The Clash - 45 godina bele pobune

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
120.081
The Clash - The Clash


Među ljudima koji su učestvovali u nastajanju onoga što će kasnije prerasti u „pank pokret“ – bilo da se radi o muzičarima, modnim dizajnerima, menadžerima, novinarima ili „blejačima“ – svih ovih godina nije postignut nekakav konsenzus u vezi sa tim – koji bend je „prvi“? Rivalitet je postojao, kako na relaciji Engleska – SAD, tako na relaciji London – Mančester, ali je tih prvih godina maltene postojala netrpeljivost u samom Londonu, i to između „velike trojke“, bendova – The Damned, Sex Pistols i The Clash.
Ono što je nepobitna činjenica jeste da je muzika kakvu su svirali bendovi koji se smatraju začetnicima panka nastala u Sjedinjenim Državama. Takozvani proto-pank (odnosno, „pank pre panka“) svirali su The Stooges, bend Iggy Popa. Ramones 1976. godine izbacuju istoimeni album, koji je udario temelj novom muzičkom stilu i mnogima bio inspiracija. U Engleskoj se, pak, sve vrtelo oko butika modne odeće „Sex“, čiji su vlasnici bili Malcolm McLaren i Vivienne Westwood.
Oni su okupili nekoliko momaka koji su pokušavali da osnuju bend. Malcolm im je postao menadžer, obezbedio prostor za vežbanje i nadenuo sastavu ime po svom butiku – Sex Pistols. McLarenov boravak u Njujorku i njegova impresija onim što je tamo video i doživeo, umnogome je uticao na imidž i stil njegovog benda, što se vremenom odrazilo i na sve ostale bendove koji su tih godina krenuli stazama koje su utabali Pistolsi.

Nastanak The Clash i „Anarchy Tour“​

Londonski sastav The Clash nastao je 1976, godine koju pankeri smatraju „nultom“. Joe Strummer, pevač i gitarista, napušta bend The 101ers i pridružuje se sastavu London SS, čiji je lider bio Mick Jones. Sastav ubrzo menja ime u The Clash, a zvuk postaje čvršći, baš po uzoru na Sex Pistols, bend sa kojim su svirali kao predgrupa, što je ujedno predstavljao i prvi njihov koncert.
Saradnja ovih grupa se nastavlja, pa krajem 1976. godine četiri benda – Sex Pistols, The Damned, The Heartbreakers i The Clash – kreću na turneju koja je nazvana „Anarchy“. Turneja je odjeknula širom zemlje, iako je održano manje od trećine planiranih koncerata, sve zbog zabrane koju su imali Pistolsi zbog skandala koji su ih pratili gde god da se pojave.

Čvrst zvuk i snažne poruke u prvom planu​

Nastupi na turneji „Anarchy“ doprineli su popularnosti Clasha, koji je početkom 1977. godine potpisao za veliku izdavačku kuću CBS. Ovaj njihov gest mnogi su smatrali prekretnicom. Neki čak tvrde da je od tada muzička industrija potpuno preuzela kontrolu nad pankom. S druge strane, Joe Stummer tvrdi da su sve prepuštali svom menadžeru i da nisu razmišljali o izdavačkim kućama. O njihovom prvom albumu, objavljenom na današnji dan (8. april) 1977. godine, koji su nazvali po imenu benda, novinar John Savage u knjizi Engleski snovi piše:
Ovaj album, objavljen početkom aprila (1977), bio je prvo značajno očitovanje panka. Na četrnaest pesama, Clash su odbacili rani „limeni“ zvučni eksperiment u korist čvrste, pristojne produkcije koja je naglašavala tekstove pesama, a time i njihovu poruku. Osim belačkih rasta pesama – ‘White Riot’ i ‘Police and Thieves’ – najjasnije se mogao identifikovati radnički hedonizam i agresivniost, koje je simbolizovao ubačeni uzvik „Oi!“ u ‘Career Opportunities’, te stadionski refren pesme ‘What’s My Name‘.
Bono Vox iz benda U2 govori o tom vremenu: Iznenada su ideje postale važnije od gitarskog umeća. Rok zvezde bile kao grčki bogovi. Ipak, svemu tome je došao kraj nakon pojave The Clash!

