Quantcast

Talas : Kakva socijalna politika je potrebna Srbiji?

Smorisha

Buduća legenda
Poruka
26.987


Kakva socijalna politika je potrebna Srbiji? https://talas.rs/2019/12/10/socijalna-politika-u-srbiji/

Kakvi socijalni modeli postoje u Evropi i gde je tu Srbija? Koji su najveći problemi u oblasti zdravstva i penzija? Da li bi univerzalni dohodak (UBI) bio moguć u Srbiji?

Gost najnovije emisije Talasna dužina bio je Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnu politiku, koji je govorio o nekoliko izuzetno važnih, ako ne i ključnih tema za život i rad u Srbiji. Reč je o siromaštvu, nejednakosti, socijalnoj politici, penzijama, zdravstvu, obrazovanju i zaposlenju.

U prethodnom tekstu osvrnuli smo se na pitanje siromaštva – merenje apsolutnog i relativnog siromaštva, nejednakosti, ljude koji u Srbiji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe, kao i na potencijalna rešenja.



Način na koji se jedno društvo nosi sa izazovima siromaštva, nejednakosti, nezaposlenosti, zdravstva, penzija i slično zavisi od socijalnog modela koji postoji u toj državi. Iako često možemo da čujemo da postoji „evropski socijalni model“, u realnosti u Evropi postoji nekoliko različitih modela. U svetlu novih globalnih izazova (starenje stanovništva, razvoj tehnologije, promene na tržištu rada), pitanje je kakav model bi Srbiji dugoročno najviše odgovarao.



Liberalni, socijaldemokratski i kontinentalno-evropski model
Iako ne postoji zvanična i precizna klasifikacija socijalnih modela, Žarko Šunderić je izdvojio tri koja mogu da se označe kao ključna u današnjim državama blagostanja.

1. Liberalni model

Liberalni model, po rečima našeg sagovornika, zastupljen je u anglosaksonskim zemljama – SAD-u, Kanadi, Velikoj Britaniji, kao i Australiji i Novom Zelandu. Ovaj model je zasnovan na slobodama, dok u fokusu nije bavljenje nejednakostima. U teoriji, liberalni model razvija prilike koje građani samostalno treba da iskoriste i za njih se bore, a ukoliko je država funkcionalna i sistem dobro funkcioniše, donosi odlične rezultate – dodaje Šunderić uz komentar da ovaj model, kao i svi drugi, ima svoje anomalije.

2. Socijaldemokratski model

Zastupljen u severnijem delu Evrope, ovaj model ima drugačije osnove – država je „veoma prisutna, jako puno ulaže u javne usluge“, ukratko: preuzima redistributivnu ulogu. Osnovna ideja jeste smanjivanje nejednakosti. Međutim, ovaj model je, rečima gosta Talasne dužine, u osnovi veoma skup i traži funkcionalnu, efikasnu državu koja je u stanju da ga sprovede.

S tim u vezi, pitanje o kojem smo u više navrata pisali na Talasu jeste veza između nivoa javne potrošnje i dohotka, to jest – da li je država dovoljno bogata da bi sprovodila skupe projekte?



3. Kontinentalno-evropski model

Treći model koji je Šunderić izdvojio sličan je socijaldemokratskom, s tim što je kod njega prisutno i veliko oslanjanje na porodicu „kao korektiv“. Ukratko – ne očekuje se da će država nužno organizovati sve funkcije i usluge, već se one razvijaju po potrebi, često uz oslanjanje na porodicu.

Međutim, imajući u vidu velike promene na globalnom nivou (starenje stanovništva, promene konvencionalnog shvatanja porodice), Šunderić zaključuje da će ove zemlje u budućnosti verovatno birati neki od prethodnih modela.

Pored tri modela koja je naveo naš sagovornik, postoje i mišljenja prema kojima možemo da izdvojimo mediteranski model, na osnovu razlika u pogledu nivoa javne potrošnje i rizika od siromaštva, o čemu smo ranije pisali:



Kada je reč o promeni socijalnog modela u jednoj zemlji, treba imati u vidu izazove političkog sprovođenja prelaska iz jednog sistema u drugi, što je istakao i Šunderić – kratkoročno, to može da bude izuzetno skupo, kao i nepravedno prema nekim kategorijama građana, zbog čega je teško dobiti političku podršku i doneti takvu odluku.



„U Srbiji je nemoguće da ne budete liberal“
Na pitanje koji od postojećih modela bi najviše odgovarao Srbiji, Žarko Šunderić odgovara:

„„Kada vidim za kakve politike se zapravo izdvajaju naši javni resursi, ja često kažem da je u Srbiji nemoguće u stvari da ne budete liberal“. U prevodu – Srbija nema dovoljno razvijene kapacitete da sprovodi „neke fine politike“ koje zahtevaju funkcionalnu državu i sistem koji je „uvezan“.

