TITO ILI DRAZA

[kiseli1]

@koca,

1.stavi kopiju originalnog ukaza, kojim je odlikovan
2. sta je pa tako znacajno u ta dva odlikovanja.?
3. to ti je glavni argumenat o drazi i njegovim zaslugama, plus 500 pilota?
4. umesto da se potrudi da ratuje, on je gladio jaja u srbiji, i ziveo na nemacki racun

na razini evropske istorije i saveznistva u drugom svetskom ratu,draza mihailovic je apsolutni inferioran josipu brozu, unatoc svemu onome cime ga velikosrpska ideologija nastoji rehabilitovati.mihailovica nisu opsedale nemacke elitne jedinice na ravnoj gori, ili u selu ba,kao tita u kanjonu sutjeske ili pecini kraj drvara. za mihailovica su znali gde je, a za titom su neprestano tragali.ravna gora je pristupacna sa 6 strana vozilima, i nemci su dokumentovano znali gde je mihailovic i pratili njegovu radio komunikaciju. draza je okupljao samo deo srba i prosrpskih crnogoraca.u titovoj vojsci bili su borci svih nacionalnosti.ni u jednom pokretu otpora u evropi nije ih bilo toliko, niti su prosli kroz takve okrsaje.

 

[cvidza]

@koca,

1.stavi kopiju originalnog ukaza, kojim je odlikovan
2. sta je pa tako znacajno u ta dva odlikovanja.?
3. to ti je glavni argumenat o drazi i njegovim zaslugama, plus 500 pilota?
4. umesto da se potrudi da ratuje, on je gladio jaja u srbiji, i ziveo na nemacki racun

na razini evropske istorije i saveznistva u drugom svetskom ratu,draza mihailovic je apsolutni inferioran josipu brozu, unatoc svemu onome cime ga velikosrpska ideologija nastoji rehabilitovati.mihailovica nisu opsedale nemacke elitne jedinice na ravnoj gori, ili u selu ba,kao tita u kanjonu sutjeske ili pecini kraj drvara. za mihailovica su znali gde je, a za titom su neprestano tragali.ravna gora je pristupacna sa 6 strana vozilima, i nemci su dokumentovano znali gde je mihailovic i pratili njegovu radio komunikaciju. draza je okupljao samo deo srba i prosrpskih crnogoraca.u titovoj vojsci bili su borci svih nacionalnosti.ni u jednom pokretu otpora u evropi nije ih bilo toliko, niti su prosli kroz takve okrsaje.

el si bre ti naormaln covek el znas bre ti sta pricas???el si ti normalan???

nemoj da zadajes samar srpskom narodu i srpskom vojvodi svojim glupostima!!!!kako te nije sramota to da pises za drazu???
pazi ti njega sta pita....^sta su znacila ta odlikovanja???pa ti nisi normalan.....

da je draza pobedio bili bi druga spanija....a sjebalo ga sto je bio posten i veran Bogu i sto ovi kreteni nisu izgradili balknski front.....mamu im j^ebem!!!!!!!!!!!!!!!!!

 

[Koča]

@koca,

1.stavi kopiju originalnog ukaza, kojim je odlikovan
2. sta je pa tako znacajno u ta dva odlikovanja.?
3. to ti je glavni argumenat o drazi i njegovim zaslugama, plus 500 pilota?
4. umesto da se potrudi da ratuje, on je gladio jaja u srbiji, i ziveo na nemacki racun

na razini evropske istorije i saveznistva u drugom svetskom ratu,draza mihailovic je apsolutni inferioran josipu brozu, unatoc svemu onome cime ga velikosrpska ideologija nastoji rehabilitovati.mihailovica nisu opsedale nemacke elitne jedinice na ravnoj gori, ili u selu ba,kao tita u kanjonu sutjeske ili pecini kraj drvara. za mihailovica su znali gde je, a za titom su neprestano tragali.ravna gora je pristupacna sa 6 strana vozilima, i nemci su dokumentovano znali gde je mihailovic i pratili njegovu radio komunikaciju. draza je okupljao samo deo srba i prosrpskih crnogoraca.u titovoj vojsci bili su borci svih nacionalnosti.ni u jednom pokretu otpora u evropi nije ih bilo toliko, niti su prosli kroz takve okrsaje.

ti si bre budala, nemam nameru da raspravljam sa tobom, sve sto sam imao sam izneo na prethodnim temama, koje se ticu Draze i četnika i više sam nego zadovoljan kako su to oni koji su se iskreno pitali prihvatila...Takođe sam siguran da su skapirali tvoje namere i ono sto predstavljas...a da s tobom ovde razglabam bez granica, po stoti put u istim stvarima davno mi nije zanimljivo...Samo ti si fenomen, od tebe covek napravi budalu, jasnu ukaze na tvoje lazi i gluposti, a ti trazis jos i jos...

Tako da....vrati se u rupu iz koje si izmileo...

