Quantcast

Tibor Živković, “Istorija Srba u ranom srednjem veku”, TV Serija

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
25.584
Istorija Srba
Istorija Srba: Rani srednji vek


Dokumentarna serija RTS “Istorija Srba u ranom srednjem veku” iz 2007. godine sastoji se od šest epizoda u kojima je obuhvaćen period od VI do XII veka. U seriji se objašnjava dolazak Srba i Slovena na Balkansko poluostrovo, njihov odnos prema starosedeocima, proces hristijanizacije Srba, stvaranje prvih političkih entiteta itd.

1. epizoda: „VIZANTIJSKI ILIRIK, NASELJAVANJE SLOVENA“ tematski se odnosi na period naseljavanja Slovena na Balkan
2. epizoda: “DOLAZAK SRBA” tematski se odnosi na period dolaska Srba na Balkan.
3. epizoda: “POKRŠTAVANJE SRBA” tematski se odnosi na proces hristijanizacije Srba.
4. epizoda: “STRUKTURA DRŽAVE” bavi se problematikom rane državne stukture i elemenata državne vlasti kod Srba nakon njihovog doseljavanja na Balkan.
5. epizoda: “SRBIJA I SUSEDI – U VRTLOGU BUGARSKO-VIZANTIJSKIH RATOVA” ukazuje na položaj srpske države u prvim vekovima njenog postojanja.
6. epizoda: “SRBIJA I SUSEDI – BURNA VREMENA XI VEKA” predstavlja poslednju epizodu ovog serijala u kojoj se ukazuje na položaj srpske države ukontekstu Samuilovog sukoba sa Vizantijom.
 
Poruka
6.665
Istorija Srba
1. epizoda: „VIZANTIJSKI ILIRIK, NASELJAVANJE SLOVENA“ tematski se odnosi na period naseljavanja Slovena na Balkan
2. epizoda: “DOLAZAK SRBA” tematski se odnosi na period dolaska Srba na Balkan.
3. epizoda: “POKRŠTAVANJE SRBA” tematski se odnosi na proces hristijanizacije Srba.
да, да, историја Срба, а прве 3 епизоде фалсификована историја :roll:
 

HanibalBarka666

Aktivan član
Poruka
1.277
Мене увек чуди како сви олако прихватају да су Бугари дошли у 7 веку (или већ кад) и основали државу а Срби то нису могли да ураде? И једни и други су нашли староседеоце ту где су сада.
Mene još više čudi kako jedna ista osoba može da tvrdi da je seobu Slovena bilo nemoguće izvesti sa prostora severno od Save i Dunava na jug i onda ta ista osoba tvrdi da su Albanci stigli na Balkan ni manje ni više nego sa Kavkaza !!!
 

Mita Komita

Elita
Moderator
Poruka
16.571
Mene još više čudi kako jedna ista osoba može da tvrdi da je seobu Slovena bilo nemoguće izvesti sa prostora severno od Save i Dunava na jug i onda ta ista osoba tvrdi da su Albanci stigli na Balkan ni manje ni više nego sa Kavkaza !!!
то путешетство Албанаца је Деретић лепо испричао, а ја га држим за реч јер се уклапа у ондашњи тренд.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
53.741
Mene još više čudi kako jedna ista osoba može da tvrdi da je seobu Slovena bilo nemoguće izvesti sa prostora severno od Save i Dunava na jug i onda ta ista osoba tvrdi da su Albanci stigli na Balkan ni manje ni više nego sa Kavkaza !!!
Zato što oni percipiraju Balkansko poluostrvo kao jedan izrazito homogen i etnički gotovo potpuno čisto srpski prostor, na kome žive milioni ljudi koji su prirodni biološki potomci svih praistorijskih kultura Podunavlja. I onda u tom moru uglavnom etnički čistog «Humskog» poluostrva oni vide šačice prisustva pojedinih zajednica koje se na tle Srpstva povremeno doseljavaju / bivaju kolonizovane. U njihovim glavama, današnja Albanija je i posle XI stoleća sve do najnovijeg vremena etnički uglavnom čisto srpsko područje (kao i susedne teritorije) a rasparčavanje tj. desrbizacija tek počinje sa stvaranjem modernih nacija, u XIX i XX veku, kada te čestice Nesrpstva bivaju po jednom kolosalnom programu koji je posledica svetske tajne zavere protiv Srba (jer su shvatili da je genetski kod ljudi koji ovde žive toliko superioran da se mora obuzdati, jer bi bio previše velika pretnja) pretvorene u cele veštačke nacije i države, dok većinski narod (Srbi) prvo biva nacionalno onesvešten, pa onda asimilovan u novostvorene celine.
 

