Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 82.437
Postokovid sindrom je slom svih sistema u telu: Kardiolog upozorava da ignorisanje simptoma vodi u invaliditet
Nataša Lazović
Shutterstock, Screenshot
Ovo je ozbiljno stanje, često uporedivo s težinom onkoloških bolesti ili AIDS-a i zahteva pažnju i adekvatno lečenje, kaže prof. dr Branislav Milovanović.
Iako je pandemija koronavirusa na globalnom nivou usporila svoj tok, mnogi pacijenti i dalje osećaju posledice koje ne prestaju s nestankom samog virusa. Postkovid sindrom, koji obuhvata širok spektar simptoma sa dugotrajnim i teškim posledicama ako se ne leči, postao je ozbiljan medicinski izazov, čak i za same lekare koji ga neretko ne prepoznaju. U tome, između ostalog, leži značaj Drugog internacionalnog simpozijuma "Postkovid sindrom i sindrom hroničnog umora", koji je pre dva dana održan u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", a koji je bio prilika za edukaciju doktora i pacijenata iz cele Evrope.
O tome kako prepoznati da je reč o postkovid sindromu, koji pacijenti su najugroženiji i kako se najefikasnije leči ovaj složeni zdravstveni problem, razgovarali smo sa internistom kardiologom i neurokardiologom prof. dr Branislavom Milovanovićem, šefom Neurokardiološke laboratorije na Institutu "Dedinje".
Printscreen/RTS Prof. dr Branislav Milovanović
- Kod postkovid sindroma najčešći prvi znak je hroničan umor koji ne prolazi ni tri meseca nakon preležane bolesti. Osim toga, pacijenti prijavljuju pad energije pri fizičkom naporu, poremećaje spavanja, kao i kognitivne poteškoće - smanjenje intelektualnih sposobnosti, probleme s pamćenjem i koncentracijom, "maglu u glavi". Takođe, često se javljaju ortostatski poremećaji poput vrtoglavice, mnogi od njih i gube svest - objašnjava profesor.
Simpozijum okupio svetske stručnjake
Drugi internacionalni simpozijum "Postkovid sindrom i sindrom hroničnog umora" okupio je svetske stručnjake iz ove oblasti, ali i pacijente koji su njome pogođeni. Direktno je praćen u 19 zemalja Evropske Unije.
- Moram da napomenem da je sastanak bio od izuzetnog evropskog značaja, jer smo imali prisutne predstavnike nekoliko evropskih udruženja pacijenata. Među njima i Grejsmeri Brikali, predsednice Udruženja pacijenata Evropske Unije, koja je, iako invalid, došla da nas podrži i pošalje poruku celokupnoj Evropi. Pored nje, bili su prisutni i predstavnici udruženja pacijenata iz Slovenije, Hrvatske i Srbije. Takođe, imali smo i ključne stručnjake iz Evrope koji se bave problematikom postkovid sindroma i sindroma hroničnog umora, profesora Simona Kardinga iz Norviča i Dejvida Prajsa sa Univerziteta Kardif - navodi prof. dr Branislav Milovanović.
Kako tegobe postaju intenzivnije i ne prolaze, pacijenti počinju da shvataju da se s njima nešto dešava, da se nisu sasvim oporavili i obraćaju se lekaru.
- Tokom dijagnostike identifikujemo različite probleme, kako ih mi nazivamo entitete. Kod nekih pacijenata dolazi do jasnih komplikacija, poznatih kao PASC (post-acute sequelae of COVID infection). Te komplikacije mogu da uključuju autoimune bolesti, infarkt srca, koronarnu bolest ili trombozu. U tim slučajevima dijagnoza je jasna - navodi naš sagovornik.
Četiri stepena bolesti
Kod nekih pacijenata se, međutim, javlja idiopatski postvirusni sindrom umora, gde dijagnostička ispitivanja ne otkrivaju specifične promene. Ovaj sindrom može da preraste u ozbiljnu bolest poznatu kao sindrom hroničnog umora ili mijalgični encefalomijelitis, kako se drugačije naziva, što dovoljno govori o njenoj težini, dodaje doktor.