„Potrošićemo javne resurse, nećemo dobiti rezultat…u tom smislu ja sam zagovornik pažljive, uzdržane države koja ne uleće u politike koje nije u stanju da sprovede“, objašnjava Šunderić. Kako kaže, njegovo mišljenje nalazi se negde između dva modela (liberalnog i socijaldemokratskog), s tim da u Srbiji treba da krenemo od liberalnog, „pa da se onda polako približavamo“, da bismo videli šta smo u stanju da ispunimo.



Zdravstvo i penzije u Srbiji – šta treba da radimo?
Govoreći o socijalnim sistemima, Šunderić se osvrnuo i na dve izuzetno značajne teme u Srbiji danas – zdravstvo i penzioni sistem.

Kada je reč o zdravstvu, istakao je jedan postojeći trend u Srbiji, a to je sve veće izdvajanje „iz džepa“ za zadovoljavanje zdravstvenih potreba – sve manje ljudi koristi usluge (državnog zdravstvenog sistema), dok se izdvajanja iz budžeta ne smanjuju, usled čega efikasnost dodatno pada, zaključuje Šunderić.

Sa druge strane, tržište rada prolazi kroz velike promene i ne možemo da računamo da ćemo još dugo imati „klasične ugovore“ o radu koji podrazumevaju uplaćivanje osiguranja. Stoga se nameće pitanje – kojim sredstvima ćemo ispunjavati ona „prava za koja smo se dogovorili da država osigurava“.

„Postoji razmišljanje u Srbiji da bi možda bilo bolje, uzimajući u obzir sve ove trendove, da pređemo na drugačiji sistem finansiranja iz budžeta. To bi podrazumevalo promene u poreskom sistemu, da se na drugačiji način obezbede sredstva“, objasnio je Šunderić i dodao da stručna javnost treba više da se zainteresuje za ova pitanja.

Kada je reč o penzijama, on ističe da je važno pitanje adekvatnosti – „Da li vam to što ste uplatili tokom svog radnog veka omogućava pristojan život u starosti?“. Pored toga, dodaje, bitno je i da li možemo da osiguramo održivost penzionog sistema.









Univerzalni osnovni dohodak (UBI) – da li je moguć u Srbiji?
Ideja uvođenja univerzalnog osnovnog dohotka (Universal basic income – UBI) nije nova, ali su rasprave o njoj u poslednje vreme posebno aktuelne. Kako ocenjuje Šunderić, ova tema dolazi na dnevni red kao reakcija na promene koje se dešavaju na globalnom nivou. Ukratko, ideja nalaže da se iz budžeta svim građanima isplaćuje fiksna suma novca na mesečnom nivou, bez ulaženja u to na šta ga troše.

„To sad podrazumeva, vrlo verovatno, da se država povlači iz nekih drugih programa“, objašnjava Šunderić – ukoliko se izdvajaju sredstva za UBI, jasno je da bi neka druga sredstva morala da budu povučena.

Šunderić je istakao i da je Centar za socijalnu politiku radio analize u Srbiji koje su pokazale da bi izdvajanja za UBI iznosila 16% BDP-a, dok efekti takve mere nisu izvesni. Poređenja radi, naveo je da su izdvajanja za penzije oko 11-12% BDP-a. Govoreći o postojećim analizama, Šunderić je naveo da uvođenje UBI ne doprinosi smanjenju siromaštva, kao ni smanjivanju nejednakosti.

Konačno, podsetio je da pitanje UBI nije na nivou ozbiljne političke debate ni u jednoj državi sveta, da je Švajcarska odbacila ovu ideju (na referendumu), dok je Finska ukinula UBI eksperiment – zbog svega toga on zaključuje da, ukoliko ozbiljni sistemi nisu spremni za sprovođenje ovakve politike, „Srbija o tome još uvek apsolutno ne treba ozbiljno da razmišlja“.







Pogledajte celu epizodu Talasne dužine



——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke
 
Poslednja izmena:

Smorisha

Buduća legenda
Poruka
26.987


Kako da smanjimo siromaštvo u Srbiji?
Kako da smanjimo siromaštvo u Srbiji? https://talas.rs/2019/12/09/siromastvo-u-srbiji/

Šta je apsolutno, a šta relativno siromaštvo? Koliko je Srbija siromašna zemlja? Koje su dobre, a koje loše mere socijalne politike u smanjivanju siromaštva?

Gost najnovije emisije Talasna dužina bio je Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnu politiku, koji je govorio o nekoliko izuzetno važnih, ako ne i ključnih tema za život i rad u Srbiji. Reč je o siromaštvu, nejednakosti, socijalnoj politici, penzijama, zdravstvu, obrazovanju i zaposlenju.

Imajući u vidu da, kako je Šunderić naveo, u Srbiji 500.000 ljudi ne može da zadovolji osnovne potrebe, pitanje siromaštva je od izuzetnog značaja. Još važnije je pitanje kako pristupamo problemu siromaštva – kako ga razumemo i kako razmišljamo o potencijalnim rešenjima.



