Quantcast

Тихи рат

ВОДКА

Iskusan
Banovan
Poruka
5.913
Američko-kineski tihi rat

Slobodan Reljić | 22. januar 2011. 20:45 | Komentara: 1
Da li nas je susret Obame i Đintaoa uveo u novu fazu odnosa dve supersile? Bogatiji deo Kine “od brige o gladi stigao do brige o gojaznosti”



Hu Đintao i Barak Obama




MoĆ Amerike opada. Ta činjenica postaje opšte mesto. Tajna uspona Kine postaje predmet najvećeg interesovanja. Kad je američki ministar odbrane Robert Gejts stigao u posetu Pekingu Kinezi su digli svoj prvi nevidljivi avion. “Stelt tehnologija” je stvar prestiža u vojnoj vazduhoplovnoj industriji. Kinezi su” javili” da su je osvojili. Kinezi imaju jedan “nevidljivi”, Amerikanci preko stotinu. Ali znanje da se napravi “stelt” je opasnost, a broj letelica je industrijsko pitanje.


Amerikanci o kineskom strateškom izazovu misle kao o kineskom borbenom stelt avionu. Ali realni izazov uspona Kine je njen obrazovni sistem i strast za učenjem koju on podržava”, napisaće kolumnista “Njujork tajmsa” Nikolas Kristof. Povod za ovo domišljanje su rezultati jedne međunarodne studije kako đaci u 65 zemalja uče matematiku, prirodne nauke i jezik. Najbolji rezultati su đaka iz Šangaja. Amerikanci su 31 u matematici, 23 u prirodnim naukama i 15 u jezičkim znanjima.
Ima tu još teža činjenica, kako konstatuje Kristof - od prvih pet zemalja na listi četiri su konfučijanci: uz Kinu, Hong-kong, Singapur i Južna Koreja. U prvu petorku ugurali su se samo Finci. Konfučijanstvo drži do toga “da bi se reformisalo društvo treba reformisati pojedinca. Ako je u životima pojedinaca i porodica uspostvaljen red, on će biti prisutan i u državi.”
Mi ne možemo postati konfučijanci, ali možemo podići obrazovanje na našoj listi prioriteta”, zaključuje “Tajmsov” pisac.
Da je to lako reći ali teško ostvariti pokazao je jedan drugi događaj koji je “šokirao” Ameriku ovih dana. Ami Čua, Kineskinja koja profesoriše na Jejlu, proglašena je “pretnjom za Ameriku” zato što svoje kćerke podiže uz naporan rad, spremnost na žrtvu i samoodricanje. Devojčice imaju izuzetne rezultate u školi i društvenim aktivnostima, ali u društvu koje više drži do apstraktnih “prava deteta” nego do obaveza i sistematskog rada to je bio znak za uzbunu zbog narušavanja “američkog načina života”.
Istoričar s Oksforda Karl Gert, pisac knjige “Kako ide Kina, tako će ići svet: kako će kineski potrošači promeniti sve”, smatra da je kinesko prihvatanje pravila potrošačkog društva najvažniji fenomen naše bliske budućnosti. Zapad godinama ukorava Kineze kojima raste proizvodnja a raste i štednja. To je nemoguća jednačina u kapitalističkom društvu DžDž veka. Zarađeno mora da se troši. I - kineska potrošnja je, izgleda, pokrenuta.
Istina je da “građani Šangaja na obrazovanje svoje dece troše više nego na bilo šta drugo” (“Špigl”), ali četiri od deset najvećih šoping centara na svetu su danas u Kini. Ili, prošle godine je nemački “Folksvagen” u Kini prodao 1,9 miliona auta, što je bilo povećanje od 37 procenata za godinu dana. To budi nadu kod ekonomista na Zapadu koji se uglavnom brinu “kako povećanje želja kineske srednje klase za stranom robom može biti od pomoći zapadnim korporacijama”.
Ali, iza džinovskih kineskih deviznih rezervi (2,6 biliona dolara), iza činjenice da je danas 100 Kineza među svetskim milijarderima, stoji i fakat da više od 700 miliona njih žive potpuno drugačijim životom - u delu zemlje do koga nije stigao talas industrijalizacije. To jedinstvo zemlje čini krhkim. Paradoksalno, ništa manji problem nije ni činjenica da je bogatiji deo zemlje “od brige o gladi stigao do brige o gojaznosti”.
U Brazilu, u amazonskim dolinama, seljaci su prvi put počeli da gaje soju. “To je pre svega posledica kineske tražnje”, objasnio je “Špiglovom” reporteru Pedro Jasir Bondžilo, predsednik “Andre Magi grup”, jednog od najvećih proizvođača soje. Brodovi niz Amazon plove ka Šangaju. Polovina svetske proizvodnje soje završi u Kini. Ali računica prehranjivanja “najmnogoljudnije zemlje” nije samo pitanje jednostavnih trgovačkih transakcija. Kina se naprezala i gotovo izborila da potrebni pirinač proizvodi u svojoj zemlji. Ali pojavljuje se “mali” manjak - 10 odsto. A to je u Kini 130 miliona ljudi.
Kineska vlada računa da joj treba 120 miliona hektara oranica da bi mogla da hrani svoje građane. Kao cela Južna Afrika. Kinezi po Africi zakupljuju zemlju. Već 750 hiljada njihovih radnika proizvodi hranu na imanjima na Crnom kontinentu.
Velika sila u usponu, očigledno, mora osvajati svet. Načini su različiti, ali strahovi slabijih uvek slični. Kinezi, konfučijanci kako ih je predstavio kolumnista “Njujork tajmsa” nastoje da svoj uspon predstave kao benigan. “Čajna dejli” tvrdi da “teorija hegemonije nikako ne pristaje uz Kinu”. To Zapad svoj kolonijalni i pljačkaški karakter vidi u svakom ko postaje uticajan i veliki, tvrdi se. Kina nikad nije kolonijalizovala svet.
Istoričar Džefri Vaserstorm, pisac knjige “Kina u 21. veku: šta svako treba da zna”, ipak misli da će najveći problem nastati tamo gde su se Amerikanci najmanje nadali. Oni su dosad “sanjali da će biti dobro kad više Kineza postanu hrišćani ili kad više Kineza postanu demokrate “. A u ovo vreme je “strah vezan za potencijalno katastrofalne rezultate koje bi donela činjenica da ogromni broj kineskih građana postane više sličan nama”. Ali sada se ne radi o religijskim ili političkim sličnostima, nego o “našem rasipničkom potrošačkom ponašanju”. Jer, nema za milijarde ljudi na zemlji dovoljno resursa za američki način trošenja.


