Smešan si... Kakva je druga podela postojala tada? Sem banovina (za koje je bitno da NISU BILE po etničkom principu). Nije bilo nikakve Srbije između 2 svetska rata (pošto je Kraljevina Srbija nestala odmah posle završetka I Sv. rata). A da li su banovine bile samo ono što i okruzi u današnjoj Srbiji vidi se iz onog što ću postaviti ispod ovog zelenog teksta (mada je za vas članove "pokreta" 3 pasusa pozamašan napor da pročitate).
Srbija ponovo nastaje tek u Titovoj (II Jugoslaviji). U Kraljevini Jugoslaviji (iz koje je mapa koju sam postavio) kao ni pre - u SHS, nikakve Srbije nema... kao što nema ni Hrvatske (sem neposredno pred II Sv. rat tj. tek 1939. god. kad je učinjen ustupak sporazumom Cvetković - Maček i spojene su Savska i Primorska u Banovinu Hrvatsku ). Tako da Tito nije mogao da "bude doveden da uništi nešto - Srbiju" ako to "nešto" nije postojalo pre nego što je on "doveden".... Evo ti - nivo za osn. školu...
Бановине су од 1929. године биле управне јединице
Краљевине Југославије. Претходна подела је била на
области.
Целокупна територија Краљевине Југославије била је подељена на девет бановина.
Београд, заједно са
Панчевом и
Земуном, као главни град није припадао ниједној бановини.
- Дравска бановина (Љубљана)
- Савска бановина (Загреб)
- Врбаска бановина (Бања Лука)
- Приморска бановина (Сплит)
- Дринска бановина (Сарајево)
- Зетска бановина (Цетиње)
- Дунавска бановина (Нови Сад)
- Моравска бановина (Ниш)
- Вардарска бановина (Скопље)
Историја
Крфском декларацијом решено је питање будућег
облика владавине и питање организације власти, а остало је заобиђено питање
државног уређења Председник владе
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
Стојан Протић формирао је 1920. године петочлану Уставну комисију састављену од стручњака, чији је задатак био да направе нацрт.Резултат њиховог рада био је
Видовдански устав, по коме је држава регионално подељена на 33 области, од којих је свака могла да има највише 800.000 становника.. Обласна самоуправа, међутим, била је кратког века, а избори за скупштине обављени су тек јануара
1927. године. Увођењем
Шестојануарске диктатуре обласне скупштине су нестале, док је великим жупанима стављено у надлежност вођење обласних скупштина и одбора.
Регионална подела по бановинама
Идеја за следећи вид регионализма дошла је под спољним утицајима. Наиме, савезничке земље захтевале су од краља
Александра да учврсти
југословенско народно и државно јединство, као и да децентрализује управу. Конкретно, британски амбасадор у Београду
1928. године је дао предлог о ревизији Видовданског устава, којим би се држава, уместо на области, изделила на далеко веће
покрајине, са локалном аутономијом, економски и финансијски независне
Закон о подели
Тако је
3. октобра 1929. донет Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је преименована у
Краљевину Југославију, са идејом политичког интегралног пројекта, по коме су
Срби,
Хрвати и
Словенци требало да се стопе
у јединствену, југословенску нацију. У другом параграфу овог закона установљене су бановине, као највеће управне јединице, у циљу ефикаснијег рада администрације и
стварања природних привредних целина. Бановине су носиле називе по најпознатијим рекама, које су кроз њих протицале. Разлог за овакве називе заснивао се на чињеници
да су они већ били одомаћени и такође у употреби код војно-територијалне поделе,
а са жељом да се раскине са ранијим историјским називима и избришу границе између њих, како би се спречили даљи дезинтеграциони процеси у држави Административна подела на бановине заснована је по географском критеријуму према природним границама које су пролазиле планинским гребенима или дуж великих
река. Идеја је била да се искористе комуникационе и природне везе појединих крајева, с појединим центрима, којима они природно теже, а њихове величине су одабране тако да представљају
економске целине, потпуно способне за живот, као и да одговора ју потребама државне администрације.