Quantcast

Тестамент друга Стаљина

dess

Poznat
Poruka
7.191
Ако се гениј састоји у способности антиципирања догађаја и понашања у будућности, а на основу информација које се посједују у тренутном временском периоду и познавања вјечних категорија које су иманентне људској природи ( глупост и сујета), онда је Стаљин засигурно био и остао један од највећих (политичких) генија у људској историји. Заиста је невјероватно са колико прецизности и оштроумности је овај бољшевик оцијенио стварни значај и снагу појединца, и у том смислу чини се да је он један од ријетких који је заиста схватио поруку Достојевског из „Злих духа“, изражену кроз лика Петра Степановича Верховенског. Нико није незамјењив. Свако мисли да је незамјењив. С обзиром да ја мислим да сам незамјењив, а у конкретном тренутку ми је потребна помоћ и савезништво неког другог, који такође мисли да је незамјењив, онда ћемо нас двојица заједно, из чистог интереса, који је најјачи и најсигурнији (једини могући?) кохезивни фактор да уништимо трећега, који је такође убијеђен да је једино он незамјењив и који претендује да своје убјеђење врло брзо имплементира у пракси. Уништење трећега је, кантовски речено, морални императив сваког човјека. Веома је непристојно неборити се против трећега. Тиме се вријеђа његов значај. Наиме, једина истинска вриједност, једина истинска сатисфакција сваког појединца лежи у чињеници да неко жели да га уништи. Без те жеље, без конкретног напада на њега, човјек је апсолутно безвриједно биће, и он губи право да се осјећа достојним. Интересантно, већина људи чини ову безличну масу. Сви они живе у потпуном увјерењу да је неко против њих, да неко управо сада кује неку опаку завјеру с интенцијом да им нешто учини нажао, иако, у ствари, нико не обраћа пажњу на њих. Такви људи, истина суштински потпуно бескорисни, ипак могу да буду погодни за одређену краткотрајну употребу. Истина, њихова употребна вриједност јесте употребна вриједност обичног предмета, немислеће твари. Али, онај ко их ангажује у одређеном моменту како би их искористио у неку споредну сврху, тај је учинио непроцјењиво хуманистичко дјело, јер је предмету ипак дао СВРХУ, макар и споредну. Тиме је дрво, пластику, претворио у кокошку, која, иако ће ускоро да буде скувана, ипак кљуца црве по дворишту.

Као што се из изложеног може видјети, са трећим ствари иду прилично једноставно. Са другим ситуација је још простија. У питању је проста математика: након елиминације трећег, други постаје трећи, а на мјесто другога се ангажује неки четврти, дванаести или тридесет први, који је почаствован јер је унапређен у чин другога. Моја препорука је да се против бившег другог и свјежег трећег ангажује неки његов интимус. Интимуси су добра ствар- дуго времена они су трпили којекаква понижавања од стране својих саучесника у патетичној квазиинтелектуално- емотивној кооперацији, тако да ће они најефикасније да разбију новог трећег. Још једна чињеница их чини посебно кориснима- емотивно осакаћени и морално девастирани због ликвидације дијела своје личности ( што је доказ да они никад не могу у потпуности да се издигну изнад своје кокошије природе), они ће и даље механички прецизно и неумољиво да тамане и слиједеће треће, тако да нећете морати да се замарате проналажењем нових других, што је, признаћете, заиста релаксирајућа спознаја. И, наравно, мени омиљена карактеристика оваквих других јесте да они, кад им прође рок трајања, сами себе уништавају, тако да ви немате потребе да прљате руке с њима.

Стаљин, као најбољи продукт људске врсте, одлично је дефинисао и у пракси доказао овај модел људског понашања. Наравно, он није остављао никакве дилеме да је једино он истински достојан да се назове човјеком, док су сви остали дио сиве масе. Демократском процедуром, његови савременици су потврдили исправност његовог става. Гулаг није био само један логор гдје би се политички неистомишљеници мучили и ликвидирали. Гулаг је био ода сиве масе ЈЕДИНОМ. Гулаг је био највећи дар који је сива маса могла подарити ЈЕДИНОМ. Величином тог дара, сива маса се колико- толико уздигла изнад своје просјечности, баш због тога јер је удовољила ЊЕМУ. Због тога је важност гулага непроцјењива, гулаг је психолошки одржавао у животу много већи дио сиве масе него што је физички истребљивао дио исте.
 
