- Poruka
- 40.546
https://talas.rs/2022/05/17/ko-ce-platiti-socijalni-program-za-radnike-u-fijatu/
Ekonomija,Vruće teme |
May 17, 2022
Vreme čitanja: 3 minuta
Foto: UnSplash
Priča o otkazima u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu dobija sve neobičnije obrte.
Prvo je generalni direktor Stelantisa, kompanije nastale spajanjem Fijat Krajsler grupacije sa Pežo Sitroen grupom, Karlos Tavares, lično došao u Srbiju da najavi vest koju su u ovoj fabrici godinama čekali da čuju: Do 2024. u Kragujevcu počinje proizvodnja novog modela automobila, i to električnog.
Velika vest dočekana je kako dolikuje, uz političke govore, radost i olakšanje radnika koji nisu znali kakva budućnost čeka njihovu fabriku u kojoj se proizvodi model koji više nikog na tržišttu ne zanima.
Dok je “veliki šef” bio u poseti, nikakvog pomena nije bilo ni o kakvim otkazima.
Dve nedelje kasnije, bez i jedne naznake u međuvremenu, nova vest: Fabrika je pozvala radnike na sastanak na kom im je saopštila da mogu da biraju ili otkaz uz zakonom određenu otpremninu ili rad u Stelantisovim pogonima u Nemačkoj, Italiji, Slovačkoj ili Poljskoj. Fabrika u Kragujevcu gasi proizvodnju, dok ne dođe novi model i za to vreme joj radnici neće biti potrebni.
Ta vest je izazvala medijsku eksploziju i radničke proteste, ali su srpske vlasti sa izuzetkom ministarke privrede ipak uspevale da tri dana ignorišu čitav slučaj.
Onda je krenulo ispipavanje terena. Prvo je ministarka Atanasković jednostavno konstatovala da niko neće da plaća ljude da dve godine ne rade ništa i da radnici u Srbiji moraju da menjaju mentalitet.
Zašto birači (ne)podržavaju reforme – nalazi novih istraživanja
Kolika je skrivena nezaposlenost u Srbiji?
Da li se obrazovanje u Srbiji isplati?
Onda je predsednik Srbije dodao da niko ne može da govori privatnom vlasniku šta da radi, ali da će država zaštititi radnike.
Onda su ti radnici pozvani u Beograd i tu im rečeno da je po sredi “zabuna” jer im je nekakva anketa greškom predstavljena kao ponuda uzmi ili ostavi i da ništa ne potpisuju. Umesto toga, na sastanku sindikalaca sa ministarkama rada i privrede, donet je zaključak da će svi zaposleni dobiti socijalni program, da će oni koji ne odu u inostranstvo ili dobiti poslove u Fijatu ili će im biti plaćen minimalac u prelaznom periodu do novog modela. I da u skladu s tim, nema razloga za daljim protestima.
Radnici su sa sastanka izašli srećni, ali su izgleda svi zaboravili da su račun napravili bez krčmara – Fijat, naime, nije prisustovovao ovom sastanku.
Da li su onda ministarke i sindikalci na putu da shvate da je Vučić bio u pravu i da država ne može da naređuje privatnoj firmi šta da radi? Ili će se pokazati da ipak može.
Jer, podsetimo se, država je bar formalno, vlasnik trećine Fijatove fabrike u Kragujevcu. Kompaniji je po medijskim objavama, do sada poklonila bar pola milijarde evra kroz razne programe subvencija, a sada je dogovoren još jedan krug državnih podsticaja za novu fabriku za električne automobile, u vrednosti od 48 miliona evra. Sa takvim ulogom, očekivalo bi se da Vlada ipak može ponešto i da sugeriše italijanskom partneru – recimo da ne otpušta 2.000 ljudi u trenutku kad joj Srbija poklanja dovoljno novca da te radnike može da nastavi da plaća u naredne tri godine, bez da im smanji platu i za jedan dinar.
Strah je, međutim, da to neće ići tako. Pošto je Vlada već napravila dogovor sa Fijatom u kome ničim nije pomenula svoju zabrinutost za radna mesta Kragujevčana, Fijatu uvek ostaje da jednostavno kaže ne. To nam otvara pitanje, šta će u tom slučaju biti. Imajući u vidu prošlost, sva je prilika da će umesto Stelantisa, ruku u džep na kraju zavući Srbija.
Kao što se pokazalo nebrojeno puta, ko ima snagu da okupi ljude i blokira ulice, bilo da su u pitanju taksisti, Kar go vozači ili dužnici u švajcarskim francima, ima i realnu političku moć. Pokazalo se da ova vlada reaguje na pritisak i da kad je pritisnu, za novac ne mari.
Tako se može desiti da trošak minimalaca za ljude koji ne budu potrebni Stelantisu, na kraju podmirimo mi, poreski obveznici. To bi bila loša vest. Ne samo da bismo na taj način dodatno subvencionisali Fijat, već bismo uveli diskriminatornu praksu, po kojoj je radno mesto čoveka zaposlenog u Fijatu više vredno od radnog mesta čoveka zaposlenog u kiosku, onog koji ne može da računa na takvu velikodušnost države kada on dobije otkaz.
Država dakle mora paziti da jednu grešku ne ispavlja drugom. To što je zaboravila da u toku pregovora pita Fijat šta namerava sa radnicima dok bude trajala rekonstrukcija fabrike, ne daje joj za pravo da se pred tim radnicima sada izvinjava novcem svih ostalih građana u Srbiji. Novca za to jednostavno nema. A nema ni smisla.
