Opet isti osećaj,osećaj koji mi se javlja svaki put kada mi se suvišne reči gomilaju u glavi. Po ko zna koji put slušam istu pesmu, pesmu koja me podseća na prošla vremena, vremena jakih prijateljstava, vremena sreće, spokoja, radosti, zabave, ali takođe podseća i na to, da toga više nema. Ne svega ali ovoga prvog. Čvrstih prijateljstava. Život me je naučio jedno: različite želje, interesovanja, razmišljanja ili potrebe razaraju tu, do tada, čvrstu povezanost. Jelena. Sećam se te večeri, kada smo u kutiju stavili svoje želje, više se i ne sećam šta sam pozeleo, ali znam jedno, da se jedna želja nije ispunila. Da ostanemo prijatelji do kraja živta. Govorila je često poznatu rečenicu "Always and Forever", sve su to sada samo sećanja. Po ko zna koji put prelistavam slike na njenom prfilu, oko nje su novi ljudi, a njen osemh je isti kao i nekda kada sam na tim slikama umesto tih ljudi bio ja. Gledam i sve mi se čini nestvarno, kao da to nije ona, kao da je nikada nisam poznavao. I dalje mi piše isto, salje prijateljske srciće, ali ja o njenom, ni ona o mom životu nezna ništa. Objašnjenje je jedno, različita interesovanja su kriva za to. Zbog tih interesovanja sam izgubio mnogo,ali i dobio. Izgubio sam šansu za sticanje novih prijateljstava u okruženju u kome pripadam, izgubio sam šansu da odrastam sa porodicom koju toliko volim, a stekao sam osećaj nedostajanja prema ljudima do kojih mi je stalo. Ali sam stekao nova poznanstva, negde daleko od svog doma,porodice i prijatelja koje sam toliko voleo. Zbog tih istih interesovanja naučio sam rano da se sam borim sa životom, sa problemima. Naučio sam šta znači kada ti neko nedostaje, kada nekog postaneš željan jer ga ne vidiš dugo.
