожи немир. Све знам. И како ће да буде и како да поступам и како да чувам снагу и разум, само...
Видећемо.

Гледам данас све оне ,,поправљене" жене, мало ме срамота да признам али сам се осећала супериорно чак надмоћно.
Јбг, далеко сам од савршеног али ни једна онако поправљена не добацује ни до мог стандарда за лепо. Некако ми је тужно.
 
Мудро би било да са неким разговарам о свему, но пречесто сам наилазила на несхватање, понекад и осуду, а најчешће на потпуно несхватање суштине. И зато ево ме сама. Не зовем, не причам. Заправо нико не може да помогне. Ех, да сам у Јапану па да изнајмим лика да ме загрли и брише сузе, па да драге људе не оптерећујем. Ево заклела бих се да чак и тада не би умела да се опустим и исплачем, свејихебем ненормало!
Ал имам ову тему :heart:
 
Хтедох да пишем на теми о првој особи за разговор, а ја их имам више за различите згоде и незгоде..
Учинило ми се глупо јер неко је написао - сестра, па почех да пишем правдање, немам сестру ни брата, више ни оца ни мајку ( мада нису ни били мој први избор за разговор о бригама) ...па схватих колико то патетично звучи и одустадох.
Имам коме да кажем све, но не желим да било ко носи мој цео терет, зато га делим на све драге људе, свакоме оно што може у том моменту најлакше да разуме.
Најчешће не желим да причам док не прође.
А све пролази.
И обо безвезно осећање напетости и дању и ноћу ће проћи.
Спаваћу и у сну ће ми се спавати, опет. Знам. Пробудићу се уморна јер у сну нисам стигла да легнем и спавам.
Скоро ће поноћ.
 
Isto sam hteo da pišem na toj temi, ali bih rekao da ne želim više nikome ništa da poverim
Sa drugima samo haha heheh....tako neki razgovori i teme
Ok mi je da saslušam druge ako žele... ne mogu da im pomognem ali da saslušam mogu
Ono o čemu bih pričao, najbolje da više nikome ne pričam, zaista mislim da treba ostaviti svaku nadu, nada ubija
 
Њена Другарица:
Хтедох да пишем на теми о првој особи за разговор, а ја их имам више за различите згоде и незгоде..
Учинило ми се глупо јер неко је написао - сестра, па почех да пишем правдање, немам сестру ни брата, више ни оца ни мајку ( мада нису ни били мој први избор за разговор о бригама) ...па схватих колико то патетично звучи и одустадох.
Имам коме да кажем све, но не желим да било ко носи мој цео терет, зато га делим на све драге људе, свакоме оно што може у том моменту најлакше да разуме.
Најчешће не желим да причам док не прође.
А све пролази.
И обо безвезно осећање напетости и дању и ноћу ће проћи.
Спаваћу и у сну ће ми се спавати, опет. Знам. Пробудићу се уморна јер у сну нисам стигла да легнем и спавам.
Скоро ће поноћ.
Kliknite za proširenje...
a kuceta i maceta?
papagaja?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top