Из друге половине 11. века сачувано је више византијских оловних була које и на аверсу и на реверсу носе хагиографске представе (најчешће светитељи у стојећем ставу, али и Богородице на трону), сигниране вертикалним натписима, док се легенде које садрже инвокацију (Κύριε βοήθει τῷ σῷ δούλῳ), име и титулу
сигиланта налазе између две концентричне кружнице по ободу. Такве печате користили су Нестор, „човек“ цара Дуке,16 и Стефан, митрополит Сера.17 Печат Евстатија, epi tou kanikleiou, разликује се тиме што нема ову устаљену инвокацијску легенду већ метричку легенду у двостиху.18 Све ове буле припадају истом епиграфском обрасцу као и Бодинов печат, што се најбоље огледа у коришћењу лигатуре Ʉ за ΟΥ.
Pogledajte prilog 1285560
https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream.../Disertacija_11526.pdf?sequence=1&isAllowed=y
Титулу
протосеваста је створио цар Алексије I Комнин 1081. године, као почасну титулу за свог брата и зета. У питању је
изузетно престижна титула, коју је добио и Константин Бодин.
Ексусијаст је, с друге стране, једна од титула које тзв.
Листа адреса Књиге о церемонијама резервише за стране владаре ("Називи којима цар треба да указује почаст великашима и првацима туђинаца").
Титуле које почињу са "ексусијаст" су највишег ранга - с тим што су испред самог ексусијаста поређани ексусиократор и ексусијарх. Они се налазе
испред свих титула које почињу са "архо(нт)". Треба приметити да су дословно сви старији српски владари ословљавани као архонти, а да је Бодин први изузетак.
Чињеница да је Константин Бодин био ексусијаст и протосеваст (а не архонт и протоспатар као његови претходници) говори у прилог томе да је био
краљ.