Zanimljivo bi bilo baviti se tobom i tvojim kompleksima...Koliko sam imao prilike da vidim, ne ucestvujes na ostalim temama na pdf istorija vec iskljucivo na onim u kojima se i samo pomene Draza i njegovi četnici...I tu opet ne ucestvujes u temi, u pravom smislu te reci, tj. ne dajes konkretne odgovore vec ih iskljucivo koristis da blatis pomenute, na sve moguce nacine, svim mogucim sredstvima, iznova i iznova...zaista zanimljivo, i to mora da ima neku svoju pozadinu, evo bas si me zainteresovao...mozda bi sam dao odgovore na ta pitanja


EDIT:

evo potrudih se da procitam i drugi deo tvog posta...iskreno si me nasmejao...ne znam samo odakle vadis sve te gluposti...ali priznajem da si duhovit...Ajde nabroj sve te velike okrsaje, pogotovo ovih fenomenalnih antifasista Hrvata protiv Nemaca, Ustasa...itd...ne zbog mene, vec drugih...Evo mozes odma da odes na sajt ''Pogledi'', tamo daju, simbolicno oko 100e, za ovakve odgovore...hehehe

Sto se tice ostalih, normalnih, jedno je amin...I u Hrvatskoj, gde je postojao ne beznacajan antifasisticki otpor, postojao je u onim krajevima gde je vecinsko stanovnistvo bilo srpsko...Hrvati u partizanima saradjivali su sa ustasama, okretali ledja borbi protiv Nemaca, a najvece napore ulagali u represiju nad srpskim civilnim stanovnistvom i borbi protiv cetnika...

Najsmesnije je kada cujemo Mesica kako prica o nekom hrvatskom antifasizmu...Slika dva grada i pre svega dva naroda, najbolje se videla na beogradskim i zagrebackim ulicama...Dok su jedni uzvikivali ''bolje rat nego pakt'' i ''bolje grob nego rob'', drugi su sa odusevljenjem docekivali nemacke tenkove, bacajuci im cvece!

 

[Koča]

el si bre ti naormaln covek el znas bre ti sta pricas???el si ti normalan???

nemoj da zadajes samar srpskom narodu i srpskom vojvodi svojim glupostima!!!!kako te nije sramota to da pises za drazu???
pazi ti njega sta pita....^sta su znacila ta odlikovanja???pa ti nisi normalan.....

da je draza pobedio bili bi druga spanija....a sjebalo ga sto je bio posten i veran Bogu i sto ovi kreteni nisu izgradili balknski front.....mamu im j^ebem!!!!!!!!!!!!!!!!!

ko da zada samar, ovaj nesretnik...ma ajde...hehehhehehe....on samar zadaje samo ovom forumu i pravi od njega ruglo, al valjda i ovaj forum sluzi za lecenje svacijih kompleksa...sta znam...

 

[kiseli1]

@Koca,
1.sajt pogledi.co.yu ili mangup. je napravljen za likove , kao ti
2. draza nije predstavnik kompletnog srpskog naroda
3. tvoj recnik nije prihvatljiv u diskusiji
4. izuzev propagandnih pamfleta sa gore navedenih sajtova, ti nemas zelju za diskusijom, nego samo za velicanjem tvog heroja

 

[Koča]

@Koca,
1.sajt pogledi.co.yu ili mangup. je napravljen za likove , kao ti
2. draza nije predstavnik kompletnog srpskog naroda
3. tvoj recnik nije prihvatljiv u diskusiji
4. izuzev propagandnih pamfleta sa gore navedenih sajtova, ti nemas zelju za diskusijom, nego samo za velicanjem tvog heroja

projekcija...opet to radis po ko zna koji put...zar te nije sramota, ovako kad stanes sam sa sobom i razmislis o svemu sto si iznosio na slicnim temama...na sta su se svodili tvoji postovi, koji su bili tvoji izvori...najsmesnije od svega su zapravo tvoji izvori...a ceo ovaj tvoj post je projekcija, i nista vise od toga...

ti si poslednji koji ovde treba da iznosi ko je predstavnik srpskog naroda itd...

S obzirom kome se obracam, moj recnik je vise nego prihvatljiv, a kada bih stvari nazivao pravim imenima verovatno bih bio banovan...ti svakako treba da preispitas samog sebe...eto jedan prijateljski savet..

 

[neladm]

TITO,kakav Draza!

 

[Koča]

Predstavio bih jednu knjigu...

Miodrag D. Pešić:Draža Mihailović u izveštajima američkih i britanskih obaveštajaca

Autor je direkciji CIA-e u Vašingtonu poslao pismo sa molbom da mu pošalju sva dokumenta koja imaju o generalu Draži Mihailoviću... U odgovoru je pisalo: "Da biste dobili tražena dokumenta, potrebno je da uplatite 60 dolara za troškove kopiranja i poštarine".

Posle nekog vremena, na adresu Miodraga D. Pešića stigla je hrpa ekskluzivnih dokumenata...

Ova knjiga Miodraga D. Pešića predstavlja jedan od najvećih događaja u našoj istoriografiji u poslednje vreme. Ona je nezaobilazno štivo za svakog kome je do istine o Drugom svetskom ratu, ali i do razumevanja poratnih događaja. Nema sumnje da će se dugo čitati i preštampavati.

