Terazije kao odraz evropskog duha Beograda

[Nina]

Naseljavanje Terazija počelo je 1837. godine, kada je knez Miloš Obrenović rešio da proširi grad izvan šanca. Rasterao je kazandžije i ostale bučne zanatlije na periferiju – današnje Terazije. Od tada, pa u narednih 150 godina, Terazije su se mnogo promenile. Ali ono što Terazije i dan-danas čini zanimljivim – jesu objekti. Najznačajniji su oni s kraja 19. i početka 20. veka koji su imali za cilj da novu državu pokažu u nekom drugom svetlu.

„Taj period karakterističan je po tome što su prve zgrade projektovali arhitekti koji su se školovali u Beču, i to su predstavnici takozvanog novog talasa u srpskoj arhitekturi. Trebalo je da se nekako pokaže novi nacionalni stil koji se razlikovao od evropskog, ali koji je imao, da kažemo, neke veze sa vizantijskom arhitekturom. Dva najpoznatija predstavnika tog perioda su Svetozar Ivačković i Jovan Ilkić" - kaže prof. dr Vladan Đokić, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Zgrada Ministarstva pravde, delo Svetozara Ivačkovića, svojom arhitekturom predstavlja novu vlast u Srbiji. Ukazuje na značaj institucije a Srbiju predstavlja kao bitnu državu u evropskim okvirima. Zgrada je sazidana 1883. godine i predstavlja jednu od najlepših zgrada s kraja 19. veka u stilu neorenesanse. Prekoputa nje arhitekta Jovan Ilkić projektovao je zgradu koja je poznata kao kuća braće Krsmanović ili zgrada Protokola. Sazidana je dve godine kasnije, 1885. godine, u neobaroknom stilu, koji je u to vreme takođe predstavljao nešto novo u srpskoj arhitekturi. Ilkićevo zdanje je u istoriju ušlo kao rezidencija, dvor regenta Aleksandra Karađorđevića, a u njenom salonu je proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918.

Tokom 150 godina mnogo toga se menjalo na Terazijama. Te promene svedoče o težnji da se prate stilovi i pravci evropske i svetske arhitekture, kao i da političke i društvene promene i ratna razaranja ne unište evropski duh Beograda i da Terazije ostanu centralno mesto društvenog života.
„Ono što je karakteristično za Terazije jeste činjenica da je regulacija koja je postavljena u prvoj polovini 19. veka odolela sve do današnjih dana; zapravo nije došlo do promene morfološkog obrasca trga i razni objekti koji su nastajali u različitim vremenskim periodima i u različitim stilovima nekako su poštovali tu regulaciju" - kaže profesor Đokić.

Kovače i kazandžije zamenile su banke, osiguravajući zavodi, trgovine. Hanove su zamenili hoteli, stoku koja je kraj Terazijske česme plandovala rasterali su fijakeri, tramvaji, automobili, ali osnovna obeležja tog trga i dan-danas stoje kao svedoci nekih davnih vremena. U tadašnje vreme najpoznatije kafane, hoteli i trgovinske radnje bili su smešteni upravo na Terazijama.

 

[Nina]

 

[Nina]

Treba pomenuti hotel „Pariz", sagrađen oko 1870. na mestu gde je danas Bezistan. Srušen je prilikom rekonstrukcije trga 1948. Do hotela „Pariz" bio je stari hotel „Kasina", sagrađen oko 1860. godine, u kojem je 1918. kratko vreme zasedala Narodna skupština Srbije. Tu su, do 1920. godine, priređivane predstave Narodnog pozorišta. Na mestu gde je danas „Dušanov grad" bila je kafana „Kod zlatnog krsta", u kojoj je 6. juna 1896. održana prva bioskopska predstava. Velelepna i reprezentativna palata hotela „Moskva", delo arhitekte Jovana Ilkića, najviše je zaslužna što su Terazije postale ono što su danas. U vreme kada je izgrađena, ona je potpuno izmenila siluetu Beograda, postala je glavni orijentir u gradu i bila jedna od prvih zgrada u secesionističkom stilu na našim prostorima. Ono što je najbitnije, ta palata je bila jedna od prvih koja je u Beograd donela duh kosmopolitizma i načinila našu prestonicu primamljivijom tačkom na mapi Evrope. Značajne promene na Terazijama odvijale su se pred balkanske ratove pod nadzorom prve srpske žene arhitekte, Jelisavete Načić. Sredinom trga postavljeni su pravilni cvetni skverovi ograđeni niskom gvozdenom ogradom a na delu prema današnjoj Nušićevoj ulici izgrađena je velika fontana. Terazije su postale trg dostojan metropole.

Period pre Drugog svetskog rata obeležen je i zgradama koje su zauzele dominantna mesta na prostoru trga. Igumanova palata, zgrada hotela „Balkan" i Palata „Albanija" predstavljaju sinonim za Terazije. Ta višespratnica od armiranog betona nastala je 1939. godine na mestu istoimene kafane koja je bila omiljeno stecište starih Beograđana. Oni su je, uprkos lošim uslovima, toliko voleli da su čak na dan njenog rušenja sedeli u njoj sve dok radnici nisu poskidali i poslednji crep.

Početak gradnje tog oblakodera Beograđani su gledali sa nevericom i sumnjom. S obzirom na dimenzije - visinu od 45 metara i 12 spratova, kao i još dva sprata ispod zemlje - sasvim je jasno zašto je na građevinu gledano kao na čudo. Palata „Albanija" je pravi reprezent međuratne moderne arhitekture Beograda, koja i dan-danas pleni. Ona ulazi u sam vrh srpskog modernizma a zasluge pripadaju arhitektima: Miladinu Prljeviću, Branku Bonu, Milanu Grakaliću i konstruktoru Đorđu Lazareviću.

Igumanova palata, zadužbina trgovca Sime Igumanova, sagrađena je godinu dana ranije, 1938, prema projektu arhitekata braće Branka i Petra Krstića. Njihov rad, modernizovana verzija srpsko-vizantijskog stila sa širokim arkadama, nekoliko decenija kasnije proglašena je i za spomenik kulture. Ali najstarija među njima, koja dominira Trgom, jeste zgrada hotela „Balkan", sagrađena 1935. godine na mestu starog hotela koji je primao goste još od 1860. godine.

Međutim, svoj definitivni oblik Terazije su dobile prilikom poslednje rekonstrukcije 1947. godine, po projektu arhitekte Nikole Dobrovića, kada su uklonjeni skverovi, fontana i tramvajske šine.(rts)

 

[Platin]

Теразије (у савременом смислу) не постоје ни двеста година (за историју то није предугачак период) а толико се ствари измењало... Могао би град да организује неку изложбу, серију предавања, некакав образовни програм, тамо негде 2037. године, да се обележи тај значајан "рођендан".