Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Kомунисти воле да кажу да је краљ побегао из земље и оставио народ на цедилу, иако је појам "избегличка влада" познат и важио је за све земље које су се супроставили Трећем рајху.
Једини који је заиста побегао из земље, из страха, оставивши своју војску на цедилу, био је Јосип Броз. Он је из пећине утекао у Италију, у Бари, након "Десанта на Дрвар". Ова немачка операција разбила је комунистичку пропаганду о партизанским снагама и разоткрила лажи о бројности војске комунистичке партије.
Опис Титовог бекства дао је бригадир Маклен:
"Једнога дана Тито је позвао Вивијана (пуковник, британски радио-официр). Вивијан је нашао маршала изнурена и утучена. Маршал је тешка срца био дошао до закључка да је немогуће да управља операцијама својих снага широм Југославије, гоњен кроз шуме и стално у покрету. Он је већ био изгубио сваку везу са скоро свим јединицима под његовом командом. Затражио је од Вивијена да уреди евакуацију авионом за њега и његов Штаб."
Сва лажна пропаганда о Титу и његовим снагама, као и о две трећине ослобођене Југославије пала је у воду пред америчким Конгресом 23. јуна 1944, само двадесетак дана после Титовог бекства у Италију. Тог дана, посланик Ј. Лесински рекао је ово:
"На дан 25. мај 1944. немачки радио јавио је да је извршен изненадни напад на Титово штаб. Три недеље та вест није била потврђена од наших савезника. Ројтер је јавио да је због немачког напада на Дрвар Титов штаб био пребачен са једног на други крај Југославије. Препад Немаца на Титов штаб развејао је мит да Тито има 300.000 присталица. Нико паметан не може да поверује да је 300.000 људи могло бити разбијено и уништено са само неколико стотина непријатељских падобранаца. Како је могуће да тако мале немачке снаге бачене из ваздуха окупирају ослобођену територију, која је износила две трећине Југославије, и да Тито побегне под заштиту савезничких топова у Бари, у Италију. Титове снаге стварно имале су само банде његових присталица. Очевидно је да је Титова активност против Немаца огромно претерана. Мали судари претварани су у читаве офанзиве, слабе банде партизана биле су представљене као читаве армије, мали препади против села и ненасељених предела били су представљени као велике војничке победе...Стварно, још су свежи у нашем памћењу извештаји објављени од стране O.W.I. како је Тито извршио инвазију Мађарске, Аустрије, Бугарске, Румуније и Италије - од свих тих извештаја једини који има мало истине је да је Тито извршио инвазију Италије. Све што амерички народ зна о ситуацији у Југославији, зна кроз саопштење Дирекције за војне операције које нам долазе из Лондона или Каира или Барија. а сва та три центра су под британском котролом и цензуром."
О самом нападу на Дрвар, посланик Лесински је рекао:
"Изненадни напад неколико стотина немачких падобранаца једним јединим ударцем развејао је Титову превару и мит и доказао да је "Партизанска војска" од 300.000 - фантазија некога са запаљеном маштом, а да такозване ослобођене од стране Тита хиљадама миља територије Југославије представља ратну лаж коју је O.W.I. саопштио преко радија америчком народу са циљем да изгради Титов углед. Сад када је Титова обмана развејана има ли још других разлога због којих ми допуштамо да амерички народ буде рђаво обавештен о томе шта се дешава у Југославији. И зашто Сједињене Државе сматрају да је потребно да се напусти храбри ђенерал Михаиловић. Ми немамо разлога да допустимо да се и даље издаје југословенски народ и његова влада у иностранству по захтеву тајне политике једног другог народа."
Радоје и Живан Кнежевић, Слобода или Смрт, сијетл, САД, 1981.
https://www.scribd.com/document/205653746/Sloboda-ili-smrt-Radoje-i-Zivan-Knezevic
Једини који је заиста побегао из земље, из страха, оставивши своју војску на цедилу, био је Јосип Броз. Он је из пећине утекао у Италију, у Бари, након "Десанта на Дрвар". Ова немачка операција разбила је комунистичку пропаганду о партизанским снагама и разоткрила лажи о бројности војске комунистичке партије.
Опис Титовог бекства дао је бригадир Маклен:
"Једнога дана Тито је позвао Вивијана (пуковник, британски радио-официр). Вивијан је нашао маршала изнурена и утучена. Маршал је тешка срца био дошао до закључка да је немогуће да управља операцијама својих снага широм Југославије, гоњен кроз шуме и стално у покрету. Он је већ био изгубио сваку везу са скоро свим јединицима под његовом командом. Затражио је од Вивијена да уреди евакуацију авионом за њега и његов Штаб."
Сва лажна пропаганда о Титу и његовим снагама, као и о две трећине ослобођене Југославије пала је у воду пред америчким Конгресом 23. јуна 1944, само двадесетак дана после Титовог бекства у Италију. Тог дана, посланик Ј. Лесински рекао је ово:
"На дан 25. мај 1944. немачки радио јавио је да је извршен изненадни напад на Титово штаб. Три недеље та вест није била потврђена од наших савезника. Ројтер је јавио да је због немачког напада на Дрвар Титов штаб био пребачен са једног на други крај Југославије. Препад Немаца на Титов штаб развејао је мит да Тито има 300.000 присталица. Нико паметан не може да поверује да је 300.000 људи могло бити разбијено и уништено са само неколико стотина непријатељских падобранаца. Како је могуће да тако мале немачке снаге бачене из ваздуха окупирају ослобођену територију, која је износила две трећине Југославије, и да Тито побегне под заштиту савезничких топова у Бари, у Италију. Титове снаге стварно имале су само банде његових присталица. Очевидно је да је Титова активност против Немаца огромно претерана. Мали судари претварани су у читаве офанзиве, слабе банде партизана биле су представљене као читаве армије, мали препади против села и ненасељених предела били су представљени као велике војничке победе...Стварно, још су свежи у нашем памћењу извештаји објављени од стране O.W.I. како је Тито извршио инвазију Мађарске, Аустрије, Бугарске, Румуније и Италије - од свих тих извештаја једини који има мало истине је да је Тито извршио инвазију Италије. Све што амерички народ зна о ситуацији у Југославији, зна кроз саопштење Дирекције за војне операције које нам долазе из Лондона или Каира или Барија. а сва та три центра су под британском котролом и цензуром."
О самом нападу на Дрвар, посланик Лесински је рекао:
"Изненадни напад неколико стотина немачких падобранаца једним јединим ударцем развејао је Титову превару и мит и доказао да је "Партизанска војска" од 300.000 - фантазија некога са запаљеном маштом, а да такозване ослобођене од стране Тита хиљадама миља територије Југославије представља ратну лаж коју је O.W.I. саопштио преко радија америчком народу са циљем да изгради Титов углед. Сад када је Титова обмана развејана има ли још других разлога због којих ми допуштамо да амерички народ буде рђаво обавештен о томе шта се дешава у Југославији. И зашто Сједињене Државе сматрају да је потребно да се напусти храбри ђенерал Михаиловић. Ми немамо разлога да допустимо да се и даље издаје југословенски народ и његова влада у иностранству по захтеву тајне политике једног другог народа."
Радоје и Живан Кнежевић, Слобода или Смрт, сијетл, САД, 1981.
https://www.scribd.com/document/205653746/Sloboda-ili-smrt-Radoje-i-Zivan-Knezevic
Poslednja izmena:
