To mi se gadi, do srži

Poštovani prijatelju/ce, neću Ti se obratiti slengom "kinizmom protiv cinizma", razlog za to pronađi u delu mog prijatelja Sloterijka na tu temu, jer moj specifičan sleng sam godinama usavršavam i usavršio do granica da je, zaista, specifičan, prepoznatljiv i da ne postoji niko ko bi se mogao predstaviti kao ja (Mnogi su pokušavali, čak i na ovom mediju: Krstić, Šaper, Rakić, ali su odustali shvativši da tako ispadaju još veće budale), već ću ti se obratiti kao čovek čoveku, sa svim vrlinama i manama ljudskim . To što činiš nema nekakvog smisla, nikada nikome neće, mada i to mnogi žele, jer osporiti mene, kao bit, osporiti smisao mog postojanja je besmisao … Biće mi čast, od obrazovanih ljudi se to i očekuje, da mi osporiš, dopuniš, formulišeš, lepše uobličiš ono što i o čemu pišem, a ne mene … Mene nekada neće biti, ali ono što činim će iza mene ostati … Ostaće nešto i iza Tebe, poštovani prijatelju, ukoliko sa obraza skineš tu demonsku masku, predstaviš se svojim imenom i prezimenom, i ukoliko uložiš svoje znanje u nešto što će da se rasvetli, oblikuje, dokaže i pokaže … Nadam se da smo se razumeli i da ćeš poslušati taj moj dobronamerni savet …

Ако је само ово тачно онда си достојан јавности !
 
Adiafora, afazija, ataraksija i apatija sa teološke tačke gledišta ...

Uzmimo za primer bilo koje svešteno lice, naoročito one koji su monasi, i uverićemo se u te njihove, veoma izražene, vrline koje im određuju i sam način života … Iz tog razloga pitam, sve, vrle teologe da mi, kako dolikuje - fino-lepo i crno na belo, objasne sve te svoje bajne vrline … Kuda se, idući tim putem, stiže ? Da li, smo, idući njime, Paklu ili Raju bliže ?

560003
 
kako bih želeo da dosanjam svoj san
da budem sam kada umirem

ja sam najstariji i moje duše neka mi stoje na grobu
ne dam moje duše da odu pre mene jer tu sam ja...nemam ništa drugo
par olovaka, papir, čežnju...Amen !

i njihovu dlaku koja me ponire do beznađa i žele da me prate ali ja im ne dam.
 
"AKO BOGA I LJUBAV U SEBI, SVOJOJ DUŠI, NE OSEĆAŠ NE TRAŽI IH - ZA TEBE IH NEMA, JER SE I NE MOGU PRONAĆI NIGDE DRUGDJE … - to su reči mog profesora filozofije iz Bogoslovije u Sr. Karlovcima dr Dimitrija Kalezića. Napominjem da tada moj dobri profa kalezić još nije bio svešteno lice …

To me je i navelo da već tada mislima prodrem u svoju unutrašnjost i kada sam osetio tu ousiju Božiju sve posle toga mi je bilo lakše shvatljivo i prihvatljivao, naročito ovo: da znam da prepoznam istinu i odbacim laž, da znam da je znanje svetlost, a tama mrak, da je ljubav šapat anđela, a mržnja crv u duši, da je biti čovek teško, ali čestito … Da, istina, još u bogosloviji sam osetio sve to i to je postalo moje životno vodilo … Živeti je lepo, ali samo onda kada sve što činiš postane čestito, mudro i s` ljubavlju začinjeno

564381
 
Ako izuzmem sopstvenu ženidbu, još uvek ima nade za nas po duši mlade, ostao mi je neostvaren samo još jedan životni san, nezajažljiva želja koja me slatko muči svaki dan - da odem u Aleksandriju i opet podignem najveću biblioteku u istoriji ljudske civilizacije koju je "otac hrišćanske crkve", Kliment Aleksandrijski, zapalio i "ženskog Platona", najmudriju ženu tog vremena, Hipatiju, na najzverskiji način ubio …
 

Back
Top