- Bolest ima četiri stepena. Prvi stepen je kada imate sve nabrojane simptome, dok je drugi kada pacijent više ne može da izdrži fizički napor. Ne može čak ni da radi i obično ti pacijenti napuštaju posao, jer nisu u stanju da rade osam časova. Treći stepen je već težak oblik bolesti, kada ne mogu da izađu iz kuće, a četvrti kada su vezani za krevet. I to su obično mladi ljudi, praktično postaju invalidi bez značajnih promena tokom dijagnostičkih ispitivanja - objašnjava kardiolog.
Shutterstock Mnogi pacijenti razvijaju anksioznost i depresiju
Uz to, mnogi pacijenti razvijaju anksioznost i depresiju, što može da dovede do pogrešne procene da je problem psihološke prirode. Zato nailaze na nerazumevanje, čak i od strane lekara. Međutim, glavni uzrok je teško oštećenje mitohondrija, organela koje proizvode energiju.
- To dovodi do ispada u radu svih sistema u telu, zato imamo tako različite simptome. Pacijentima opada imunitet, često osećaju kao da neprestano imaju grip i postaju podložni različitim infekcijama. Ovo je ozbiljno stanje, u rangu teških onkoloških bolesti ili AIDS-a i zahteva pažnju i adekvatno lečenje - upozorava naš sagovornik.
Iz postkovid sindroma u sindrom hroničnog umora
Tehnički, postkovid sindrom obuhvata spektar simptoma koji se mogu nazvati blažim oblikom bolesti, odnosno to je prvi navedeni stepen. Međutim, kada se tegobe pogoršaju do tačke da pacijent više nije u stanju da radi ili obavlja svakodnevne aktivnosti, tada se govori o drugoj bolesti - sindromu hroničnog umora.
- Ukoliko se reaguje odmah i započne terapija, moguće je postići značajan efekat već nakon tri do šest meseci lečenja, tako da pacijenti postanu funkcionalni. Međutim, problem nastaje kada se izgubi dragoceno vreme - oboleli često lutaju od lekara do lekara, bolest napreduje i tada je potrebno mnogo više vremena da se osoba vrati u funkcionalno stanje -.opominje prof dr Milovanović.
Svaki umor koji traje duže od tri meseca nakon korone je alarm za uzbunu
Najvažnije je reagovati na vreme. Svaki umor koji traje duže od tri meseca nakon preležanog virusa zahteva hitnu reakciju i medicinsku pažnju. To je ključ uspešnog lečenja, naglašava doktor.
Kompleksno i sveobuhvatno lečenje
Lečenje ovog sindroma je izuzetno kompleksno, jer je nauka tek nedavno počela ozbiljnije da se bavi ovom problematikom. Važno je lečiti sve sisteme organizma, s obzirom na to da dolazi do njihovog sloma.
- Naša prednost na Institutu "Dedinje" je u tome što imamo neurokardiološku laboratoriju, gde obavljamo specifična, sofisticirana testiranja. Zahvaljujući vizionarskom pristupu našeg direktora, profesora dr Milovana Bojića, ovde je formiran centar koji omogućava detaljnu dijagnostiku. To nam pomaže da precizno utvrdimo stepen oštećenja "softvera" organizma kod pacijenata i adekvatno pristupimo lečenju - naglašava naš sagovornik.
Osobe stare između 25 i 30 godina naglo postaju invalidi
Najugroženiji su pacijenti koji su već imali neku hroničnu bolest pre infekcije, jer se njihovo stanje dodatno pogoršava. Ipak, najteža situacija je kod mladih ljudi. Osobe stare između 25 i 30 godina naglo postaju invalidi, što za sobom povlači ozbiljne socijalne i psihološke posledice. Doktor navodi da su cifre ogromne i da se suočavamo se epidemijom ove bolesti na globalnom nivou.
- Ako simptomi traju duže od tri meseca nakon preležane korone, neophodno je odmah se javiti lekaru. Prvo treba posetiti izabranog lekara opšte prakse, a zatim specijalistu koji će sprovesti dodatnu dijagnostiku. Ukoliko se ne pronađe specifična komplikacija ili bolest, odmah dođite kod nas na Institut kako bismo utvrdili pravi uzrok problema i započeli odgovarajuće lečenje - poručuje prof. dr Branislav Milovanović.
https://www.facebook.com/share/p/1A9mgC5YCX/
https://zdravlje.kurir.rs/saveti-st...e-postokovid-sindroma-koji-vode-u-invaliditet
Poslednja izmena:
