Мањак падежа је неправилан говор.
Исто тако и мешање Ђ и Ћ, или Ч и Ћ, и нема везе са наречјима унутар српског језика, или наречјима унутар неких других језика( нпр између Пометранаца и Бавараца у Немачкој, севера и југа Италије...).
Јел ти мислиш да у рецимо енглеском, чак и у самој енглеској постоји апсолутно унифициран говор, а да не спомињем ,,амерички Енглески", ,,аустралијски Енглески"....?
Ма шта ми рече, неправилан?
Ја бих рекао супротно, штоно ти рече горе, да је још 4 падежа наметање падежа Пироћанцима тамо где нису укорењени. А и шта је мањак падежа и умекшавање ћ и ђ ако није наречје, варијетет у оквиру језика?
И сад, ијекавица је у реду јер се ето тако говори понегде, па је ушла у стандард, али пироћански је неправилан, па га треба исмевати. Како да не...
Наравно да у Британији не постоји унифициран говор, наравно да ни у једном језику не постоји унифициран говор него свуда постоје локални говори, али у СВИМ ЈЕЗИЦИМА ПОСТОЈИ САМО ЈЕДАН КЊИЖЕВНИ ГОВОР; САМО ЈЕДАН И ЈЕДИНСТВЕН ЈЕЗИЧКИ СТАНДАРД, поготово на нивоу држава.
Кад се каже руски језик и кад странац учи руски језик, он наравно учи руски књижевни језик, а не неки локални говор неке недођије у источном Сибиру.
А у српском језику, ако странац крене да учи исти, мора му се објаснити да постоји екавица и ијекавица као два стандарда, што је потпуно неозбиљно. Да не говоримо о ћирилици и латиници као дуплом писаном стандарду, на крају испада да се нпр. реч светло на српском може написати на чак 4 начина, и сва 4 су по стандарду, и светло, и свјетло, и svetlo и svjetlo.
И замисли сад странцу који крене да учи српски објашњаваш све то, сигуран сам да бисмо му деловали као гомила кретена (и био би у праву).