Quantcast
  • Dragi prijatelji, forum "Hobi" smo prebacili u kategoriju "Zabava" i pripojili smo mu teme iz foruma "Аlbumi sa sličicama" i "Strip i Anime".

Talas : Šta Srbija može da nauči od Švajcarske o dualnom obrazovanju?

Smorisha

Buduća legenda
Poruka
25.794


Šta Srbija može da nauči od Švajcarske o dualnom obrazovanju? https://talas.rs/2019/10/28/sta-srbija-moze-da-nauci-od-svajcarske-o-dualnom-obrazovanju/

“Ursula Renold – jedna od najpametnijih i najobrazovanijih žena sa kojom sam imao čast da razgovaram i mnogo naučim o dualnom obrazovanju”, izjavio je predsednik Vučić nakon sastanka sa Ursulom Renold, predsednicom Saveta za dualno obrazovanje Švajcarske.



U Srbiji trenutno oko 6.000 srednjoškolaca i oko 880 kompanija učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja, navodi Novi magazin. Zemlja koja se najčešće spominje kao primer uspeha dualnog obrazovanja je Švajcarska. Donosioci odluka se takođe pozivaju na pozitivno iskustvo Švajcarske, a ova zemlja nedavno je donirala oko 8 miliona švajcarskih franaka projektima za zapošljavanje mladih u Srbiji.

Srbija je bila jedna od prvih zemalja u regionu koja je još 2017. godine usvojila Zakon o dualnom obrazovanju, a njegova puna primena počela je u septembru ove godine. S obzirom na to da će, po svemu sudeći, sve više srednjoškolaca učestvovati u ovom programu obrazovanja, važno je proučiti obrazovni model Švajcarske i razumeti da li bi on mogao uspešno da se primeni u Srbiji.



Učenici zarađuju od 600 do 700 evra mesečno
Obrazovanje je obavezno za svu decu u Švajcarskoj, a u zavisnosti od kantona u kojem se škola nalazi, obavezno obrazovanje traje od 9 do 11 godina. Plan i program obrazovanja ne se na centralnom, već na lokalnom nivou. Švajcarska je podeljena u 26 kantona, koji imaju drugačiji obrazovni program, zbog čega je selidba često izazov za roditelje.

Nakon završetka niže srednje škole, đaci nastavljaju obrazovanje u višim srednjim školama (upper secondary education), koje se dele na srednje stručne škole i srednje škole opšteg tipa. U Švajcarskoj, više srednje škole nisu obavezne, ali preko 90% đaka koji završe niže srednje obrazovanje nastave obrazovanje u nekoj višoj srednjoj školi.

Preko 70% đaka u Švajcarskoj pohađa srednje stručne škole, a one traje od 2 do 4 godine. Đaci u ovim školama uglavnom dobijaju praktične veštine, a različite kompanije pružaju đacima prilike za prakse. Srednje stručne škole u svom programu kombinuju časove u učionici sa praksama i treninzima u različitim kompanijama. Đacima u Švajcarskoj koji se odluče za stručne škole na raspolaganju je preko 230 profesionalnih kurseva u različitim oblastima. Učenici su za svoj rad u određenoj firmi u početku plaćeni u proseku oko 600 do 700 evra mesečno, a ukoliko duže rade u kompaniji, mogu zaraditi i preko 1.000 evra mesečno.

Trećina učenika u Švajcarskoj nakon nižeg osnovnog obrazovanja upisuje škole koje su slične gimnazijama u Srbiji (baccalaureate school), koje dalje spremaju učenike za upis na fakultet. Oko 5% đaka upisuje “specijalizovane” škole, koje se fokusiraju na oblasti kao što su zdravstvo, socijalni rad i obrazovanje.



Zašto je dualno obrazovanje toliko uspešno u Švajcarskoj?
Iako dualno obrazovanje postoji i u brojnim drugim zemljama, Švajcarska je bila jako uspešna u primeni ovog sistema, o čemu svedoči i visok broj učenika koji bira stručne škole. Švajcarska ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti mladih u Evropi (samo 2.5%), a ova zemlja ima jedan od najboljih životnih standarda na svetu. Mnogi ističu da je jedan od faktora za jaku i stabilnu ekonomiju upravo sistem dualnog obrazovanja.