KINESKI KAPITALIZAM
Ekonomski rast Kine je u poslednjoj deceniji bio pet puta brži nego američki. Nepoverenje se povećava i zbog prirode kineskog kapitalizma koji je sličniji onom u Rusiji i Saudijskoj Arabiji (gde dominira islam), gde dominira državna kontrola nad preduzetništvom a razvoj se sprovodi pod državnim nadzorom.
 

ВОДКА

Iskusan
Banovan
Poruka
5.913
Ja ипак мислим да је прича о кинеском напретку сувише извикана, Кина ће се развијати док јој Америка то буде дозвољавала. Кад Америка процени да је Кина сувише јака уништи ће је као што су уништили Совјетски Савез. Највероватније ће доћи до нуклеарног рата између Кине и Индије.
:zimag: :zimag::zimag:

Америка је закон а са њом и Европска Унија. Окренимо се браћо Западу, јер да на Истоку ваља не би Сунце сваког дана бежало на Запад.
:sanke: :sanke: :sanke:
 

Mitternachtsträumer

Veoma poznat
Poruka
12.042
Ja ипак мислим да је прича о кинеском напретку сувише извикана, Кина ће се развијати док јој Америка то буде дозвољавала. Кад Америка процени да је Кина сувише јака уништи ће је као што су уништили Совјетски Савез. Највероватније ће доћи до нуклеарног рата између Кине и Индије.
:zimag: :zimag::zimag:
Ozbiljno sumnjam u to. Amerika ne može (čitaj: ne želi) zaustaviti rast Kine isto kao što ni Velika Britanija nije mogla (čitaj: nije želela) da zaustavi rast Amerike. Kina i SSSR su totalno različite životinje.

Ako je ovo gore bio sarkazam izvinjavam se na odgovoru :lol:
 
Poruka
60.356
Нарушавање равнотеже ма које од три силе, Америке, Кине и Русије у корист једне од њих би довело ту државу, која је профитирала у великој мери, у положај да би простала сила морала интервенисати иначе би пропала. Иначе В. Британија није могла интервенисатти успешно против САД у 19. веку из простог разлога јер је то и покушала (чак су спалили Вашингтон, из тог је времена песма ,,Вежи жуту траку око старог храста")одмах после Наполеоновог пада,1815. Међутим после почетних успеха рат се ,,заглавио" у појасу према Канади(углавном код језера Онтарио и низводно), док су Британци претрпели тежак поморски пораз у делти Мисисипија(Америчка верзија ,,Битке без суза")од снага којима је командовао Ендрју Џексон, доцнији председник САД. Рат је завршен миром којим је потврђен статус кво.Слично томе , данас САД не могу зауставити раст Кине, сем да изазову нуклеарни рат.
 

velke712

Elita
Poruka
24.631
zapad je jachao sve dok je imao koga da kolonizuje il opljachka, resursi po tom pitanju su iscrpljeni, zapad pada
ekspanzija tzv eu i nato pakta posle rushenja berlinskog zida je bila labudova pesma
 

