- Poruka
- 41.996
Srbija vs Švajcarska: zašto je životni standard u Švajcarskoj toliko viši od našeg i kako da ga dostignemo? https://talas.rs/2018/04/12/srbija-vs-svajcarska-zivotni-standard/
Švajcarska je jedna od prvih zemalja koja pada na pamet kada razmišljamo o životnom standardu. To je potpuno osnovano – Švajcarska je jedna od politički i ekonomski najstabilnijih zemalja na svetu već duže vreme, kao i jedna od omiljenih destinacija ekonomskih migranata.
Uporedili smo podatke o prosečnim platama u Srbiji i Švajcarskoj kako bismo jasnije sagledali razlike u životnom standardu.
Prosečna plata u Švajcarskoj oko 9 puta viša nego u Srbiji
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna bruto plata u Srbiji u januaru 2018. iznosi nešto iznad 69.000 dinara, a kada se oduzmu porezi i doprinosi, ostaje nam prosečna neto plata od 50.000 RSD.
U Švajcarskoj, ukupna prosečna bruto plata je 6.400 švajcarskih franaka
[1], što iznosi oko 640.000 dinara. Prosečna bruto plata u Švajcarskoj je, dakle, više od 9 puta veća nego u Srbiji.
Ako pogledamo pojedinačne sektore, vidimo da je u oblasti informisanja i komunikacija prosečna bruto zarada u Srbiji 122.000 RSD – a samo u poslovima računarskog programiranja 150.000.
S druge strane, programeri u Švajcarskoj imaju prosečnu bruto platu od 8.700 franaka, što je skoro 6 puta više nego kod nas. Treba imati u vidu da je IT sektor jedan od najprofitabilnijih u Srbiji.
Zašto je životni standard u Švajcarskoj toliko viši nego kod nas?
Jedno vrlo jednostavno objašnjenje ogromnih razlika u platama i životnom standardu između Srbije i Švajcarske jeste: viši nivo ekonomskih sloboda.
U intervjuu koji je objavio Libertarijanski klub Libek, Pjer Besar, direktor Liberalnog instituta (najveće liberalne organizacije u Švajcarskoj), ističe da je to najobuhvatniji odgovor na pitanje Švajcarskog ekonomskog uspeha.
„Ako pogledamo Frejzerov indeks ekonomskih sloboda (Economic Freedom of the World), vidimo da je Švajcarska četvrta u svetu, iza Hong Konga, Singapura i Novog Zelanda. Ovo se u praksi vidi u slobodnoj trgovini, pouzdanom sistemu vladavine prava, manjem uplivu države u privredu i lični život građana, nižim porezima, fleksibilnijem i manje regulisanom radnom zakonodavstvu, decentralizovanom političkom sistemu koji je odgovoran građanima i istorijski niskim stopama inflacije“, ističe Besar.
U vezi sa tim, podaci jednog od najpoznatijih indikatora, Heritidž (Heritage) indeksa ekonomskih sloboda, pokazuju da se Švajcarska nalazi na 4. mestu najslobodnijih zemalja sveta sa ocenom 81.7/100, dok je Srbija u kategoriji „umereno slobodnih“ zemalja na 80. mestu i sa ocenom 62.5 od 100.
Read more about
Serbia Economy.
See more from the
2018 Index.
Poređenja radi – bolje ocene od nas dobile su zemlje kao što su Italija, Crna Gora i Bugarska, ali i Azerbejdžan, Gvatemala i Ruanda.
Pjer Besar dodaje i to da ekonomske slobode znače veću štednju.
„Veća štednja vodi prema većim investicijama. I na taj način Švajcarska postaje veoma produktivna privreda, koja ima ne samo visoke plate, već i visoku kupovnu moć i visok standard.“
Posmatrajući primer Švajcarske, vidimo da postoje jasni koraci koje možemo da sprovedemo kako bismo se približili životnom standardu razvijenih zemalja.
Kako da dostignemo Švajcarski standard?
