Територијалне разлике међу Србима

КАЧЕРЦИ
Качерска област је део Шумадије и захвата северну и западну подгорину планине Рудник, источно је граница крагујевачка Јесеница, северно је ниска Шумадија а на западу долази до повленских венаца и захвата простор од 375 квадратних километара. Име је добио по реци Качер која протиче кроз централни део краја.
Становништво је било сиромашно а интересантно је напоменути да су куће биле готово типизиране.На озиданом крову од камена,уз мали пристранак,прављене су куће од цепаних храстових брвана са два одељења цела покривена даском на високи кров,звани шиндра.На улазном одељењу су двоја супротна врата:предња већа,задња мања окренута у двориште иза куће.У првом одељењу је огњиште са веригама,стублина за брашно од лаког шупљег дрвета,и наћве за мешење хлеба,такође од дрвета,потамнеле од чађи као политиране. Око ватре неколико троножних столичица.О брвнима стајала су окачена,ликом везана два снопића дрвених кашика:’’мрсне и посне’’ .Посне кашике употребљавају се када се пости,а осталих дана мрсне.Друго одељење је спаваћа соба,над подрумом са подом насутим земљом,са два сасвим мала прозорчета,затворена хартијом званом пердзерлија, или сувим козијим зелудцем-трбушком.У крају собе уздигнута је слама где цела породица спава покривена губером.Поред зида од огњишта из куће земљана пећ,која се из онога првога одељења ложи.Близу куће је кош за кукуруз,исплетен од прућа и покривен моткама и сламом.У дворишту је кошара са стоком,ако се већ не држи у подруму.

Као што је изграђен дом био примитиван тако им је и исхрана била једноставна. Новцем су само плаћали порез и набављали со.За осветљење су имали луч, за одело сукно, за рубље конопљу и лан, за обућу пресну кожу од које су правили опанке зване врце, уместо шећера мед. Главна храна била је пасуљ, бунгур, тарана, цицвара, купус, а ређе кромпир.Од стоке су добијали бели смок, а од товљених свиња једно се клало за сланину и месо. Стока се већином гајила за извоз јер се млечни производи нису имали коме продати.

Тако се живело у качерксом крају све до Првог светског рата са извесним малим напретком у личном животу.

У другој половини XИX века у Качеру се претежно становништво бави сточарством,док је од земљорадње само мањи број домаћинстава могао да има годишњу храну. Највише се гајила ситна стока због зимске испаше лисником.Воћартво је тек у зачетку,без племенитих сорти крушака и јабука.Почиње се са садњом шљива јер се много извози и сува и прерађена у ракију.
Качерац:
djura-seljak.jpg

[SUP]http://www.belanovica.org/?page_id=9[/SUP]
 
sjajan tekst :ok:

Као што је изграђен дом био примитиван тако им је и исхрана била једноставна. Новцем су само плаћали порез и набављали со.За осветљење су имали луч, за одело сукно, за рубље конопљу и лан, за обућу пресну кожу од које су правили опанке зване врце, уместо шећера мед. Главна храна била је пасуљ, бунгур, тарана, цицвара, купус, а ређе кромпир.Од стоке су добијали бели смок, а од товљених свиња једно се клало за сланину и месо. Стока се већином гајила за извоз јер се млечни производи нису имали коме продати.

ovo se i na Baniji jelo, kao i "mleko s podmetom", odnosno kiselo mleko sa kukuruznim brasnom
 

Back
Top