Nekoliko stranica iz knjige:

PREDGOVOR - 11

IZVEŠTAJ KAPETANA VOLTERA MENSFILDA - 23
- Hronološki pregled ličnih aktivnosti - 23
- Mihailovićeva vojska - 39
- Organizacija vojske - 41
- Stanje vojske, morala i borbene gotovosti - 42
- Komunikacije - 46
- Obaveštajna služba - 47
- Dosadašnje operacije - 48
- Planiranje operacija - 49
- Medicinska nega i oprema - 49
- Obuka i regrutovanje - 50
- Propaganda - 51
- Situacija s hranom - 53
- Represalije - taoci - potencijalni aerodromi - ciljevi - lične
biografije četničkih oficira - razmeštaj nemačkih trupa - 53
- Rat između partizana i četnika - stav četnika - 54
- Saradnja između četnika i Nedića - 57
- Mihalovićeve veze sa njegovom vladom u Londonu - 58

IZVEŠTAJI POTPUKOVNIKA ALBERTA SAJCA - 59
- Konačni izveštaj - 59
- Preporuke kapetana R. V. Mensfilda - 65
- Preporuke potpukovnika A. B. Sajca - 66
- Izveštaj potpukovnika Sajca iz Mihailovićevog štaba od 6-7. novembra 1943. - 68

PREPISKA GENERALA DONOVANA, ŠEFA OSS SLUŽBE, U VEZI SA SLANjEM MISIJA U ŠTAB GENERALA DRAŽE MIHAILOVIĆA - 75

PANIKA ČERČILA I TITA USLED ODLASKA MISIJE "RENYER" KOD GENERALA DRAŽE MIHAILOVIĆA - 87

IZVEŠTAJ PUKOVNIKA ROBERTA MEKDAUELA - 105
- UVOD - 105
1. Izvori obaveštenja i stepen njihove pouzdanosti - 105
2. Rezime ispitivanja - 107
3. Definisanje pojmova - 109

ISPITIVANjE JUGOSLOVENSKOG NACIONALISTIČKOG POKRETA - 111 1. Nastanak srpskog nacionalističkog pokreta - 111
a) Odgovor na invaziju - 112
b) Nemačka zverstva - 112
v) Zverstva ustaša - 113
g) Reakcija na zverstva - 113
d) Uloga generala Mihailovića 1941-1942. godine - 114
2. Srpski nacionalistički i partizanski pokret - 115
a) Uloga lokalnih "crvenih" - 115
b) Uloga Komunističke partije tokom aprila i maja 1941. - 115
v) Razlaz nacionalista i partizana u leto 1941. godine - 117
g) Falsifikovane informacije iz partizanskog štaba - 118
d) Položaj savezničkih oficira za vezu kod partizana - 120
đ) Optužbe nacionalista o partizanskim zločinima - 121
e) Partizani i izolacija nacionalista - 123
ž) O navodnom izbegavanju partizana
da se bore protiv Osovine - 123
z) Partizanska saradnja sa ustašama - 127
i) Odbranbeni karakter borbe nacionalista protiv partizana - 128
j) Politički i socijalni program nacionalista i partizana - 129
3. Srpski nacionalisti i optužbe o kolaboraciji - 132
a) Navodna kolaboracija - 132
b) Pasivnost generala Mihailovića od 1941. - 134
4. Jugoslovenski nacionalisti u Bosni - 135
5. Program jugoslovenskog nacionalizma - 136

ZAKLjUČCI I PREPORUKE - 139 1. Snaga i slabost nacionalista i partizana - 139
a) Masovnost i odnos snaga - 139
b) Procena buduće snage ili slabosti nacionalista i partizana - 144
6. Rusi, Britanci i Amerikanci u Jugoslaviji - 146
a) Rusi u Jugoslaviji - 146
b) Britanci u Jugoslaviji - 147
v) Amerika - Jugoslavija - 147
7. Preporuke - 148

IZVEŠTAJ KAPETANA XONA MILODRAGOVIĆA, ZAMENIKA PUKOVNIKA MEKDAUELA - 149
- Partizanske akcije - 149
- Nacionalne snage i njihove vojne operacije - 150
- Operacije Šumadijske grupe korpusa
koje su izvedene u mom prisustvu - 150
- Kolaboracija između nacionalista i Nemaca - 154

IZVEŠTAJ PORUČNIKA ELSVORTA KREMERA, ČLANA OBAVEŠTAJNE MISIJE "RENYER" - 155

IZVEŠTAJ PORUČNIKA MAJKLA RAJAČIĆA, ČLANA OBAVEŠTAJNE MISIJE "RENYER" - 159

IZVEŠTAJ PUKOVNIKA VILIJEMA
BEJLIJA, ŠEFA PRVE BRITANSKE MISIJE
KOD GENERALA MIHAILOVIĆA - 169

BRITANSKA POLITIKA PREMA GENERALU DRAŽI MIHAILOVIĆU (Iz neobjavljenih memoara pukovnika Vilijema Bejlija) - 187

BELEŠKA O IZVEŠTAJU PUKOVNIKA HADSONA O NjEGOVOJ MISIJI U JUGOSLAVIJI 1941-1944. - 215

IZVEŠTAJI GENERALA ČARLSA ARMSTRONGA, ŠEFA POSLEDNjE BRITANSKE MISIJE KOD GENERALA MIHAILOVIĆA - 219

SASTANCI GENERALA ČARLSA ARMSTRONGA
I GENERALA DRAŽE MIHAILOVIĆA - 221

IZVEŠTAJI MAJORA LINA FERIŠA, ŠEFA AMERIČKE PODMISIJE KOD TITA - 229
- Izveštaj od 29. oktobra 1943. godine - 229
- Završni izveštaj od 28. juna 1944. godine - 239

IZVEŠTAJ GENERALA FICROJA MEKLEJNA,
ŠEFA BRITANSKE VOJNE MISIJE KOD TITA - 249

PODACI O SPASAVANjU
AMERIČKIH AVIJATIČARA - 263

FAKSIMILI IZ AMERIČKIH ARHIVA -265

PREVODI FAKSIMILA - 271

POGOVOR - 273



ZAHVALNOST AUTORA - 283

BIBLIOGRAFIJA - 285

FOTOGRAFIJE - 287

BIOGRAFIJA AUTORA -321

REGISTAR - 323

 

[Koča]

NEKOLIKO STRANICA IZ KNjIGE

IZVEŠTAJ PORUČNIKA ELSVORTA KREMERA, ČLANA OBAVEŠTAJNE MISIJE "RENDžER"

23. OKTOBAR 1944.
PREDMET: Komentar baziran na izveštajima iz Jugoslavije
1. Situacija u Jugoslaviji ne bi bila toliko složena, kao što to na prvi pogled izgleda, kad bi se želja i stremljenja svih narodnih slojeva shvatili u jednoj nepolitičkoj i nepristrasnoj svetlosti.

2. Srbi su svesni činjenice da su njihove predratne vlade bile daleko od savršenstva i da su činile stvari s kojima se ne mogu ponositi. U vezi s tim, izgleda da bi u ovoj situaciji bilo najrealnije da im se stvori mogućnost da biraju vladu tajnim glasanjem pod kontrolom jedne savezničke komisije. To mi je rečeno od više osoba.

3. Srbi neće komunizam ni u kakvoj formi. Strahuju od boljševičkog terora. Seljaci, koji čine većinu stanovništva, veruju da će im komunisti oduzeti veliki deo imanja i razdeliti onima koji nisu imali ni volje ni ambicije da steknu svoja. Srbi žele svog kralja, ali i demokratsku formu vladavine s pravom veta na svaki vladin zakon koji je u suprotnosti s narodnom voljom. Hoće svoju nacionalnu državu u Balkanskoj federaciji.

4. Četnici imaju samo polovinu oružja potrebnog za ljudstvo kojim raspolažu. To oružje je svih postojećih vrsta i kalibara.

5. Nemačke represalije protiv civilnog stanovništva 1941. godine bile su užasavajuće, pa bi pružanje otpora snagom oružja bez stvarne i obimne savezničke pomoći bilo samoubitačno.

6. Kad su savezničke misije bile kod Mihailovića, obećale su mu moralnu i materijalnu pomoć. Ona nije ostvarena u količinama dovoljnim da bi se on mogao odupreti nemačkim napadima.

7. Bilo mi je teško poverovati u to da su partizani, koje sam video u borbama protiv četnika a koji su počinili tolika zverstva i teroristička dela, bili pod Titovom komandom. Kad sam u Kairu i Bariju bio u dodiru s partizanima, njihova doktrina i izjave bile su bez zamerki. Ako su ove bande stvarno pod Titovom komandom, onda mi je potpuno jasno zašto britanskim i američkim oficirima za vezu nije bilo dozvoljeno da budu u pratnji partizanskih jedinica u nastupanju. U svojim izveštajima u Bariju i Kazerti saveznički oficiri za vezu bili su prisiljeni da se služe informacijama dobijenim iz druge ruke.
Većina partizanskih zarobljenika koje sam video, bili su muslimani iz Crne Gore. Nijedan od njih nije bio u borbi protiv Nemaca, što me navodi da poverujem da se u Srbiji vodi jedino politički rat.
Tokom četiri dana, dok sam bio u zatvoru kod Rusa, video sam jedino razoružane četnike, ali ne Nedićeve vojnike ili partizane.
Rusi ne trpe nikakve posmatrače na svojoj teritoriji. Želim da naglasim da su mlađi oficiri i vojnici daleko ljubazniji nego viši oficiri i starije osobe, koji se još uvek drže starih boljševičkih ideala.
Ako Rusi u Srbiji budu sledili istu politiku kao u Bugarskoj, onda je, po mom mišljenju, krvoproliće tek počelo.
U Srbiji ima vrlo malo komunista, možda zato što je to tamo riskantno, ali najverovatnije iz razloga što većina naroda ima svoja imanja ili neku drugu vrstu poseda.
Po naređenju pukovnika Mekdauela otišao sam polovinom septembra u pratnji šest Mihailovićevih boraca u centralnu Srbiju u štab komandanta grupe korpusa potpukovnika Dragutina Keserovića. Za vreme šestodnevnog putovanja imali smo nekoliko kraćih okršaja s Nemcima i partizanima. Pukovnik Mekdauel mi je stavio u zadatak da mu putem radija šaljem obaveštenja o kretanjima nemačkih trupa, njihovom moralu i naoružanju, kao i razne druge informacije vojne prirode. Uz to, naredio mi je da oktrijem, ako postoji, bilo kakva vrsta saradnje četnika s Nemcima. Dobio sam instrukcije za vršenje sabotaža i drugih subverzivnih aktivnosti u zajednici s Keserovićevim ljudima i da pokušam da ostvarim saradnju između njih i partizana. O svemu tome sam obavestio Keserovića tražeći da mi se dozvoli puna sloboda kretanja na njegovoj teritoriji, što je on odmah odobrio. Za vreme mog boravka kod četnika centralne Srbije imao sam njihovu punu saradnju, neograničeno pravo kretanja i dodira s narodom. Vršeći pregled Keserovićevih trupa, primetio sam da su slabo naoružani. Postojala je akutna nestašica municije, odeće i obuće. Lično mi je Keserović rekao da bi s dodatnih 6.000 pušaka i dovoljno municije očistio od Nemaca celu teritoriju od grčke granice do Kruševca, pod uslovom da ga partizani ne napadnu s leđa. To sam preneo Mekdauelu tražeći i 7.000 pari cokula. Nije mi poznato da li je on to dostavio Kazerti. Ubrzo posle toga počeo je napad partizana, ali su ih četnici potukli i odbacili prema Kopaoniku. Za vreme tih borbi nemačke kolone su nesmetano prolazile preko teritorije koju su držali partizani. Nijedan metak nije bio ispaljen na njih. To sam lično posmatrao pomoću dvogleda s jednog uzvišenja.
Kad je nastalo zatišje, poslao sam jednog kurira partizanskom komandantu s porukom o potrebi saradnje između njega i Keserovića u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. Prema vestima koje sam primio, kurir je bio odmah ubijen. Zamolio sam Keserovića da mi dozvoli da pošaljem još jednog kurira. Mada nerado, ipak je udovoljio mojoj želji; uputili smo, sa istom porukom, jednog od njegovih boraca. Taj kurir se vratio žestoko premlaćen i s porukom da napustim odmah Srbiju jer "Amerikanci i Britanci nemaju u njoj nikakva posla". Ubrzo posle toga počeo je novi partizanski napad koji je bio odbijen uz velike gubitke u ljudstvu. Za sve to vreme nemački tenkovi izlazili su iz Kruševca i zasipali vatrom i četnike i partizanske položaje.
U Kruševcu se tada, pored Nemaca i belogardejaca, nalazila i jedna Nedićeva jedinica koja je vršila funkciju gradske policije. Za sve vreme mog boravka kod Keserovića primetio sam da nedićevci nisu napadali četnike. Kako to nisu činili ni Nemci, posumnjao sam da među njima postoji neka vrsta prećutnog dogovora o nenapadanju, ali ne i kolaboracije. Kad sam to predočio Keseroviću, odgovorio mi je da mu nestašica municije i partizanski napadi onemogućavaju da se upusti u operacije višeg stila, ali mu to ne smeta da vrši gerilske prepade na nemačka i bugarska postrojenja i manje jedinice. Takvi napadi su u ovakvoj situaciji jedino mogući, jer je utrošak municije skoro beznačajan. Uskoro mi se pružila prilika da upoznam način četničke borbe protiv neprijatelja. Učestvovao sam u nekoliko četničkih prepada na naciste. Lično sam video kako nožem ubijaju stražare. Gledao sam takođe likvidiranje dva nemačka vojnika koji su tom prilikom zarobljeni, a koji su bili optuženi za zločine protiv civilnog stanovništva. Nalazio sam se u zemlji gde nema milosti ni prema zarobljenim nacistima.
Kad sam bio obavešten da se Rusi u svom nastupanju približavaju Kruševcu, poslao sam im jednog kurira s ponudom za saradnju u borbi za grad. Na to je njihov komandant pristao. Kratko vreme posle tog došao nam je jedan ruski mlađi oficir koga smo upoznali s razmeštajem neprijateljskih trupa i tačnim položajem artiljerijskog oruđa. Zahtevali smo od Keserovića da pozove nemačkog parlamentarca na pregovore o predaji grada. Odmah je uputio poruku preko jedne seljanke. Došao je nemački major kome je Keserović ponudio časnu predaju, uz napomenu da mu je to jedini izlaz jer su četnici potpuno opkolili Kruševac. Nemac je to odbio izgovarajući se da nema naređenje više komande za predaju. Čim se on vratio nazad, ruski poručnik, Keserović i ja, u pratnji nekoliko četnika, prešli smo Moravu i otišli na sastanak s komandnim oficirom ruske prethodnice i obavestili ga o toku događaja. Bili smo veoma ljubazno primljeni. Ruski komandant nas je obavestio da će, s obzirom na to da su Nemci odbili da se predaju, započeti artiljerijski napad na Kruševac u roku od jednog sata. Zamolio sam ga da odloži bombardovanje za neko vreme i dozvoli četnicima da zauzmu grad s manje žrtava među civilima. Dodao sam da su Keserovićevi vojnici u stanju da se neprimetno uvuku u grad i napadnu Nemce u samoj varoši. Ruski komandant se s tim potpuno složio i rekao nam pri polasku: "U redu, dajem vam dva sata roka da završite posao. Vi preuzmite nemačke zarobljenike, a Ruse u nemačkim uniformama prepustite nama".
Odmah po povratku na svoj položaj, Keserović je naredio napad na Kruševac. Grad smo posle kratkog vremena zauzeli, zarobili oko 1.500 neprijateljskih vojnika i zaplenili dosta ratnog materijala. Po ulasku u grad, Keserović je predao sve zarobljenike ruskom komandantu. Nastalo je bratimljenje i ispijanje zdravica uz povike: "Živeo kralj Petar II"! Posle održanih svečanih govora, ruski vojnici su odjednom uprli svoje oružje u četnike, razoružali ih i odveli nekud, a mene lišili slobode. Uskoro su me, na intervenciju američke komande, pustili na slobodu. Nije mi poznata sudbina Keserovićeva. Čuo sam da se pod borbom, s malim brojem četnika, izvukao iz Kruševca i tako spasao zarobljavanja! (Arhiv CIA.)

