Али, то што кажеш, не кажеш из неких малициозних намера, у фазону - да неког покопаш, сјебеш, да га убедачиш,
него из управо супротних, алтуристичких мотива, да укажеш где греши, како би на тој грешци, погрешном потезу, исправио себе,
и самим тим ту грешку/ману искоренио, и самим тим себе, апгрејдовао, унапредио, усавршио себе, своју личност уздигао на виши ниво.
Чињеница је да постоје људи који кад испале сурову истину, то раде с намером да униште, понизе, срозају самопоуздање и тотално руинирају животе тих људи које суочавају са истином,
али исто тако постоје људи који кад кажу истину, раде на томе да помогну тим људима, а не само да им кажу где греше и да их потом оставе да се носе са шоком, али најгора категорија људи
су они који знају где неко/нека греши и још га/је подржавају у томе, тапшу тог или ту по раменима, и хушкају да тај или та настави са таквим понашањем, уживајући у посматрању те особе како дубље и дубље тоне.
- - - - - - - - - -
Песимистима и нихилистима није стало до пара.