Različiti poslodavci u okviru iste industrije, kao što je na primer bankarstvo, često se udružuju kako bi napravili efikasne kurseve i obuke za mlade, koji bi nakon toga radili u njihovoj kompaniji. Na ovaj način kompanije dobijaju veliki izbor potencijalnih radnika koji su već upućeni u način rada i poslovanja firme.

Takođe, ovakav sistem pruža brojne pogodnosti i učenicima. Pored novca koji zarađuju, učenici mogu da primene ono što teorijski obrađuju na časovima. Dodatno, oni su veoma mladi stavljeni u isto radno okruženje sa odraslima, a na radnom mestu dobijaju veće odgovornosti i mentorsku podršku. Posebna pažnja se posvećuje učenicima za koje postoji rizik da bi napustili program, a većina nakon završetka programa već ima zaposlenje.

Ono što je Švajcarska dobro prepoznala jeste da je moguće da prilikom odlučivanja o karijernom putu sa 15 godina učenici naprave pogrešan izbor, zbog čega postoje karijerni savetnici koji pomažu učenicima pri odabiru. Takođe, moguće je prebaciti se iz stručne škole u opštu ili specijalizovanu školu, ili dobiti dodatnu diplomu nakon završetka stručne škole i upisati fakultet. Ovo pokazuje da je učenicima u stručnim školama ostavljeno dovoljno prostora da se ipak posvete akademskoj karijeri ukoliko to odluče.

Sistem dualnog obrazovanja bio je značajan za Švajcarsku koja ima jako visoke troškove života, a nema značajne prirodne resurse. U toj situaciji potrebna je stručna i dobro obrazovana radna snaga kako bi ekonomija bila uspešna, a dualno obrazovanje je doprinelo tome.

Ono što je potencijalna pretnja budućem uspehu dualnog obrazovanja u Švajcarskoj jeste manji broj učenika koji se upisuju u stručne škole. Ovaj scenario se dogodio u Danskoj, gde samo 30% učenika bira da pohađa stručne škole, dok se većina njih upisuje u gimnazije kako bi dalje nastavili fakultetsko obrazovanje. U Nemačkoj, koja takođe ima sistem dualnog obrazovanja, manje od 50% učenika upisuje srednje stručne škole.




Šta Srbija može da nauči od Švajcarske o obrazovanju?
Iako je otvorena debata o tome da li bi Srbija mogla uspešno da primeni švajcarsku verziju sistema dualnog obrazovanja, postoji nekoliko važnih smernica iz primera Švajcarske.

Da bi sistem dualnog obrazovanja uspeo, potrebna je dobra saradnja privatnog sektora i obrazovnih ustanova koje treba da usklade svoje programe i način rada. Ukoliko nema kompanija koje su spremne da sarađuju sa učenicima, teško je obučiti učenike na pravi način. Kompanije moraju biti spremne ne samo da obuče učenike, već i da ih plate za uloženi rad, kako dualno obrazovanje ne bi postalo samo kamuflaža za izrabljivanje jeftine radne snage. Takođe, bitno je omogućiti učenicima koji su započeli stručno obrazovanje da jednostavno pređu u školu gde bi dobili opšte obrazovanje, ukoliko se predomisle oko izabrane stručne škole.

Švajcarska je svojim primerom pokazala da je moguće stvoriti funkcionalan sistem dualnog obrazovanja, ali će Srbija morati da uloži značajna sredstva i trud ukoliko želi da kopira uspeh Švajcaraca u ovoj oblasti. Da bismo uopšte mogli da razgovaramo o dualnom obrazovanju, Srbiji su potrebne dublje reforme na polju vladavine prava, demokratije i ekonomskih politika ukoliko planiramo da uspešno uvedemo dualno obrazovanje.
 