psmaniac

Domaćin
Poruka
4.285
Mene još više čudi kako jedna ista osoba može da tvrdi da je seobu Slovena bilo nemoguće izvesti sa prostora severno od Save i Dunava na jug i onda ta ista osoba tvrdi da su Albanci stigli na Balkan ni manje ni više nego sa Kavkaza !!!
Славени су наводно дошли у количини довољној да овладају Хумом.
Шиптари не би овладали ничим да није Енглеза, Талијана, Француза,
Турака, Холанђана, Немаца...
Они нису дошли, довезли су их бродовима у занемарљивој количини.
 

Васил

Zainteresovan član
Poruka
156
Мене увек чуди како сви олако прихватају да су Бугари дошли у ?? 7 веку ?? (или већ кад) и основали државу а Срби то нису могли да ураде? И једни и други су нашли староседеоце ту где су сада.

It is time for some people to go back to school, it seems...

From Татомир Вукановић, Етногенеза Јужних Словена, 1974, с. 56-62:

**********
Међу ратничким племенима и етничким скупинама која крајем V столећа беху главни нападачи нарочито ce помињу Бугари, често под тим именом, a често и под именом Хуна, запамћених по злу још из времена Атиле „Бича господњег“. . . . Бојећи ce велике снаге Гота цар Зенон је против њих подбадао један део хунских сродника, и то баш Бугаре, који су y кубанском крају, ближе од старих седишта, образовали јаку своју државу. Први помен бугарског имена, βουλγάροι, долази y вези с тим догађајима, 482. године. [185]
. . .
Ови сукоби y Византији, који нису били без метежа, нису остали непознати ни оним народима и племенима на доњем делу Дунава, чија ce жудња за војевањима и пленом једва, и то само од страха, била зауставила на границама Царства. Бугари, позвани y борбу противу Гота, могли су лако доћи на помисао, да Царевина не би звала њих, да је сама могла да прими опасне борбе. Бугарске чете војују с Готима чак на подручју данашњег Срема (око 485. год.) и имају довољно прилике да упознају слабо стање суседних грчких поседа и да ce обавесте о привредном стању области на обе обале Дунава све до иза линија тврдог Сингидунума. ... Код реке Цурте, 499. год., 15.000 визајнтијских војника ca 520 ратних кола би разјурено и потучено; четири вође и више од 4000 војника беше изгубљено. „Ту је“, по речима једног савременика, „пропао цвет илирских војника“. [188] Охрабрени том својом победом Бугари наставише борбу и 502. год., не наишавши ни на какав отпор византијске војске, опленише Тракију. Није немогуће да су Изаури, које је Анастасије силом насељавао по тим крајевима, из жеље за осветом суделовали с Бугарима или им помагали за разна обавештења. ...

