Tinejdžeri i hrana

Meni burek prija, i toliko često ga jedem - jednom u šest meseci. Ne preterujem. I to isključivo kad tata svrati s posla, što se samo po sebi strašno retko dešava, pa mama viče odozgo sestri i meni da imamo burek za doručak. Pravo je čudo koliko nas to razbudi za razliku od svih ostalih ''Tihanaaaa...! Sonjaaaa...! Ustajanje!!!'' svih ostalih dana, kad nema bureka. :mrgreen: E, tad volim. Ostalo vreme u tih šest meseci pomisao na burek mi je poprilično gadna. Mislim i da ga nikad nisam jela u gradu, jer mi je i to fuj. Možda je za sve kriva ona Balaševićeva pesma koju sam slušala kao mala, a u kojoj spominje ''masan burek koji se cedi niz bradu'' ili tako nešto. :neutral:

Čitam jedan tekst u jučerašnjoj Politici.
Kažu kako burek gubi trku sa kroasanima. Pekari se žale da im stalno opada prodaja bureka i da oni nemaju objašnjenja za to (daću im ja jedno - retko ko zna da ga napravi da valja, plus ga peku jednom ili dvaput dnevno pa im stalno bude bajat). Naročito ga devojke izbegavaju jer kažu da goji, pa kupuju integralna peciva (samo mi nije jasno kako ta integralna peciva mogu biti imalo hranljiva).
Ispitali su par Beogradjana šta misle o ovome. Mnogi su izjavili da nije zdravo svakodnevno se hraniti u pekari (ali cenim da verovatno smatraju da je Mek ili neki fast-food poprilično zdrav :roll:).

Uh, u pekari Akademac pokraj Studentskog grada imaju najsavršenije prazne kroasane - za samo 30 dinara - koji najsavršenije idu uz kaficu za doručak. Mmmmm. :heart:



Uzgred, pitala sam se neki dan gde se denu ova tema - kad sam se najela maminih rolnica od soma s pomfritom i tartar-sosom (da sam umrla posle tog ručka, ne bi mi bilo žao :mrgreen:). :lol:
 

Back
Top