Poruka
73.573
Као што се из изложеног може видјети, са трећим ствари иду прилично једноставно. Са другим ситуација је још простија. У питању је проста математика: након елиминације трећег, други постаје трећи, а на мјесто другога се ангажује неки четврти, дванаести или тридесет први, који је почаствован јер је унапређен у чин другога. Моја препорука је да се против бившег другог и свјежег трећег ангажује неки његов интимус. Интимуси су добра ствар- дуго времена они су трпили којекаква понижавања од стране својих саучесника у патетичној квазиинтелектуално- емотивној кооперацији, тако да ће они најефикасније да разбију новог трећег.
Ha ha ha... genijalno.

Pitanje - kakav je ovo tekst? Ko ga je napisao? Stvarno Staljin?
 

~Petar~

Poznat
Poruka
8.644
Ако се гениј састоји у способности антиципирања догађаја и понашања у будућности, а на основу информација које се посједују у тренутном временском периоду и познавања вјечних категорија које су иманентне људској природи ( глупост и сујета), онда је Стаљин засигурно био и остао један од највећих (политичких) генија у људској историји.
iskreno, mrzelo me je da chitam, samo moram primetiti u vezi ove prve recenice da su vagoni sa ugljem, chelikom, i nekakvim jos sirovinama iz rusije ulazile u nemacku, istovremeno dok su nemacke trupe ulazile u sssr. anticipacija dogadjaja, yeah.
 

_011_

Poznat
Banovan
Poruka
9.441
Ако се гениј састоји у способности антиципирања догађаја и понашања у будућности, а на основу информација које се посједују у тренутном временском периоду и познавања вјечних категорија које су иманентне људској природи ( глупост и сујета), онда је Стаљин засигурно био и остао један од највећих (политичких) генија у људској историји. Заиста је невјероватно са колико прецизности и оштроумности је овај бољшевик оцијенио стварни значај и снагу појединца, и у том смислу чини се да је он један од ријетких који је заиста схватио поруку Достојевског из „Злих духа“, изражену кроз лика Петра Степановича Верховенског. Нико није незамјењив. Свако мисли да је незамјењив. С обзиром да ја мислим да сам незамјењив, а у конкретном тренутку ми је потребна помоћ и савезништво неког другог, који такође мисли да је незамјењив, онда ћемо нас двојица заједно, из чистог интереса, који је најјачи и најсигурнији (једини могући?) кохезивни фактор да уништимо трећега, који је такође убијеђен да је једино он незамјењив и који претендује да своје убјеђење врло брзо имплементира у пракси.
Он је генијални практичар, а најгенијалнији политички теоретичар је ипак Макијавели.

"Ту се сад поставља питање: да ли је боље да те људи љубе или да те се боје. Одговор је, да би најбоље било и једно и друго; но како је то двоје тешко саставити, много је сигурније, да те се људи боје, неголи да те љубе, ако већ обоје не можеш постићи. Јер о људима се уопштено може казати: незахвални су, непоуздани, притворни, избегавају опасности и похлепни су за добитком; док им добро чиниш, твоји су, нуде ти своју крв, иметак, жене и децу, како сам вам већ казао, кад је потреба далеко; но кад се невоља примакне, окрећу се. Пропада владар, који се посве ослонио на њихове речи, па се није ни на шта припремио; јер пријатељства, које се добијају за плату, а не величином и племенитошћу духа, купују се, а не поседују, па се у право време не могу употребити. Осим тога, људи се мање устручавају да увреде некога, који жели да га љубе, него ли некога, који им улива страх; јер љубав се подржава везом захвалности, само што људи, будући да су опаки, ту везу раскидају, кад год им је то од користи; страх се пак подржава непрестаном претњом казне."

Макијавели, Владар
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.