http://www.pogledi.rs/txt/24.html

 

[Koča]

Sledeća knjiga Miloslav Samardžić ''Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1941-45'' u dva toma.

Ne mogu, a da se ne osvrnem na prethodne postove kiselog (koje sam sad video i ne verujem šta čovek piše) jer čovek je svojim glupostima večita inspiracija na ovoj temi...hehehe...on ne samo da laže i umišlja nego ide do mere maloumnosti...

Čovek koji nikad nije bio na Ravnoj Gori, verovatno ne zna ni de se nalazi piše kako je Ravna Gora vozilima dostupna sa 6 strana....hahahaha...nema dovoljno smajlija koji bi ovo verno prikazali...notorne lazi, gluposti pre svega izmošljotine...Ko je bio na Ravnoj Gori zna o čemu pričam, i svestan je koliko ovaj nesretnik laže plitko, površno i jadno i koliko je nadasve smešno...

Još gore i maloumnije od svega je pretpostavka dotičnog da je Draža sve vreme rata bio na Ravnoj Gori...hahahaha, i tako u krug, svakim novim postom, sve veća budala...Ali ne bih ulazio previše u to, mislim da je jasno i očigledno i onom ko samo logično razmišlja, a ne daj Bože da je i pročitao nešto...

Još nisam dobio odgovor, koji, siguran sam nikad neću ni dobiti, o borbama tih velikih Hrvatskih antifašista protiv Nemaca i Ustaša, a na kraju krajeva Partizana uopšte, do dolaska Crvene Armije.

Kao što sam rekao predstavio bih sledeću knjigu:

Klasična zabluda o Drugom svetskom ratu na našem tlu glasi: četnici su čekali "odsudni čas", dok su komunisti prihvatili beskompromisnu borbu protiv okupatora. Međutim, bilo je obratno: četnici su svake ratne godine izveli po jednu veliku operaciju protiv Nemaca - dok su Nemci izveli 22 operacije protiv četnika. Partizani do poslednje faze rata nisu osvojili ni jedan grad od Nemaca, dok su četnici oslobodili 20-tak gradskih naselja od Nemaca. Partizani nisu izveli ni jednu ofanzivnu akciju protiv Nemaca, pa čak nisu imali ni plan borbe... Oni su se beskompromisno borili samo protiv četnika, napadajuđi u leđa četnike zaizete borbom protiv Nemaca i ustaša.

 

[Koča]

Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša

Sadržaj:

BORBE U SRBIJI OD JANUARA DO SEPTEMBRA 1943.
1. Operacija ~Hajnrih~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2. Draža ponovo na Ravnoj Gori . . . . . . . . . . . . . 10
3. Borbe u Istočnoj Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . 18
4. Operacija ~Štifelkneht~. . . . . . . . . . . . . . . 26
5. Borbe u Dragačevu i Operacija ~Ariqe~. . . . . . . 27
6. Operacija ~Rudnik~. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30
7. Napad na Nemce u Stragarima. . . . . . . . . . . . . .31
8. Operacija ~Morgenluft~. . . . . . . . . . . . . . . . 33
9. Borbe protiv Bugara . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
10. Borbe protiv ljotićevaca. . . . . . . . . . . . . . . 39
11. Bitka kod Stopanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
12. Borbe protiv nedićevaca . . . . . . . . . . . . . . . 55
13. Borbe protiv Pećančevih četnika. . . . . . . . . .59
14. Ostale borbe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
15. Nemačke odmazde. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
II
BORBE POVODOM KAPITULACIJE ITALIJE
1. Dražini planovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
2. Prilagođavanje planova . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
3. Ofanziva četnika u dolini Lima . . . . . . . . . . . 86
4. Crna Gora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
5. Operacije u Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . 98
6. Dubrovnik i Boka Kotorska . . . . . . . . . . . . . . 102
7. Operacije na drinskom sektoru . . . . . . . . . . . . 107
8. Bitka za Višegrad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
9. Boj na Semećkom poqu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
10. Oslobađanje Rogatice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
11. četnici pred Sarajevom . . . . . . . . . . . . . . . . 124
12. Dinarska četnička divizija i kapitulacija Italije . 124
13. Gacka četnička zona i kapitulacija Italije. . . . . . 127
14. Akcije na železnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
15. Borba kod Seče Reke . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142
16. Borbe u Istočnoj i Južnoj Srbiji . . . . . . . . . . . 146
17. Ostale borbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
18. Pregledi situacije u celoj zemqi . . . . . . . . . . . 158
19. Napadi Nemaca i Bugara na Vrhovnu komandu . . . . 162
20. Nemačke operacije protiv četnika
posle kapitulacije Italije . . . . . . . . . . . . . . . .165
III
BORBE U SRBIJI U PRVOJ POLOVINI 1944. GODINE
1. Operacija ~Hajka~. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
2. Smederevski korpus u obru;u . . . . . . . . . . . . . . .186
3. Operacija ~Friling~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .194
4. Tragedija 3. kragujevačke brigade . . . . . . . . . . . . 195
5. Zaplena oružja i municije od Nemaca . . . . . . . . . 196
6. Ostale borbe u Srbiji prema nemačkim izvorima . . .201
7. Ostale borbe u Srbiji prema četničkim izvorima . . 204
IV
ČETVRTA OFANZIVA ČETNIKA PROTIV SILA
OSOVINE
1. Mobilizacija 1. septembra 1944. godine . . . . . . . . . 215
2. Borbe u Istočnoj Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
3. Borbe u Šumadiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
4. Borbe u Istočnoj i Centralnoj Bosni . . . . . . . . . . .226
5. Bitka za Trebinje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239
6. Oslobođewnje Kruševca 14. oktobra 1944. godine . . . . 248
7. Borbe kod Kraljeva i Čačka . . . . . . . . . . . . . . . . .259
8. Masakr Nemaca na Rogozni . . . . . . . . . . . . . . . . .265
9. Draža i američki oficiri
o borbama ujesen 1944. godine . . . . . . . . . . . . . . . .267
V
BORBE U BOSNI 1945. GODINE
1. Bitka za Modriču . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
2. Borbe na drumu Derventa - Brod . . . . . . . . . . . . . .279

 

[kiseli1]

Sledeća knjiga Miloslav Samardžić ''Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1941-45'' u dva toma.

je napisana na vanrednim dokumentima u adobe photoshopu, koje autor otkrio u svojoj spavacoj sobi, i koji ci biti relevantni 2 ili 3 godine, da autor pokupi novac za izdavanje skolskih knjiga, ukoliko EU dozvoli, posto oni imaju svoje knjige spremljene za istu priliku.

draza nije sudelovao u drugom svetskom ratu. za njega je rat zavrsio jos 1941 godine, i to po svim ondasnjim dokumentima.(nemackim, britanskim, talijanskim).
kazi @koco, da li znas strukturu drazine organizacije? koja je najniza jedinica, koja najvisa, kako se dele, koje pravilo sluzbe? koliku kolicinu hrane regrut donosi sa sobom? odakle drazi oruzje? .uput o cetnickom ratovanju , revizija 1937 godine. da li citao to?sam si rekao da je draza legalizirao svoje cetnike (poklonio ih nedicu , da ih ovaj hrani i poji). poklonio ih nemcima da se bore protiv partizana, u bosni, poklonio ih pavelicu... veliki dasa bio taj draza...on je odlucio da bude na strani pobednika kada dodje vreme, da moze da glanca svoja vanredna odlikovanja...naravno , bez zrtava...

 

[Koča]

kiseli prestani da lupetas i na pitanja odgovoras glupavim pitanjima vadeci se iz prethodnih gluposti koje si izgovorio...pokazujes u svoje veliko neznanje kada su računari u pitanju...Knjige se ne rade u Adobe Photoshopu, paneglu, to je program za obradu slika...hahaha...

Možemo da se vratimo i na cuveni dokument Stepincu, znas ono, civilna stvar pa nema pecat al ****** pise Vrhovna komanda na dokumentu......Kada bi krenuli da analiziramo sve tvoje izmišljotine i laži, u kojima si bio uhvaćen dokle bi stigla ova tema, pitam se...Daj da čujemo više o tim borbama ''hrvatskih antifašista'' protiv Nemaca i ustaša, i partizana uopšte, evo s nestrpljenjem očekujem

Eto novih gluposti u vezi kojih ćeš opet da se praviš lud...ali zašto uporno samo od sebe praviš budalu, bez potrebe sam sebi kopaš jame...Ravna Gora ima 6 prilaza vozilima? Draža sve vreme rata bio na Ravnoj Gori, Nemci znali gde je?

Jedino što zna da iznervira je da se jedna ljiga, kakva si ti, a još pripadnik jednog takvog naroda, na ovaj način sprda sa onima koji su živote dali u borbi za slobodu ove zemlje...Zato da je i ovaj forum iole pravi, u najmanju ruku to ne bi dozvolio...