Aleksandar Novaković, filozof koji trenutno živi u Cirihu, kaže za Talas da je, pre nego što primenimo neka pojedinačna rešenja, neophodno napraviti sistematske promene. Jednostavno kopiranje bilo kog modela, naročito švajcarskog, nije moguće.
„To je, pre svega, prenošenje što više ingerencija sa republičkog na lokalni nivo vlasti, dakle, politička i ekonomska (fiskalna) decentralizacija, što znači jačanje lokalnih samouprava i uopšte usvajanje bottom-up društvenog modela odlučivanja i razvoja. U ekonomskom pogledu, naravno, maksimalno
smanjenje poreza i regulacija – povlačenje države iz privrede.”
Sve to, naravno, podrazumeva vreme, kao i druge izmene u sistemu – od čega je najvažnija oživljavanje vladavina prava.
“Iako nije moguće kopirati švajcarski sistem koji je vekovima građen i čuvan, moguće je težiti jednom sličnom modelu, što podrazumeva generacijski rad i posvećenost takvom jednom projektu”, zaključuje Novaković.
Pustite preduzetnike da rade svoj posao
Savet koji je Besar uputio drugim zemljama glasi: „Pustite preduzetnike da rade i ljude da se slobodno razvijaju tako što ćete omogućiti veći nivo ekonomskih sloboda kroz liberalizaciju privrede, smanjenje državnog mešanja i potrošnje, to jest niže poreze i deregulaciju.“
Svako od nas je doživeo, ili bio svedok, komplikovanim procedurama kroz koje moramo da prolazimo upravo zbog prevelike uloge države. Sa time se suočavamo svakodnevno – kada nam zafali jedan papir na šalteru ili kada gledamo kako država poklanja novac gubitaškim firmama na štetu malih i porodičnih preduzeća.
Konkretni koraci koje treba da preduzmemo su, dakle, uvećanje ekonomskih sloboda, a to u široj slici znači – manje uplitanje države u svakodnevni život građana.
[1] Zvanični podaci švajcarskog federalnog zavoda za statistiku dostupni su za 2014. godinu – od tada nije bilo značajnih izmena u prosečnim platama.
Švajcarska je jedna od prvih zemalja koja pada na pamet kada razmišljamo o životnom standardu. To je potpuno osnovano – Švajcarska je jedna od politički i ekonomski najstabilnijih zemalja na svetu već duže vreme, kao i jedna od omiljenih destinacija ekonomskih migranata.
Uporedili smo podatke o prosečnim platama u Srbiji i Švajcarskoj kako bismo jasnije sagledali razlike u životnom standardu.
Prosečna plata u Švajcarskoj oko 9 puta viša nego u Srbiji
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna bruto plata u Srbiji u januaru 2018. iznosi nešto iznad 69.000 dinara, a kada se oduzmu porezi i doprinosi, ostaje nam prosečna neto plata od 50.000 RSD.
U Švajcarskoj, ukupna prosečna bruto plata je 6.400 švajcarskih franaka
[1], što iznosi oko 640.000 dinara. Prosečna bruto plata u Švajcarskoj je, dakle, više od 9 puta veća nego u Srbiji.
Ako pogledamo pojedinačne sektore, vidimo da je u oblasti informisanja i komunikacija prosečna bruto zarada u Srbiji 122.000 RSD – a samo u poslovima računarskog programiranja 150.000.
S druge strane, programeri u Švajcarskoj imaju prosečnu bruto platu od 8.700 franaka, što je skoro 6 puta više nego kod nas. Treba imati u vidu da je IT sektor jedan od najprofitabilnijih u Srbiji.
Zašto je životni standard u Švajcarskoj toliko viši nego kod nas?
Jedno vrlo jednostavno objašnjenje ogromnih razlika u platama i životnom standardu između Srbije i Švajcarske jeste: viši nivo ekonomskih sloboda.
U intervjuu koji je objavio Libertarijanski klub Libek, Pjer Besar, direktor Liberalnog instituta (najveće liberalne organizacije u Švajcarskoj), ističe da je to najobuhvatniji odgovor na pitanje Švajcarskog ekonomskog uspeha.