Smorisha

Buduća legenda
Poruka
25.794
Evo šta Antonić kaže o tome :lol::lol::lol:

četvrtak, 16. novembar 2017.
Naša vlada i do sada je obezbeđivala zapadnim kompanijama, kroz program „10.000 evra za svako radno mesto“, besplatnu radnu snagu (ovde). Od sada će, pošto je usvojen Zakon o dualnom obrazovanju (vest ovde; zakon ovde) zapadne kompanije u Srbiji moći da koriste i obaveznu dečiju radnu snagu.
Srbi koji gledaju Pink i čitaju Informer misle da je dualno obrazovanje isto što i nekadašnje „škole učenika u privredi (ŠUP)“ ili, docnije, „šuvarice“ (usmereno obazovanje). Đavola.
Ranije „obrazovanje uz rad“ bilo je u nadležnosti Ministarstva prosvete. Sada pak kompanije u koje će deca ići da rade bira i kontroliše Privredna komora Srbije. Ranije je naglasak bio na učenju – zato deca nisu dobijala platu. Sada je naglasak na radu – deca će prvenstveno raditi i za to biti plaćena. Ako pri tome nešto nauče dobro, a ako ne – nije važno.
Sada će se i do 80% stručnih časova obavljati u kompaniji, pri čemu deca mogu da rade i do 30 sati nedeljno (pet dana po šest sati; čl. 6). Za to će dobijati tek 70% od minimalne cene rada (čl. 34).
Čak i u Nemačkoj javljaju se slučajevi zloupotrebe dečijeg rada u dualnom obrazovanju (ovde). Imajući u vidu raširenost sistemske korupcije kod nas, lako je zamisliti firme koje će dečiji rad beskrupulozno upotrebljavati za najjednostavnije i najprljavije poslove:

„Uslovi (iz zakona) postavljeni poslodavcima su takvi da je sasvim jasno da ih svaki poslodavac može formalno ispuniti, a da nema garancije da će ih poštovati. To zapravo znači da se poslodavcima obezbeđuje ekstremno jeftina radna snaga. Da li je potrebno dualno obrazovanje za čišćenje toaleta? Za nošenje teških tereta? Koliko je zapravo prakse potrebno da bi se naučilo slaganje kablova, kada sam poslodavac, inače, izvodi jednodnevnu obuku novozaposlenih za ovo `zanimanje`? A to će zasigurno biti poslovi na kojima će se naći deca u ovom režimu rada“ (isto).