Šta se sve nalazi na albumu „The Clash“?​

Pank je bio glas pobune, vrisak protiv licemerja i britanske uštogljenosti, pljuvanje u lice establišmentu. Album „The Clash“ je ubrzo dospeo na 12. mesto liste najprodavanijih, što je bio dobar pokazatelj da je novi zvuk široko prihvaćen od strane rok publike. Album obiluje angažovanim tekstovima, socijalnom tematikom, kao i jednostavnom ali slušljivom muzikom. Pesma „White Riot“ bila je nadahnuta crnačkim protestima koji su se dešavali diljem američkog kontinenta. Bio je to odraz Strummerove težnje da se i njegovi sunarodnici pobune protiv nepravde koje je, baš tih godina krize i recesije u Britaniji, bilo na pretek.
Takođe inspirisana crnačkom muzikom i stavom bila je pesma „Police and Thieves„, koja predstavlja obradu istoimene pesme Junior Marvina, jednih od pionira rege muzike, koja je u Londonu imala najveće evropsko uporište. „I’m so bored with USA“ kritikuje svetsku dominaciju SAD-a.

Turneja „White Riot“​

Iste godine kada je izašao prvi album, The Clash kreće na turneju koja je nosila ime – „White Riot“ (Bela pobuna). Sa bendom su svirali The Jam, Buzzcocks, The Slits, Subway Sect. Turneja je brojala 27 nastupa diljem Britanije i bila je mnogo uspešnija od turneje „Anarchy“, osim po broju koncerata i posećenosti, i po prijateljskoj atmosferi koja je zavladala među bendovima. Pete Shelley iz grupe Buzzcocks je rekao: „Publiku je bilo lako uzbuditi. Bilo je to kao dobronamerni vandalizam.“
Nakon ove turneje, na kome su promovisali prvi album, The Clash su se, uz Sex Pistolese, izdvojili kao apsolutni predvodnici britanske (pa i svetske) pank-rok scene. Joe Stummer i danas se smatra jednim od najvažnijih rok stvaralaca i pobunjenika.

Bogdan Bogdanović
 

Richard III

Domaćin
Poruka
3.308
Ekstra bend, meni jači od Sex Pistolsa stoput. Najgore mi kad ljudi gledaju pank kao neko djubrište, pa kao ne treba da bude dobrog teksta i melodije, nego sve brzo i da se sjuri u mozak. London calling album je masterpis i opušteno u top pet svih vremena. Ne znam koliko sam to puta preslušao, sećam se da mi se disk neki piratski upropastio od vrtenja tog čuda. Ne što sam ga vrteo kao manijak nego pipao prstima sto puta onu osetljivu sjajnu površinu pa krenuo da prebacuje i trokira. I ona obrada od Nouvelle Vague je vrhunska. Samo da su taj album snimili dosta bi bilo. Kod nas je Sunčana strana ulice Azre verzija tog albuma, jugoslovenski London Calling.

Kad krene onaj preteći ritam na početku uz zapevanje... nikad ovo neće umreti.

You see, he feels like Ivan
Born under the Brixton sun
His game is called survivin'
At the end of the harder they come

You know it means no mercy
They caught him with a gun
No need for the Black Maria
Goodbye to the Brixton sun

 

Ovi jedan

Početnik
Poruka
12
Iako nikad nisam bia veliki ljubitelj punka Clash(kao i Ramonese) sam uvik volia zavrtit, a London Calling i meni spada među najdraže albume. Osim naslovne na koju se ne mora trošiti previše riječi tu je već spomenuta "The Guns of Brixton", al i još pregršt odličnih stvari poput "Death or Glory", "Train In Vain", "Lost In the Supermarket", Rudie Can't Fail" itd. A od mene danas ide jedna koja nije toliko razvikana, a spada mi među omiljene njihove.

 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.