„Ako pogledamo Frejzerov indeks ekonomskih sloboda (Economic Freedom of the World), vidimo da je Švajcarska četvrta u svetu, iza Hong Konga, Singapura i Novog Zelanda. Ovo se u praksi vidi u slobodnoj trgovini, pouzdanom sistemu vladavine prava, manjem uplivu države u privredu i lični život građana, nižim porezima, fleksibilnijem i manje regulisanom radnom zakonodavstvu, decentralizovanom političkom sistemu koji je odgovoran građanima i istorijski niskim stopama inflacije“, ističe Besar.
U vezi sa tim, podaci jednog od najpoznatijih indikatora, Heritidž (Heritage) indeksa ekonomskih sloboda, pokazuju da se Švajcarska nalazi na 4. mestu najslobodnijih zemalja sveta sa ocenom 81.7/100, dok je Srbija u kategoriji „umereno slobodnih“ zemalja na 80. mestu i sa ocenom 62.5 od 100.
Read more about
Serbia Economy.
See more from the
2018 Index.
Poređenja radi – bolje ocene od nas dobile su zemlje kao što su Italija, Crna Gora i Bugarska, ali i Azerbejdžan, Gvatemala i Ruanda.
Pjer Besar dodaje i to da ekonomske slobode znače veću štednju.
„Veća štednja vodi prema većim investicijama. I na taj način Švajcarska postaje veoma produktivna privreda, koja ima ne samo visoke plate, već i visoku kupovnu moć i visok standard.“
Posmatrajući primer Švajcarske, vidimo da postoje jasni koraci koje možemo da sprovedemo kako bismo se približili životnom standardu razvijenih zemalja.
Kako da dostignemo Švajcarski standard?
Aleksandar Novaković, filozof koji trenutno živi u Cirihu, kaže za Talas da je, pre nego što primenimo neka pojedinačna rešenja, neophodno napraviti sistematske promene. Jednostavno kopiranje bilo kog modela, naročito švajcarskog, nije moguće.
„To je, pre svega, prenošenje što više ingerencija sa republičkog na lokalni nivo vlasti, dakle, politička i ekonomska (fiskalna) decentralizacija, što znači jačanje lokalnih samouprava i uopšte usvajanje bottom-up društvenog modela odlučivanja i razvoja. U ekonomskom pogledu, naravno, maksimalno
smanjenje poreza i regulacija – povlačenje države iz privrede.”
Sve to, naravno, podrazumeva vreme, kao i druge izmene u sistemu – od čega je najvažnija oživljavanje vladavina prava.
“Iako nije moguće kopirati švajcarski sistem koji je vekovima građen i čuvan, moguće je težiti jednom sličnom modelu, što podrazumeva generacijski rad i posvećenost takvom jednom projektu”, zaključuje Novaković.
Pustite preduzetnike da rade svoj posao
Savet koji je Besar uputio drugim zemljama glasi: „Pustite preduzetnike da rade i ljude da se slobodno razvijaju tako što ćete omogućiti veći nivo ekonomskih sloboda kroz liberalizaciju privrede, smanjenje državnog mešanja i potrošnje, to jest niže poreze i deregulaciju.“
Svako od nas je doživeo, ili bio svedok, komplikovanim procedurama kroz koje moramo da prolazimo upravo zbog prevelike uloge države. Sa time se suočavamo svakodnevno – kada nam zafali jedan papir na šalteru ili kada gledamo kako država poklanja novac gubitaškim firmama na štetu malih i porodičnih preduzeća.
Konkretni koraci koje treba da preduzmemo su, dakle, uvećanje ekonomskih sloboda, a to u široj slici znači – manje uplitanje države u svakodnevni život građana.
[1] Zvanični podaci švajcarskog federalnog zavoda za statistiku dostupni su za 2014. godinu – od tada nije bilo značajnih izmena u prosečnim platama.