„Robovska država Srbija“
– bio je naziv teksta posvećenog bezočnoj eksploataciji radne snage kod nas, prenetog i na FSK (ovde). Stručna javnost, prosvetni sindikat i opozicija odlučno su bili protiv Zakona o dualnom obrazovanju (recimo: ovde, ovde, ovde, ovde ili ovde). No, jedna volja odlučila je da zakon mora biti donet – „mada se iza hira jednog čoveka mogu prepoznati i pritisci strane privrede i stranih poslodavaca, a u cilju pretvaranja građana u jeftinu radnu snagu za strane poslodavce“ (ovde). I zakon je donet.
Ista volja verovatno leži i iza odluke da juče otpočnu zajednički manevri srpske i američke vojske (ovde). Naši padobranci skakaće zajedno s američkim, a sve u sklopu ratnih napora NATO da se organizuje placdarm prema Rusiji. No ako bismo zapitali naše vlasti zašto to čine, dobili bismo odovor da je ulazak u američki stroj u trenutku dok on vežba napad na Rusiju izraz naše vojne neutralnosti, i da radimo to ne zato što smo slabi, već što smo jaki i pametni.
„Vučić je pritisnut, mora. On time kupuje vreme za patriotski preokret“, neprestano ponavljaju rodoljubive apologete režima. „Da li Vučić mora da prima genseke NATO-a ili imperijalne političare, dokazane srbomrsce? Mora. Da li mora da im iznosi hleb i so (kao Bajdenu)? Ne mora“ (ovde). Ne mora ni da daje izjave poput: „Ne treba nam novac, nego američko znanje, odnosno kako da Srbe promenimo, kako da imamo taj gen koji oni imaju“ (ovde). Taj višak tipično vazalskog entuzijazma upravo je ono što pokazuje da ipak nije reč o moranju, koliko o htenju.
Što se preokreta tiče, čuo sam procenu da će se najmoćniji čovek u Srbiji prelomiti „na patriotsku stranu“ tek kada ruski tenkovi, u kakvoj kontraofanzivi, uđu u Berlin i parkiraju se ispred Bundestaga. Ali, da li će se do tog vremena išta od Srbije sačuvati?
Nemački ambasador u Beogradu nam je ove nedelje poručio da je „uslov za stolicu Srbije u EU stolica Kosova u UN“ (ovde). To je, verovatno, zahvalnost što je Srbija podigla spomenik podunavskim Švabama u Bačkom Jarku – kojom prilikom je naš predsednik izjavio da se „ne bi složio sa crkvenim velikodostojnicima koji su o predstavnicima nemačke države govorili kao o `našim gostima`, jer u Srbiji svako ko je pozvan nije gost, već domaćin“ (ovde). Pošto su, dakle, i Nemci ovde domaćini, jasno je zašto je Srbija jedina zemlja u Evropi koja vraća imovinu folksodjčerima (ovde).
Domaćin je, verovatno, i francuski „ambasador“ u Prištini koji nam sada poručuje da je pomirenje Francuske i Nemačke, posle Drugog svetskog rata, „primer koji dve, nedavno razdvojene države, Srbija i Kosovo, moraju preuzeti i moraju uložiti napore da postignu puno pomirenje kao dve susedne države, potpuno suverene“ (ovde). Nisam znao da je Nemačka bila zapadna pokrajina Francuske, od koje se otcepila pošto su Nemci prethodno proterali većinu Francuza, a preostale starosedeoce jedno vreme koristili kao besplatni izvor organa za presađivanje? Istorijske paralele su čudo.
Ovaj mozaik događaja tokom protekle nedelje, zapravo, samo reljefno ocrtava stvarni pložaj Srbije. Na delu njene teritorije, posle vojne okupacije i proterivanja većine Srba koji su tamo živeli, napravljena je – nazovimo to pravim imenom – marionetska država „Kosovo“. Ostatak Srbije stavljen je pod jednu vrstu kolonijalnog protektorata SAD i EU, a kao protektor se nakon 2012. godine sve više javlja Nemačka.
Vidimo kako aktuelno kolonijalno namesništvo uredno ispunjava svoj osnovni zadatak sadržan u reči od tri slova: još. Još državnih i ekonomskih koncesija, još odricanja od suverenosti, još preumljivanja, još pokornija radna snaga, još prostora za imperijalnu pljačku, još manja Srbija, još marionetskih državica…
Izgleda da danas Srbi više nemaju državu. Republika Srbija je ukradena, Republika Srpska (još) nije država. Da je Srbija očigledno prestala da bude srpska država vidi se i po tome što zvanični Beograd aktivno pomaže marionetsku vlast u Prištini da što brže „integriše“ – a zapravo asimiluje – ono što je preostalo od kosmetskih Srba. I Nedić je bio kolaborant, ali bar nije radio na tome da se Srbi „integrišu“ u NDH.
I Beograd teško da je više glavni grad srpske države. Da neko vremeplovom dovede Beograđane iz 1917. godine u današnji Beograd većina njih ne bi mogla da pročita nijednu firmu ili ulični natpis. Mislili bi da autrougorska i nemačka okupacija nikada nije ni prestala i da još uvek traje.
Dakle, na teritoriji Srbije imamo marionetsku državu i protektorat. I tek kada se oslobodi Beograd, može se razmišljati o oslobođenju Prizrena. Ali, ko da oslobodi Beograd? Atlantistički agenti od kojih jedni glume opoziciju, drugi NVO sektor, treći nezavisne novinare, a četvrti stručnjake? Princ opozicije koji se već proslavio izjavom da se „Vučić smeje dok nas gazi ruskom čiszmom“ (ovde), a koji je prošle nedelje rekao: „Ja sam prilično siguran, da ne kažem da znam, da on (Vučić) jeste obećao Rusima diplomatski status za misiju u Nišu, koja se zove humanitarna, ali neke čudne aktivnosti se sa tog aerodroma odvijaju“ (ovde, 54:12)? Kakve sad „čudne aktivnosti“!?
Srbija se očigledno nalazi u mreži čuvara atlantističke ideologije, koji su raspoređeni po svim delovima aparata društvene percepcije – od medija do univerziteta. Time se obezbeđuje da atlantistička ideologija bude jedini, ili makar dominantni način mišljenja u Srbiji. Time se onemogućava da istina prodre do društva, kako nikada ne bismo sagledali svoj stvarni položaj: mi smo sada kolonija.
Nije lako prihvatiti ovu istinu; i meni se katkada čini da u njoj ima izvesnog preterivanja. Ali, pogledajmo još jednom šta se desilo tokom protekle nedelje: dualno obrazovanje, vežbe s američkim padobrancima, izjave nemačkog ambasadora i francuskog „ambasadora“… – sve to samo u jednoj nedelji. A zar će naredne nedelje biti drugačije?
I tako će deca naših gosppodara postati gospodari naše dece

