Piše Dragan Đilas: Zašto je Šolc dolazio i zašto sada tražimo izbore i pod kojim uslovima
Dragan Đilas Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
17. decembra su održani parlamentarni izbori za koji je veći deo opozicije rekao da su neregularni, i uz žalbu Ustavnom sudu, zahtevao njihovo ponavljanje. Naravno, uz promenu izbornih uslova baziranu na primeni preporuka ODIHR-a.
Aleksandar Vučić je odmah po saopštavanju rezultata rekao da novih izbora neće biti do 2027.godine, objasnivši da je dobio ogromnu podršku naroda za politiku koju sprovodi.
Naravno da je to suštinski laž, naravno da je u pitanju prevara jer je „podrška“ bazirana na medijskoj krađi, ubačenim listićima i dodatim biračima, pritiscima na građane, kupovini glasova… Ali kad god to kažemo SNS nam se nasmeje tvrdeći da to nije tačno, da nema dokaza ni za kakvu prevaru, samim tim ni osnova za priču o novim izborima.
Od petka 19. jula postoji dokaz za prevaru. SNS je potpisivanjem sporazuma, po kome će u Srbiji Rio Tinto vaditi litijum, prevario sve koji su glasali za ovu stranku, jer je na izbore izašao sa stavovima sasvim suprotnim onima koje sada zastupaju i realizuju. Na izbore su izašli sa pričom da je projekat Rio Tinto definitivno obustavljen i da se litijum neće vaditi, i potpuno je jasno da su slagali. Lažu oni i druge stvari, ali ih medijima pokrivaju. Ova laž se ne može pokriti. Ona je vidljiva svima.
Pošto je prevara birača jasna režim nema legitimitet da ostane na vlasti do 2027. kako je to govorio Vučić. Marinika Tepić je to javno konstatovala i u ime Stranke slobode i pravde zahtevala održavanje vanrednih parlamentarnih izbora na kojima će se narod izjasniti da li je za politiku Vučića i SNS-a, koja znači vađenje litijuma, ili za politiku opozicije koja je suprotna tome.
Jer, na opozicionoj strani postoji jedinstvo oko toga da se litijum ne vadi. Istina, postoje razlike jer jedni kažu nikada, a drugi da bi se moglo razmišljati o tome kad u Evropi počne da se primenjuje tehnologija koja ne utiče na zdravlje ljudi i kad Srbija opet postane država. Ali što se tiče vađenja sada i u bližoj budućnosti stav je apsolutno jedinstven – nema vađenja litijuma ni u dolini Jadra, ni oko Valjeva ni bilo gde drugde.
Kada SSP kaže novi izbori mi dakle ponavljamo isto ono što smo rekli još u decembru i zbog čega su Marinika i šest naših kolega štrajkovali glađu.
Novi izbori pod promenjenim uslovima, jer je to jedini način da do promena dođe. Niko nije lud da traži izbore za dva meseca pod istim uslovima jer oni ne bi doneli promene. Kao što promene ne mogu doneti ni samo protesti na ulici. Protesti na ulici su vrsta pritiska na režim.
Što je veći broj ljudi i što duže traju, pritisak je veći. Ali očekivanja pojedinaca da će se na ulici menjati vlast su pogrešna. Niko ko želi dobro Srbiji ne može biti za nasilje, niti može pozivati nekoga da učestvuje u bilo čemu gde mu je ugrožen život. Pominjanje petog oktobra i pravljenje paralela je još besmislenije. Peti oktobar je bio samo završni čin borbe protiv Miloševića koja je trajala deceniju i u kojoj je ključna pobeda bila pobeda na izborima 24.septembra. Petog oktobra je samo stavljena tačka na tu borbu.
Danas situacija nije ista kao tadašnja petooktobarska. SPS tog vremena je bila stranka u kojoj je bilo dosta ljudi koji su imali prave diplome i radili realan posao.
Niko od njih nije imao razlog da se plaši da će ostati bez posla jer posao se nije dobijao kao danas, isključivo preko stranke. SNS je skup ljudi koji su isplivali sa dna, koji su pokupovali diplome, dobili zaposlenja, dobili moć da odlučuju, obogatili se, promenili živote iz korena i koji znaju da ako padnu sa vlasti ostaju bez svega. I to što imaju braniće svim sredstvima. Uz to, Vučić ima svoju policiju, svoje batinaše, svoje kriminalce. Dakle, sve u svemu, ima ogromnu silu. Jedina jača sila od fizičke sile je sila pravde i istine. Vučićeva sila se pobeđuje istinom, znanjem, pristojnošću, upornošću, poštovanjem principa i datih obećanja.
Ta sila se pobeđuje tako što mi opozicioni političari damo ljudima dokaze da mogu da nam veruju. I time što pokažemo da nam je cilj drugačija Srbija i drugačija, a ne samo druga vlast.
I za kraj ovog teksta jedno pojašnjenje. Nije Olaf Šolc došao u Srbiju zbog Vučića, niti ga je Vučić zvao. On je došao zbog sebe.
Došao je da bi poslao Nemcima poruku da je obezbedio litijum koji je neophodan njihovoj auto industriji, došao je da bi podigao svoj rejting. Tako se i ponašao od trenutka kada je sleteo u Beograd. Siguran sam da bi Vučić mnogo više voleo da je ovaj sporazum potpisao u tišini, kao što je potpisivao i prihvatao razne stvari prethodnih godina. To bi mu omogućilo da i dalje priča da narod treba da kaže šta misli o litijumu, da će biti dijaloga, da on neće nikad protiv volje naroda.
Voleo bi da ima još godinu dana da pravi kampanju i ubeđuje ljude kakva je šansa litijum… Dolazak nemačkog kancelara ga je sprečio u tome. Dakle, iako mnogima izgleda da je Vučić trenutno u raju, situacija nije ni blizu takva, jer jabuku je morao da zagrize iako je znao šta sledi.
Krajnje vreme je da svi shvate da su istinite reči koje stalno ponavljam:
Za našu slobodu i ponovo uspostavljanje države Srbije izborićemo se sami. U tome nam niko neće pomoći. Ali zato, kad to uradimo, nikome ništa nećemo ni dugovati!
Мислим да да.