За то време Готи су, држећи Италију, проширили границе свог поседа и на источну обалу Јадранског мора, заузевши сву Далмацију y њеним римским границама и читав Срем заједно са Сингидунумом. ... С њим y вези помињу ce и Бугари, који су час савезници Источног Царства, час његови пленитељи. У борби с Мундом и Бугарима, 505. год., била је византијска војска негде на Морави поново потучена, и то тако да ce дух побеђених „никако више није могао опоравити“. [189] ... Поред тога, a из истих разлога, по свршетку Дугог зида (512), цар колонизује y доње крајеве око Дунава германско племе Херула као жив бедем против варвара.
. . .
Kpaj Анастасијеве владавине био је врло буран. ... Против цара ce јављаху праве побуне. Незадовољство против цара које је избило y Тракији, покренуло је народ на устанак, на чијем челу ce ставио војвода Виталијан. [193] У тој дунавској области било је становништво словенско и полулатинско, y старој традицији древних народа, Трачана и римских колониста. Да би ојачали своје редове, устаници позову y помоћ Хуне и Бугаре. Масовна устаничка војска разби неколике цареве војске и пленећи продре готово до Цариграда. Одатле су устаници били одбачени, после једне неуспеле поморске битке, те ce повлаче y унутрашњост, крстарећи кроз Тракију, Мезију, Илирик и Епир. [194] ... Након тих збивања, на византијски престо долази цар Јустин.
. . .
Једна борба између Словена и Анта y 533. год. омела је за неко време њихове покрете против Византије. Али су за то Бугари искористили y обилатој мери заузетост Византије на толиким странама. Од 535. год. не престају њихови упади. Године 538, под двојицом угледних вођа (византијски извори зову их изрично „владарима" — ρῆγες), као организоване дружине, y великом броју, упали су они y Тракију. Тамо ce против њих скупила сва расположива војна снага Византије на северу Балкана са заповедницима Мале Скитије, Мезије и Илирика. Бугари су разбили y једној борби скитско-мезијске одреде, али су, продревши дубље y земљу, настрадали од удружених и са свих страна довучених византијских чета. Изгубили су чак и обе вође. Но, убрзо на Византинце, задовољне успехом, напале су нове гомиле Бугара и потукле их страховито. Сам заповедник Илирика, Аскум, изгледа бугарског порекла, би ухваћен и одвучен преко Дунава. Другог заробљеног византијског заповедника Бугари су искористили за богат откуп од 1000 златника, ... Нарочито је био жесток напад 539-540. год. Читаво Балканско полуострво, од Далмације до близу Цариграда, било је поприште варвара, који су харали и пустошили. У самом Илирику они су продрли y 32 града, a одвели су y плен на 120.000 душа.
. . .
У борбама против Гота, Византији, после заузећа Понтуса, долази помоћ од 1600 коњаника, којима су заповедници, истина, Ромеји, али y којој су већину људи сачињавали Словени, Анти и Хуни, и то они са леве обале Дунава. ... Тако је исто било и y византијској војсци против Персије не само словенских и антских војника, него чак и заповедника; по имену ce од њих помињу Дабрагезас (Даброгост), Вишиград и Сварунас. [208] Ово служење y царској војсци знатно је допринело, да Словени, Анти, Протобугари и други изближе познају и начин византијске војне организације и њихове тактичке маневре и врсте оружја и да ce тим после сами користе. [209] , etc., etc.....
**********
 

Mita Komita

Elita
Moderator
Poruka
16.571
It is time for some people to go back to school, it seems...

From Татомир Вукановић, Етногенеза Јужних Словена, 1974, с. 56-62:

**********
Међу ратничким племенима и етничким скупинама која крајем V столећа беху главни нападачи нарочито ce помињу Бугари, често под тим именом, a често и под именом Хуна, запамћених по злу још из времена Атиле „Бича господњег“. . . . Бојећи ce велике снаге Гота цар Зенон је против њих подбадао један део хунских сродника, и то баш Бугаре, који су y кубанском крају, ближе од старих седишта, образовали јаку своју државу. Први помен бугарског имена, βουλγάροι, долази y вези с тим догађајима, 482. године. [185]
. . .
Ови сукоби y Византији, који нису били без метежа, нису остали непознати ни оним народима и племенима на доњем делу Дунава, чија ce жудња за војевањима и пленом једва, и то само од страха, била зауставила на границама Царства. Бугари, позвани y борбу противу Гота, могли су лако доћи на помисао, да Царевина не би звала њих, да је сама могла да прими опасне борбе. Бугарске чете војују с Готима чак на подручју данашњег Срема (око 485. год.) и имају довољно прилике да упознају слабо стање суседних грчких поседа и да ce обавесте о привредном стању области на обе обале Дунава све до иза линија тврдог Сингидунума. ... Код реке Цурте, 499. год., 15.000 визајнтијских војника ca 520 ратних кола би разјурено и потучено; четири вође и више од 4000 војника беше изгубљено. „Ту је“, по речима једног савременика, „пропао цвет илирских војника“. [188] Охрабрени том својом победом Бугари наставише борбу и 502. год., не наишавши ни на какав отпор византијске војске, опленише Тракију. Није немогуће да су Изаури, које је Анастасије силом насељавао по тим крајевима, из жеље за осветом суделовали с Бугарима или им помагали за разна обавештења. ...

