MONAH I MONAHINJA – NEKADA I SADA
Monah ili monahinja (st. grč.
μοναχός ή μοναχή) je osoba koja sledi asketizam (od grč.
τον ασκητισμό, ), ili
podvižništvo predstavlja filosofiju koja nalaže dobrovoljno, namerno i svesno samoodricanje od materijalnih, telesnih i drugih potreba i zadovoljstava, zarad ugodnosti viših, duhovnih vrednosti, napušta mirski (građanski) svet, živi sam/a, ili u zajedništvu u (
μοναστήρι - manastir), i stalnom molitvom nastoji približiti svoj duh, bolje i pravilnije je reći dušu, Bogu.
Etimološki sama reč, imenica,
označava osobu: koja je sama, odvojena od drugih (grč.
σημαίνει αυτόν που είναι μόνος του, ξεχωριστά από τους άλλους). Koriste se drugi relevantni termini, kao što su: asket/a (st. greč.
ασκητής/ασκήτρια), pustinjak/a (grč.
ερημίτης/ερημίτισσα; češće je u upotrebi izraz
αναχωρητής/αναχωρήτρια i, naravno, naročito u vreme Vizantije, kaluđer/ca (st.grč.
καλόγερος/καλόγρια.)
Καλόγερος/καλόγρια je složenica koja se sastoji od:
καλός = dobro i
γέρων/γρια = starac/starica . Dakle, da utvrdimo to gradivo, radi se o
starijim, dobrim, iskusnijim, bogonadahnutijim i, svakako, pametnijim ljudima. Lično grčku reč
καλός, naročito ako se nalazi u konkretnom kontekstu,
volim da nazoven i prevedem, onako pesniči, „f
ina i fini“.,
Tipične odlike svih
monaha/a su: usamljenost, odežda, post i celibat.(
Χαρακτηριστικά γνωρίσματα όλων των μοναχών είναι το μοναχικό ένδυμα, η νηστεία και η αγαμία.)
Monasi u pravoslavnoj crkvi
(
Οι μοναχοί στην Ορθόδοξη Εκκλησία)
Po pravilu, bolje reći tradiciji, kandidati za monaha i monahinju (
μοναχοί και μοναχές) su samostalni, ili udovci (
είναι άγαμοι ή εν χηρεία). Oni koji ulaze u monaški život napuštaju sekularno (τ
α κοσμικά) i dokle god idu, ne smeju se više venčati, odnosno ostaju neoženjeni (
δεν επιτρέπεται να έρθουν εις γάμον, δηλαδή παραμένουν άγαμοι)…
Video sam gluposti, uticaj latinizacije je intelekt vređajući, koji se plediraju na srpskom jeziku a la:
»
Monaštvo ili monasticizam (tu nešto ne štima, jer sama logika
μοναχός ή μοναχή podrazumeva osamu od svega, biti samo svoj, plemeniti dušu i tako duhovno (duševno) se približiti Bogu.
Dakle, to i jeste najpravilnije μοναχός ή μοναχή je uvek, baš uvek, ono što se naziva singularia tantum = samo jednina) (od gr. μοναχος monahos - usamljenik) je način (
Zar to nije zavet ? života posvećen isključivo (
Zašto isključivo – zar se Platon, Nikola Tesla i mnogi drugi mudri ljudi nisu dobrovoljno, namerno i svesno nisu odlučili na samoću kako bi svoju misaonost uzdignu, oplemene i tim načinom života hteli da celoga sebe posvete nečem što će da bude od velike koristi celoj ljudskoj civilizaciji ?) duhovnosti (molitvi,
kontemplaciji i podvižništvu) (
kontemplaciji ? T
o, apsoluno, nema nikakve veze sa duhovnom osamom, jer kontemplacija je znanje, a takvim upravo to nedostaje) u potpunom povlačenju od sveta. Sve velike svetske religije imaju neku vrstu monaške tradicije (
Tu bi se moralo naglasiti da je to postao »trend« posle »sudara« antičke filozofije, prisetimo se kakav je uticaj imao indijski mag Kalan, onaj čudak i ludak koji se je sam spalio na lomači, na Pirona, osnivača skeptizma, i gimnosofista sa Istoka, naročito iz Indije)«
Da, to je jedina istina, tako iskustvo, istorija, filologija i, naravno, filosofija, o toj mojoj temi kažu, priznaćete da te svetinje nikada ne lažu, no kako je u Srbiji monaštvo bilo nekada, a još crnje, razvratnije i bogohulnije je sada najbolje objašnjava, biće da je istina ona stara – »
Kroz usta pesnika Gospod progovara !«, ova tugaljiva pesmica velikog srpskog poete i rodoljuba
Đure Jakšića, ispevana daleke 1877. godine:
KALUĐERI
-----------------
Gled'o sam vam metanije,
Kad varate Boga živa;
Gled'o sam vas, gde se pije,
Gde se jede i uživa.
Sluš'o sam vas, kad kunete
Svoje stado, svoje verne,
I kad tajni prizovete,
Licemerni, licemerne!
Gled'o sam vas — ne da nisam,
Kad razbludom usplamtite;
Gled'o sam vas, ne da nisam,
Licemerni, upamtite!
Sve je isto, samo Đure nema – Dragi Bože, šta li nam se sprema ? Zar ovome ruglu jošte kraja nema ?