Mitternachtsträumer

Veoma poznat
Poruka
12.042
Нарушавање равнотеже ма које од три силе, Америке, Кине и Русије у корист једне од њих би довело ту државу, која је профитирала у великој мери, у положај да би простала сила морала интервенисати иначе би пропала. Иначе В. Британија није могла интервенисатти успешно против САД у 19. веку из простог разлога јер је то и покушала (чак су спалили Вашингтон, из тог је времена песма ,,Вежи жуту траку око старог храста")одмах после Наполеоновог пада,1815. Међутим после почетних успеха рат се ,,заглавио" у појасу према Канади(углавном код језера Онтарио и низводно), док су Британци претрпели тежак поморски пораз у делти Мисисипија(Америчка верзија ,,Битке без суза")од снага којима је командовао Ендрју Џексон, доцнији председник САД. Рат је завршен миром којим је потврђен статус кво.Слично томе , данас САД не могу зауставити раст Кине, сем да изазову нуклеарни рат.
Osnovni rezon iza ponašanja V. Britanjije onomad, a i Amerike danas je ekonomski. Privatni sektor nije dozvolio i neće dozvoliti da im se ugrozi posao, koji funkcioniše fantastično bez obzira na to što fanatici protestuju zbog ljudskih prava u Kini.
Nakon osamostaljivanja SAD-a V. Britanija je zadržala te teritorije ekonomski. Da nije bilo industrijske revolucije u Britaniji američki jug ne bi smakao bogatstvo koristeći robove za uzgoj pamuka. Sa druge strane da nije bilo Amerike, možda industrijska revolucija u Britaniji ne bi išla tako glatko.
Slična mustra se i danas vidi.
 
Poruka
60.356
Osnovni rezon iza ponašanja V. Britanjije onomad, a i Amerike danas je ekonomski. Privatni sektor nije dozvolio i neće dozvoliti da im se ugrozi posao, koji funkcioniše fantastično bez obzira na to što fanatici protestuju zbog ljudskih prava u Kini.
Nakon osamostaljivanja SAD-a V. Britanija je zadržala te teritorije ekonomski. Da nije bilo industrijske revolucije u Britaniji američki jug ne bi smakao bogatstvo koristeći robove za uzgoj pamuka. Sa druge strane da nije bilo Amerike, možda industrijska revolucija u Britaniji ne bi išla tako glatko.
Slična mustra se i danas vidi.
Југ је почетком грађанског рата 1861. учествовао са мање од 10% индустријске производње САД, а све остало је отпадало на Север који је, узгред речено, био високим царинама заштићен од конкуренције из Британије. 1863. Британија је по поруџбини Југа изградила и поринула неколико топовњача и монитора(оклопљене речне топовњаче),али је Амерички амбасадор у Лондону јасно рекао да би долазак тих бродова до обала Југа значио рат, па су Енглези ,,угасили" посао, упркос обећавајућој заради и упркос томе што су због поморске блокаде Југа(скоро цела Америчка морнарица остала је верна Федерацији тј Северу)потпуно остали без памука, што је изазвало економску рецесију у Британији. Економија јесте важна али тумачити све преко исте је наивно. Једноставно нити кинески извоз зависи само од америчког тржишта, нити САД може заиста зауставити развој Кине.
 

Mitternachtsträumer

Veoma poznat
Poruka
12.042
Југ је почетком грађанског рата 1861. учествовао са мање од 10% индустријске производње САД, а све остало је отпадало на Север који је, узгред речено, био високим царинама заштићен од конкуренције из Британије. 1863. Британија је по поруџбини Југа изградила и поринула неколико топовњача и монитора(оклопљене речне топовњаче),али је Амерички амбасадор у Лондону јасно рекао да би долазак тих бродова до обала Југа значио рат, па су Енглези ,,угасили" посао, упркос обећавајућој заради и упркос томе што су због поморске блокаде Југа(скоро цела Америчка морнарица остала је верна Федерацији тј Северу)потпуно остали без памука, што је изазвало економску рецесију у Британији. Економија јесте важна али тумачити све преко исте је наивно. Једноставно нити кинески извоз зависи само од америчког тржишта, нити САД може заиста зауставити развој Кине.
Nisam ni hteo da nagovestim da su ekonomski faktori jedini koji utiču na razvoj istorije. Govorim da su u ovom slučaju samo oni dovoljni da se spreči scenario konfrontacije Kine i SAD-a, bez da se dotičemo ostalih faktora.
 

Sanovnik

Buduća legenda
Poruka
33.598
Procenjivati KIinu i rpraviti analize o KIni i njinim planovima , besmisleno je ako onaj koji procenjuje nije Kinez . Ono sro oni smatraju za dobro , belim ljudima moze izgledati groteskno imbecilno i obratno . Vec su jednom bili najaci na kugli zemaljskoj , pa su sami doneli odluku da to nije vazno i potpopili svoju flotiu sami , koja je tad bila najveca na svetu .

U ovom casu ., preuzeli su vecinu resursa u Africi .
Svi hoce da rade s Kinom iz dva razloga . Prvo .... placaju sve sto kupe i to odmah ... dugo , nikad se ne mesaju u unutrasnje prilike zemalkja u kojima posluju .
Posto jednostavno i cisto .
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.