За то време Готи су, држећи Италију, проширили границе свог поседа и на источну обалу Јадранског мора, заузевши сву Далмацију y њеним римским границама и читав Срем заједно са Сингидунумом. ... С њим y вези помињу ce и Бугари, који су час савезници Источног Царства, час његови пленитељи. У борби с Мундом и Бугарима, 505. год., била је византијска војска негде на Морави поново потучена, и то тако да ce дух побеђених „никако више није могао опоравити“. [189] ... Поред тога, a из истих разлога, по свршетку Дугог зида (512), цар колонизује y доње крајеве око Дунава германско племе Херула као жив бедем против варвара.
. . .
Kpaj Анастасијеве владавине био је врло буран. ... Против цара ce јављаху праве побуне. Незадовољство против цара које је избило y Тракији, покренуло је народ на устанак, на чијем челу ce ставио војвода Виталијан. [193] У тој дунавској области било је становништво словенско и полулатинско, y старој традицији древних народа, Трачана и римских колониста. Да би ојачали своје редове, устаници позову y помоћ Хуне и Бугаре. Масовна устаничка војска разби неколике цареве војске и пленећи продре готово до Цариграда. Одатле су устаници били одбачени, после једне неуспеле поморске битке, те ce повлаче y унутрашњост, крстарећи кроз Тракију, Мезију, Илирик и Епир. [194] ... Након тих збивања, на византијски престо долази цар Јустин.
. . .
Једна борба између Словена и Анта y 533. год. омела је за неко време њихове покрете против Византије. Али су за то Бугари искористили y обилатој мери заузетост Византије на толиким странама. Од 535. год. не престају њихови упади. Године 538, под двојицом угледних вођа (византијски извори зову их изрично „владарима" — ρῆγες), као организоване дружине, y великом броју, упали су они y Тракију. Тамо ce против њих скупила сва расположива војна снага Византије на северу Балкана са заповедницима Мале Скитије, Мезије и Илирика. Бугари су разбили y једној борби скитско-мезијске одреде, али су, продревши дубље y земљу, настрадали од удружених и са свих страна довучених византијских чета. Изгубили су чак и обе вође. Но, убрзо на Византинце, задовољне успехом, напале су нове гомиле Бугара и потукле их страховито. Сам заповедник Илирика, Аскум, изгледа бугарског порекла, би ухваћен и одвучен преко Дунава. Другог заробљеног византијског заповедника Бугари су искористили за богат откуп од 1000 златника, ... Нарочито је био жесток напад 539-540. год. Читаво Балканско полуострво, од Далмације до близу Цариграда, било је поприште варвара, који су харали и пустошили. У самом Илирику они су продрли y 32 града, a одвели су y плен на 120.000 душа.
. . .
У борбама против Гота, Византији, после заузећа Понтуса, долази помоћ од 1600 коњаника, којима су заповедници, истина, Ромеји, али y којој су већину људи сачињавали Словени, Анти и Хуни, и то они са леве обале Дунава. ... Тако је исто било и y византијској војсци против Персије не само словенских и антских војника, него чак и заповедника; по имену ce од њих помињу Дабрагезас (Даброгост), Вишиград и Сварунас. [208] Ово служење y царској војсци знатно је допринело, да Словени, Анти, Протобугари и други изближе познају и начин византијске војне организације и њихове тактичке маневре и врсте оружја и да ce тим после сами користе. [209] , etc., etc.....
**********
Ви Бугари нисте тема. Поменуо сам Бугаре као освајаче ових простора. Хронологију ваше државе не знам у детаље, и не интересује ме, али знам концептуално о чему се ради. Википедија наводи: The Bulgars founded the First Bulgarian Empire in AD 681, што је 7. век.
 

