Da li neko može da postavi ovu pjesmu Zmaja i Teslin prevod na Engleski ???
Znam da danas nije moderno govoriti o Srbovanju Srba iz VOjvodine , a i Teslina VelikoSrpska orijentacija nije moderna ,ali eto mene interesuje ,
Мада је прошло већ пар година од ове молбе
, уколико је ниси до сад пронашао, и у нади да ће теби или коме другом вредети, ипак постављам песму Ј. Ј. Змаја „Лука Филипов“ на српском, јер сам је пре пар дана, после дуже потраге пронашла у једној дигиталној библиотеци. Чини ми се да је у питању Универзитетска библиотека у БГ. Нажалост нисам сачувала линк, али постављам прекуцану песму:
Jован Јовановић Змај
Лука Филипов
Ево опет једно име
Да се, Србе, дичиш њиме.
Нек му лети дична хвала
Од гусала до гусала,
Од срдаца до срдаца,
А Мухамед нек се жаца
Од срамоте своје нове,
Од потере соколове:
– Тај се соко, браћо, зове
Лука Филипов.
Док је мачем био, секо`
Чувен беше на далеко,
Ка`и сваки врли борац
Ка`и сваки Црногорац.
Ал`он своју славу шаље
Од далека па још даље:
Што да Турке мачем бије?
Што погану крв да лије?
Кад умије и друкчије
Лука Филипов.
Од руке му ј` доста пало,
Ал`то њему беше мало.
Већ не мари таке жртве,
Већ не воли Турке мртве;
Гадне су му мртве главе
Које брзо забораве
Шта је Србин своме роду,
И шта чини за слободу.
– Неће више да их коси,
Тим се више не поноси,
Хоће живе да их носи
Лука Филипов.
Кад се лани бише наши,
Скочи Лука Осман-паши,
Загрли га као брата;
Паде паша са свог хата.
Побеснише турски мачи,
А Лука се раскорачи,
Па однесе свога лова
Испред гњезда душманова,
И дотера пашу жива,
Да свог кнеза њим дарива:
„Ево, кнеже, Осман-паше,
Турци ми га жива даше.
Ал`да није самцу туга
Довешћу му скоро друга,
Исто тако жива, здрава,
Босонога, гологлава!
Тако кнезу обећава
Лука Филипов.
Још се бије бојак свети,
У коме ће ил`умрети,
Или` победит` Србин змију –
Пипери се с Турци` бију.
Низ Гаревић Турци беже,
А наш Лука, наш витеже,
Сустиже их скоком први; –
Није Лука жељан крви,
Он умије и друкчије,
Па из јата турадије
Шчепа Туре руком мушком,
Предаде се Турчин с пушком:
„Аман, аман, Карадаже!“
„Аман ти је, српски враже!
Али натраг! Што си стао,
Кнезу сам те обећао!“
Тим га реч`ма убрзао
Лука Филипов.
Иде Туре без вољице,
За њим Лука назорице;
Ал` од остраг – враг не спава,
Турске пушке удешава, –
Једно врашко зрно стига`,
Згоди Луку, обрани га.
Заљуља се, мал`не паде,
Даље крочит`не могаде.
Ето робу добре среће,
Закуха се да утече;
Ал` загрози Лука руком
И у руци шестопуком:
Мораде му Туре клећи,
Дигнут` Луку своји`плећи`,
Па га парип носит` свога
Душманина рањенога,
Што га шипка десном руком
И у руци шестопуком.
Пева Лука из свег гласа:
„Јахам коња без кајаса!
Благо мени ова дана,
Ћерам дара обећана;
Јахам кнезу роба мога,
Роб ме носи рањенога.“
Па откаса тамо тамо горе
Кнез-Николи пред шаторе
С раном љутом и крвавом,
На Турчину живом, здравом,
Босоногом, гологлавом
Лука Филипов.