Ti si moja tiha patnja!

Neno

Neno

Elita
Poruka
20.408
Imate sve što vam treba, srećni ste, zadovoljni i ostvareni ste u životu, zadovoljni trenutnim stanjem, ne žalite se, ali..
Postoji li osoba u vašem životu za kojom vaše srce još uvijek čezne?
Postoji li osoba za kojom se vaše srce još uvijek nada da će te se nekad negdje ponovo sresti i da će te opet biti srećni kao nekada i da ćete napokon opet biti zajedno?
Da li smo bili svjesni da mislimo da je neka osoba jedina za nas, ali to nije bio slučaj na drugoj strani?
Postoji li takva osoba u vašem životu, za kojom vaše srce još uvijek tiho pati i čezne?
 
Neno ---- Veoma si dobro (mozda sasvim slucajno) dodirnuo jednu temu,jedno naj intimnije osecanje,koje verujem,vecina ljudi ima negde duboko u sebi.
To cesto i namerno zapretano osecanje,celoga zivota nam je negde u prijatnom secanju.U secanju,da tamo negde daleko.....postoji neka osoba,sa
kojom smo disali zajedno,koja mozda ponekad bar,misli na nase zajednicke trenutke srece ali,koja nije mogla biti ostvarena za uvek.I ta misao,koja nas
cesto obuzima,greje nasu mastu,prijatnim zracima proslosti,koja nam pomaze,da prevazidjemo,cesto teske trenutke sadasnosti.
 
Neno:
Imate sve što vam treba, srećni ste, zadovoljni i ostvareni ste u životu, zadovoljni trenutnim stanjem, ne žalite se, ali..
Postoji li osoba u vašem životu za kojom vaše srce još uvijek čezne?
Postoji li osoba za kojom se vaše srce još uvijek nada da će te se nekad negdje ponovo sresti i da će te opet biti srećni kao nekada i da ćete napokon opet biti zajedno?
Da li smo bili svjesni da mislimo da je neka osoba jedina za nas, ali to nije bio slučaj na drugoj strani?
Postoji li takva osoba u vašem životu, za kojom vaše srce još uvijek tiho pati i čezne?
Kliknite za proširenje...


Postoji.
Ali isto tako znam da ga više nikada i nigde neću sresti , sem , možda u snovima.
I da , uvek će biti moja tiha patnja i tiha čežnja...Zauvek.
 
Da, često mi je u mislima, pogotovo naveče ili kad pustim misli da same lutaju..da li je to "tiha patnja" ili nešto slično tome, ne znam, znam da smo se mnogo voljeli i raskinuli pod velikim uticajem nekih osoba. To nešto nedovršeno medju nama me kopka, ne da mi mira i da nismo ostvarili to što smo htjeli.. a htejli smo mnogo..
ne znam da li mi je gore to ili što je otišla daleko.. što ne znam gdje je, kako je, da li je srećna.. a možda je posle svega, tako i bolje.. tako je izgleda, sudjeno.
 
Posebno mesto

VI

Da li se mi to igrasmo ,i cega,
Ili se izgubismo
U zajednickom dalekom vrtlogu
Gde smo trazili novi neki jezik:

Niko to ne zna,nas drugi sad traze

U ostruzi jarka i medju stenjem
Nerazgovornih nazubljenih kota,
Po neobicnim mestima za ljubav:
Drugi,koji ce cutati o nama;

A postojahu li kad
Ti nasi znaci,rodoskrvne slike,
Ili nemusti samo
Zivesmo u nemustoj svojoj prici
S nepogresivim suncem u potiljku,
Ti uz Bogove,ja sa kremen-ralom,
Kao dve odrubljene recenice,

Niko to nece znati.

Borislav Radovic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top