Stavovi izneti u ovom tekstu su lični stav autora i ne predstavljaju stavove dnevnog lista Danas.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Aleksandar Milošević
Urednik ekonomije u DanasuEkonomija,Vruće teme |
May 17, 2022
Vreme čitanja: 3 minuta
Foto: UnSplash
Priča o otkazima u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu dobija sve neobičnije obrte.
Prvo je generalni direktor Stelantisa, kompanije nastale spajanjem Fijat Krajsler grupacije sa Pežo Sitroen grupom, Karlos Tavares, lično došao u Srbiju da najavi vest koju su u ovoj fabrici godinama čekali da čuju: Do 2024. u Kragujevcu počinje proizvodnja novog modela automobila, i to električnog.
Velika vest dočekana je kako dolikuje, uz političke govore, radost i olakšanje radnika koji nisu znali kakva budućnost čeka njihovu fabriku u kojoj se proizvodi model koji više nikog na tržišttu ne zanima.
Dok je “veliki šef” bio u poseti, nikakvog pomena nije bilo ni o kakvim otkazima.
Dve nedelje kasnije, bez i jedne naznake u međuvremenu, nova vest: Fabrika je pozvala radnike na sastanak na kom im je saopštila da mogu da biraju ili otkaz uz zakonom određenu otpremninu ili rad u Stelantisovim pogonima u Nemačkoj, Italiji, Slovačkoj ili Poljskoj. Fabrika u Kragujevcu gasi proizvodnju, dok ne dođe novi model i za to vreme joj radnici neće biti potrebni.
Ta vest je izazvala medijsku eksploziju i radničke proteste, ali su srpske vlasti sa izuzetkom ministarke privrede ipak uspevale da tri dana ignorišu čitav slučaj.
Onda je krenulo ispipavanje terena. Prvo je ministarka Atanasković jednostavno konstatovala da niko neće da plaća ljude da dve godine ne rade ništa i da radnici u Srbiji moraju da menjaju mentalitet.
Zašto birači (ne)podržavaju reforme – nalazi novih istraživanja
Kolika je skrivena nezaposlenost u Srbiji?
Da li se obrazovanje u Srbiji isplati?
Onda je predsednik Srbije dodao da niko ne može da govori privatnom vlasniku šta da radi, ali da će država zaštititi radnike.
Onda su ti radnici pozvani u Beograd i tu im rečeno da je po sredi “zabuna” jer im je nekakva anketa greškom predstavljena kao ponuda uzmi ili ostavi i da ništa ne potpisuju. Umesto toga, na sastanku sindikalaca sa ministarkama rada i privrede, donet je zaključak da će svi zaposleni dobiti socijalni program, da će oni koji ne odu u inostranstvo ili dobiti poslove u Fijatu ili će im biti plaćen minimalac u prelaznom periodu do novog modela. I da u skladu s tim, nema razloga za daljim protestima.
Radnici su sa sastanka izašli srećni, ali su izgleda svi zaboravili da su račun napravili bez krčmara – Fijat, naime, nije prisustovovao ovom sastanku.
Da li su onda ministarke i sindikalci na putu da shvate da je Vučić bio u pravu i da država ne može da naređuje privatnoj firmi šta da radi? Ili će se pokazati da ipak može.
Jer, podsetimo se, država je bar formalno, vlasnik trećine Fijatove fabrike u Kragujevcu. Kompaniji je po medijskim objavama, do sada poklonila bar pola milijarde evra kroz razne programe subvencija, a sada je dogovoren još jedan krug državnih podsticaja za novu fabriku za električne automobile, u vrednosti od 48 miliona evra. Sa takvim ulogom, očekivalo bi se da Vlada ipak može ponešto i da sugeriše italijanskom partneru – recimo da ne otpušta 2.000 ljudi u trenutku kad joj Srbija poklanja dovoljno novca da te radnike može da nastavi da plaća u naredne tri godine, bez da im smanji platu i za jedan dinar.
Strah je, međutim, da to neće ići tako. Pošto je Vlada već napravila dogovor sa Fijatom u kome ničim nije pomenula svoju zabrinutost za radna mesta Kragujevčana, Fijatu uvek ostaje da jednostavno kaže ne. To nam otvara pitanje, šta će u tom slučaju biti. Imajući u vidu prošlost, sva je prilika da će umesto Stelantisa, ruku u džep na kraju zavući Srbija.
Kao što se pokazalo nebrojeno puta, ko ima snagu da okupi ljude i blokira ulice, bilo da su u pitanju taksisti, Kar go vozači ili dužnici u švajcarskim francima, ima i realnu političku moć. Pokazalo se da ova vlada reaguje na pritisak i da kad je pritisnu, za novac ne mari.
Tako se može desiti da trošak minimalaca za ljude koji ne budu potrebni Stelantisu, na kraju podmirimo mi, poreski obveznici. To bi bila loša vest. Ne samo da bismo na taj način dodatno subvencionisali Fijat, već bismo uveli diskriminatornu praksu, po kojoj je radno mesto čoveka zaposlenog u Fijatu više vredno od radnog mesta čoveka zaposlenog u kiosku, onog koji ne može da računa na takvu velikodušnost države kada on dobije otkaz.
Država dakle mora paziti da jednu grešku ne ispavlja drugom. To što je zaboravila da u toku pregovora pita Fijat šta namerava sa radnicima dok bude trajala rekonstrukcija fabrike, ne daje joj za pravo da se pred tim radnicima sada izvinjava novcem svih ostalih građana u Srbiji. Novca za to jednostavno nema. A nema ni smisla.
Stavovi izneti u ovom tekstu su lični stav autora i ne predstavljaju stavove dnevnog lista Danas.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