Da se vratimo ozbiljnim stvarima i knjizi, o kojoj pišem, odjebi

Nekoliko stranica iz knjige, prvi tom:

http://www.pogledi.rs/knjige/cnu1.pdf

Nekoliko stranica iz knjige, drugi tom:

http://www.pogledi.rs/knjige/cnu2.pdf

Slike iz knjige (na žalost trenutno ne rade linkove ka većim slikama, bice, a i predstave radi)

Nemačka poternica za Dražom iz decembra 1941. godine...Ona poznatija je iz 43.

Četnici pali na Kraljevu

Nemački vojnici poginuli u borbi sa četnicima 14. i 15. oktobra 1941. godine na drumu Kragujevac - Gornji Milanovac. Leševi nemačkih vojnika nisu bili unakaženi, kako su kasnije tvrdili ljotićevci. Nemci, koji su ovo slikali, odvozili su svoje poginule kamionima

Četnički oficir u zaplenjenom tenku, uoči juriša na Kraljevo

Četnički oficir, vozač zaplenjenog tenka

Jedan od nemačkih tenkova koje su četnici uništili na drumu Kragujevac - Gornji Milanovac, 15. oktobra 1941. godine

Jedna od diverzija na prugama u Srbiji. Ova fotografija čuva se u muzeju Istorija Jugoslavije u Beogradu, s napomenom da su izvršioci diverzije "nepoznati"

ajnrih Himler obilazi jedinice 7. SS divizije "Princ Eugen" u Kraljevu, uoči Operacije "Kopaonik" protiv Rasinskog korpusa

Plakat o streljanju "DM pristalica" zbog rušenja mosta na pruzi Požarevac - Petrovac na Mlavi

Četnici Drinskog korpusa na kamionu zaplenjenom u Višegradu, u pokretu prema zapadu

Četnici Drinskog korpusa na kamionima zaplenjenim u Višegradu, u pokretu prema zapadu

General Armstrong sa četnicima pored jednog od srušenih mostova kod Mokre Gore

Četnici ruše prugu kod Mokre Gore

Jedan od srušenih mostova kod Mokre Gore

Skica jednog od srušenih mostova kod Mokre Gore, koju su uradili službenici državne železnice (originalne skice sva četiri srušena mosta nalaze se u Narodnom muzeju u Užicu)

Miniranje mosta na Drini, kod Višegrada, 7. oktobra 1943. godine

Srušeni most na Drini

Jedan od nemačkih plakata o odmazdama protiv četnika iz septembra i oktobra 1943. godine

Američki potpukovnik Albert Sajc poklanja svoj pištolj kapetanu Nikoli Kalabiću. Desno je britanski major Hadson, a iza su oficiri Garde. Snimljeno u Stragarima, novembra 1943.

Četnici Rudničkog korpusa u oslobođenom Ljigu, septembra 1944, u kamionima zaplenjenim od Nemaca

Kruševac, 14. oktobra 1944. godine, oko 10 sati. Grupa građana, na čelu sa popom Dušanom Vesićem, ide prema Spomeniku kosovskim junacima, u centru grada, da proslavi oslobođenje

U centru Kruševca, postrojena četnička jedinica pozdravlja američku zastavu. Bela zgrada sa leve strane je srušena. Na tom mestu sada se nalazi hotel "Rubin"

Potpukovnik Dragutin Keserović, komandant Rasinsko-topličke grupe korpusa (drugi s leva na desno), ulazi u oslobođeni Kruševac. Do Keserovića je američki poručnik Elsford Kramer. Na desnoj strani fotografije su dva Nedićeva oficira, koja su pristupila četnicima

Potpukovnik Keserović govori okupljenom narodu sa balkona hotela "Paris" u centru Kruševca. Posle Keserovića govorili su sovjetski oficir (u sredini) i američki poručnik KramerPotpukovnik Dragutin Keserović, komandant Rasinsko-topličke grupe korpusa (drugi s leva na desno), ulazi u oslobođeni Kruševac. Do Keserovića je američki poručnik Elsford Kramer. Na desnoj strani fotografije su dva Nedićeva oficira, koja su pristupila četnicima

Kruševac, centar grada, 14. oktobra 1944, oko 12 sati. Narod pozdravlja četnike dok paradiraju, u kamionima koje su zaplenili od Nemaca.
Klasična slika dočeka narodne, oslobodilačke vojske

Kruševac, centar grada, 14. oktobra 1944, oko četiri sata popodne. Partizani ulaze u grad, pošto su se četnici povukli pred Staljinovom vojskom. Nijedna ruka nije podignuta u znak pozdrava. Klasična slika dočeka strane, neprijateljske (para)vojske

Okolina Kraljeva, oktobra 1944. Četnici Grupe šumadijskih korpusa iznose ranjenika sa položaja. Na nosilima je Dobrivoje Ranković, a četnik koji ga nosi, desno, je Dragan Ceković iz s. Ljuljaci

Okolina Kraljeva, oktobra 1944. godine. Ranjenici Grupe šumadijskih korpusa

 

[Gost118]

Cestitam momci, jos jednu temu ste upropastili...
Nemam namjeru da idem za vama i cistim ono sto prospete...
Dok iz svog rjecnika ne izbacite psovke i uvrede, svaka tema na kojoj ih budete prosipali, bice zakljucana!