(FSK)
 

Umri_muski

Elita
Poruka
23.910
Nema koristi od upiranja prstom, to su samo ventili za frustrirane, pokusaji dobijanja samovaznosti, a sto je najgore u prvoj pravoj prilici , isto ce se ponasati kao i svi, znaci eliminisace sunarodnika po principu bolji je ugrozen sam, po principu nas je, treba ga malo drzati u gomili kud i ostali jesu, sto otvara prostor za nekog ko nije domaci....blagi socijalisticki sadomazohizam usled lazne casti i postenja....ruski princip ako trazim bolovanje, pishicki predstavim sebi da mi stvarno nije najbolje...

Prava zelja za promenom nepostoji.

Tacka.

Postoji samo zelja za promenom licnog polozaja u okviru postojoceg ili malo carobnim stapicem promenjenog okruzenja.
Ja bih se slozio sa svim tim zeljama da iz prakse a i teorije ne znam da sta god uradili sistemu, kad ga vratite na koriscenje ljudima, oni ga ponovo vrate na ono kako im je logika i percepcija setovana.....
Tako od svakog modela prave srpski model.....
 

a bre Milun

Elita
Poruka
16.485
Pa kad smo neposobni da sami radimo i pravimo nešto
Obrazovanje je najbitnije pitanje Srbije
ja ne znam sto se mi stalno uporedjujemo sa tu CH?
Ye.bo drzavu koja proizvodi samo cokolade , sireve i satove.......Mi smo ozbiljna industrijska zemlja sa fabrikama i produkcijom........pa je stoga van pameti uzimati obrazovni sistem jedne zemlje koju su jevrejski kriminalci napravili.
 

a bre Milun

Elita
Poruka
16.485
Није.

Васпитање је важније.

Васпитан народ не преписује туђе радове, туђег архетипа, туђе традиције, ...
evo kinezi sve zivo pokradose po svetu (tehnologiju, sisteme, licence.....) pa dodjose na vrh sveta.
Sto da se muce i uce kad mogu da ukradu znanje.
 

Umri_muski

Elita
Poruka
23.910
A stvarno , nema vece krajnosti izmedju Srba i Svajcaraca...
Da si rekao Danci, oni nasilni, vrlo , mi nasilni , vrlo , pa da se trazi paralela kako u Danskoj moze uz onoliko nasilje ovo a kod nas ne moze...
Ili ludilo , Spanija, zene droljice nevidjene, a muskarci ljubomorni kao psi (ko i ne bi kad ga pravi ludim a jos oseca miris drugog na njoj) pa kako onda Spanija tako umetnicki nadarena, a kao i mi jesmo ali oni stvarno to i odrade do kraja, a kod nas svakog cuda bez sisa za mesec dana dosta...
Ili da se merimo prema Etiopiji , kako to oni veliki hriscani, mi veliki hriscani , oni jedu iz zajednickog tanjira, a mi ako bacis shapu na tudji tanjir ima da ti je izbode vlasnik u ritmu munje bila ona Teslina ili Edisonova...
 