Васил

Zainteresovan član
Poruka
156
Ви Бугари нисте тема.

аха, значи за вас "Срем", "обе обале Дунава све до иза линија тврдог Сингидунума", "Морава", "Илирик" такође нису тема. Јасно ...

Поменуо сам Бугаре као освајаче ових простора. Хронологију ваше државе не знам у детаље, и не интересује ме, али знам концептуално о чему се ради. Википедија наводи: The Bulgars founded the First Bulgarian Empire in AD 681, што је 7. век.

но тема е "Историја Срба", не "Историја Србији" ("The Serbs founded the ... Serbian Empire in AD 1xxx...)
 

Mita Komita

Elita
Moderator
Poruka
16.571
аха, значи за вас "Срем", "обе обале Дунава све до иза линија тврдог Сингидунума", "Морава", "Илирик" такође нису тема. Јасно ...

но тема е "Историја Срба", не "Историја Србији" ("The Serbs founded the ... Serbian Empire in AD 1xxx...)
мој став је да су и Бугари и Срби освајачи на Балкану. Староседелачки народ исти, поготово у већинском делу данашње Србије и пола Бугарске. Сад се ви зовете Бугари, а ми овамо Срби.
 

Aranko

Primećen član
Poruka
612
Zato što oni percipiraju Balkansko poluostrvo kao jedan izrazito homogen i etnički gotovo potpuno čisto srpski prostor, na kome žive milioni ljudi koji su prirodni biološki potomci svih praistorijskih kultura Podunavlja. I onda u tom moru uglavnom etnički čistog «Humskog» poluostrva oni vide šačice prisustva pojedinih zajednica koje se na tle Srpstva povremeno doseljavaju / bivaju kolonizovane. U njihovim glavama, današnja Albanija je i posle XI stoleća sve do najnovijeg vremena etnički uglavnom čisto srpsko područje (kao i susedne teritorije) a rasparčavanje tj. desrbizacija tek počinje sa stvaranjem modernih nacija, u XIX i XX veku, kada te čestice Nesrpstva bivaju po jednom kolosalnom programu koji je posledica svetske tajne zavere protiv Srba (jer su shvatili da je genetski kod ljudi koji ovde žive toliko superioran da se mora obuzdati, jer bi bio previše velika pretnja) pretvorene u cele veštačke nacije i države, dok većinski narod (Srbi) prvo biva nacionalno onesvešten, pa onda asimilovan u novostvorene celine.
Релативно си добро описао оно што и јесте тачно. Теби је можда смешно али само такав опис се уклапа у оно што знамо. Овај део са светском завером је наравно подметачина али остало је несумњиво. Када се тај идентитет формирао као српски не можемо знати али је сасвим сигурно много раније него словенски. Све новије нације стварно настају много касније у чему је ту проблем?
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
25.584
Релативно си добро описао оно што и јесте тачно. Теби је можда смешно али само такав опис се уклапа у оно што знамо. Овај део са светском завером је наравно подметачина али остало је несумњиво. Када се тај идентитет формирао као српски не можемо знати али је сасвим сигурно много раније него словенски. Све новије нације стварно настају много касније у чему је ту проблем?
Samo sa opaskom da Slovenski Jug (Balkan) nikad nije bio etnički homogeno srpski, samo dominantno srpski. Uvek smo dozvoljavali i voleli da drugi dođu, sve dok nas ne ugrožavaju. To nas je često i koštalo - što se vidi na primeru odnosa Grka, Turkohorvata, Tatarobugara i i Šiptara prema srpskom (naivnom) domaćinu.

1583529886937.png
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.