- Poruka
- 354.590
Atanasije (Tanasko) Rajić je rođen u selu Stragari pod Rudnikom 1754. godine. Njegovi najbliži potomci tvrde da je rođen 31. januara po starom, odnosno 11. februara po novom kalendaru, na Svetog Atanasija zimskog po kome je dobio ime Atanasko (Tanasko). U Stragarima postoji Kuća Tanaska Rajića.
Pre 208 godina odigrao se boj na Ljubiću ili bitka na Čačku, najvažnija bitka u Drugom srpskom ustanku. Glavne borbe su se vodile 25. maja/6. juna 1815. na prostoru između Čačka i obližnjeg brda Ljubić, između najbolje turske vojske iz Beogradskog pašaluka, pod vođstvom Ćaja-paše Imšira i srpskih ustanika pod vođstvom Miloša Obrenovića. U borbama se posebno istakao Rajko Tanacković, koji je poginuo braneći topove. Pobeda na Ljubiću je Milošu podigla ugled u narodu i u velikoj meri odredila sudbinu ustanka.
Čuveni junak Tanasko Rajić tog juna ušao je u legendu i svaki udžbenik srpske istorije čuvajući trešnjev top na ustaničkom brdu Ljubiću. Dok se njegova vojska, pred najezdom Turaka razbežala, on topove nije hteo da ostavi. Bio je Karađorđev barjaktar i prijatelj i jedan od najvećih boraca oba srpska ustanka protiv Turaka. Kao Karađorđev barjaktar dokazao se u bojevima za Rudnik i Jagodinu, ali Boj na Ljubiću kod Čačka u Drugom srpskom ustanku upisao je ime ovog heroja u večnost.
Kad su Turci razbili srpske redove, na brdu je ostao samo Tanasko čuvajući topove. Sa jataganom u jednoj i kuburom u drugoj ruci sa neprijateljem se borio do smrti, kako bi sačuvao topove, ali nije uspeo i život je dao za otadžbinu na Ljubiću. Prema pričama koje se decenijama prenose sa kolena na koleno, Turci su Tanaska isekli na komade, a njegovu glava preneta je u manastir Voljavču, gde je sahranjena i tu i danas počiva.
Tanaskova junačka pogibija kao da je dala snagu tadašnjim srpskim borcima za slobodu i na kraju u ovom boju izvojevana je pobeda. To je podiglo ugled kneza Miloša u narodu i probudilo nadu. U brojnim spisima stoji da Miloš Obrenović nikada nije zaboravio Tanaska Rajića niti njegov hrabri čin.
"O tome svedoči i jedna anegdota, ispričana decenijama kasnije kada se knez Miloš, već u poznim godinama života, spremao za put za Čačak. Oficir iz pratnje ga je pitao da li želi u kolima da leži ili sedi, imajući u vidu da je knez već bio jako bolestan, a Miloš mu je na to odgovorio „Neću ni ležati ni sedeti, nego ću stajati, jer sad prolazimo pored Ljubića", navodi se u istorijskim spisima.
(wikipedija)
Хвала ти, и велико хвала њему!