Umri_muski

Elita
Poruka
23.910
evo kinezi sve zivo pokradose po svetu (tehnologiju, sisteme, licence.....) pa dodjose na vrh sveta.
Sto da se muce i uce kad mogu da ukradu znanje.
Nisu oni dosli na vrh zato sto su krali nego zato sto drzava mudro vodi ekonomsku politiku u detaljima....Znaci oni imaju model ventila....Nisu imali para, nego otvore prolaz tamo gde zele da se drustvo razvija i tu ulazu novac, a tamo gde nece tu kazne ponekog....a ne ulazu nista...
Poenta nije u kaznjavanju, nego da odvrate masovnu prihvatljivost od tih pravaca.
I tako se sa malo para usmerava ekonomija tamo gde zelis da ide...
Da ne otkrivam kako Kina postaje svetski ekonomski proizvodjac sveta, vecina misli to je zato sto su najjeftiniji u proizvodnji....eeee da je tako lako i prozirno , pa svi bi onda rekli , gladovacemo 10 godina, koliko i Srbija daje besplatno radnu snagu svim stranim investitorima koji imaju svog ministra kao mito i korupciju, pa bi imali svetsku proizvodnju broj jedan...
Ali nije tako...
Ima tu onih stvari koje drugi ne vide a prave razliku izmedju uspeha i neuspeha...
Ja sam imao slican projekat, odem u banku , trazim kredit, prilozim projekat, ali ne navedem , za svaki slucaj, 2 nebitna detalja za kredit, a bitna da bi uopste ceo projekat uspeo (nisu bili plavi andjeli investitori u pitanju , oni bi me odmah dohvatili za ta dva detalja).
Ajd ove banke sto su odbile, nemas ledja i slicno, nego ove sto su odbile sa recima nismo zainteresovani za ove projekte, a video sam da su cimnuli.
Kad posle mesec dana, cak dve firme probaju da uspostave na trzistu bas takav projekat.....ali bez onih kljucnih detalja......i naravno nista od toga, ali lazem kad kazem naravno , moglo je da uspe i bez toga, ali mnogo vise para, mnogo vise reklama, mnogo vise nametanja neprivlacnog proizvoda i usluge...

Evo sta je tekuca finta kineza, skontali da je beton jeftin, da je skoro pa obnovljiv resurs, tj lako nalazan, pa sve guraju na betonsku zavrsnicu...
Prave sto vise standardnih betonskih elemenata i sablona i tako ubrzavaju i pojeftinjuju proizvodnju.
To ce se sigurno osetiti svuda u svetu....razbice sve tendere koje kontrolise birokratija jer je podmitljiva a kinezi su adaptivni nevidjeno.....
Nisu to IBM, japanci ili neke firme koje drze do renomea pa odbiju poslovanje u buvljoj Srbiji.
 

Umri_muski

Elita
Poruka
23.910
Nismo mozda ko nemacka al u odnosu na CH mi smo industrijska sila.
Ajde kazi mi sta to proizvodi CH ?
Srecan zivot i sve sto je potrebno za takav zivot...
Necemo valjda da sad provlacimo tezu da proizvodimo vise od CH?
Da nismo prvi u proizvodnji radijatora mozda?
Kad su radili analizu za toplotnu izolovanost zgrada, nasi mudri prakticari , nekolicina, lepo zakljuce da kod nas za mnoge projekte nema ekonomske isplativosti bolje izolacije zgrada...jer se narod ne greje u svim sobama nego kao pre Lazara, jedna soba se greje, a ostale sluze kao ledare...i onda isplativost premasuje 80 godina a to je vec upotrebni rok trajanja same zgrade , pa je neadekvatno savetovati takva ulaganja.
 

faraonn

Elita
Poruka
16.092
...prema ucenicima u praxis je porazan odnos,
svaki je tretiran kao potrcko I bespogovorni...malo je teze naci praxu poslije osnovne skole jer ako se ne nadje praxa, ne moze se odgovarajuci zanat ili skola upisati...drugo je Kanti skolaa, to je gimnazija I moze je upisati samo ucenici sa primara ili koji se isticu...fakultet se upisuje samo sa gimnazije ili ako direktorat urira...u CH...sve je moguce ali mora se korektno i iskreno...ovdje vidim da se pise na osnovu kantona koji nijecu centralna CH...pisem ovo jer je tako...
P.S.
...a ovo rekla-kazala je samo orjentirno...
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
55.787
Bila je nekada i u Jugoslaviji Skola ucenika u privredi, to je bilo dualno obrazovanje.

Sada vise nema potrebe za tim jer nemamo nikakvu industriju mada se tu uci i za kuvara, pekara,
poslasticara, administrativne radnike, razne medicinske struke, bankarski sektor, sektor osiguranja
i svi oni dobijaju mesecno i do 800 evra, zavisi u kojoj privrednoj grani uce zanat.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.