Apsolutno i relativno siromaštvo – kako stojimo u Srbiji?
Kada je reč o merenju siromaštva, postoje dve osnovne kategorije: apsolutno i relativno siromaštvo. Pored toga, postoji i kategorija ekstremnog siromaštva, ali je ona u evropskim zemljama uglavnom na marginalnom nivou tj. blizu nule, objašnjava Šunderić.

Apsolutno siromaštvo odnosi se na potrošnju (na mesečnom nivou), a relativno na dohodak – to znači da apsolutno siromaštvo meri broj ljudi u nekoj zemlji koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe, dok relativno siromaštvo meri dohodak građana u odnosu na druge građane iste zemlje.

Kada je reč o apsolutnom siromaštvu, u Srbiji trenutno osnovne potrebe ne može da zadovolji oko pola miliona ljudi ili negde oko 7% stanovništva, kako je objasnio gost Talasne dužine. Ovaj nivo može da se uporedi sa stanjem pre Svetske ekonomske krize 2008. godine koja se prelila i na srpsku privredu.

Međutim, kada je Republički zavod za statistiku (RZS) prvi put sproveo anketu o potrošnji 2002. i 2003. godine, rezultati su pokazali da čak 14% građana živi u apsolutnom siromaštvu, što znači da je taj broj prepolovljen u periodu relativno visokog ekonomskog rasta (koji je dosezao i 7-8% BDP-a) između 2003. i 2008. godine.

Ako govorimo o relativnom siromaštvu, važno je da razlikujemo dva odvojena pojma – siromaštvo i nejednakost, o čemu smo ranije pisali:



Dakle, kada merimo relativno siromaštvo, treba imati na umu izazove u metodologiji – tako je i Šunderić objasnio da, iako zvanična statistika pokazuje da je oko 25% stanovništva u Srbiji relativno siromašno, Evropska unija i Eurostat ukazuju na to da postojeći indikatori više mere nejednakost nego siromaštvo. Dodatno, merenja u Srbiji imaju kategoriju negativnog prihoda (koliki prihod su ispitanici ostvarili u toku godine, a koliki su planirali da ostvare pa nisu), što se često svodi na subjektivne procene koje zatim utiču na rezultate ankete. Taj aspekt, kao i uračunavanje ekstremno bogatih stanovnika (koji se često isključuju iz računice u drugim zemljama), dodatno naglašavaju izmerenu nejednakost.

Konačno, ukoliko želimo da smestimo Srbiju u širi kontekst, korisno je pogledati dohodak po stanovniku u Srbiji u odnosu na zemlje regiona, Evrope i sveta:



Ako se vratimo na 500.000 ljudi koji u Srbiji žive u apsolutnom siromaštvu, Šunderić je naglasio da je važno imati u vidu i koje su to kategorije stanovništva. Reč je prvenstveno o domaćinstvima čiji nosilac je nezaposlen, što, po njegovim rečima, povećava šanse za siromaštvo čak tri puta. Dodatni faktor koji utiče na rizik od siromaštva jeste i obrazovanje, konkretno – ukoliko neko nema završenu osnovnu školu. Takođe, rizik od siromaštva je više nego duplo veći na selu u odnosu na grad.

Uvid u ove podatke navodi na moguća rešenja. Šta tačno treba da radimo da bismo smanjili siromaštvo u Srbiji?



Obrazovanje i zaposlenje – dve ključne oblasti
Kako se Centar bavi siromaštvom iz vizure socijalne politike, Šunderić je u pogledu rešenja govorio upravo o merama socijalne politike. U tom smislu, kao najvažnije oblasti izdvojio je obrazovanje i zaposlenje. Iako, kako je istakao, zvanična statistika pokazuje da se nezaposlenost u Srbiji smanjuje, broj od pola miliona ljudi u apsolutnom siromaštvu opstaje na tom nivou.

„Ukoliko uspemo da obezbedimo svim ljudima da imaju dobro i kvalitetno obrazovanje i da ga završe, to je jedan od najsigurnijih načina“, objasnio je Šunderić i dodao da je izazov sa kvalitetnim obrazovanjem to što se ne dostiže tako lako. S druge strane, ni država nije u stanju da osigura obavezno osnovno obrazovanje, pa tako imamo 5-6% dece koja ne završavaju osnovnu školu. Poseban problem predstavljaju marginalizovane grupe kojima su uslovi za obrazovanje i zaposlenje dodatno otežani, što predstavlja posebnu temu.

Kako je istakao naš sagovornik, jedna od polaznih ideja Centra za socijalnu politiku jeste da ljudi u Evropi u 21. veku ne bi trebalo da gladuju, to jest trebalo bi da postoje mere koje ljude izvlače iz siromaštva. Dugoročno gledano, te mere da se odnose na obrazovanje i zaposlenje.



Rano obrazovanje – politika koja se najviše isplati
Šunderić je izdvojio nekoliko mera koje možemo da označimo kao dobre ili loše kada je reč o smanjivanju stope siromaštva. Pre toga, dodao je, treba naglasiti da se u Srbiji često dešava da „prepisujemo evropske modele“ uz očekivanje da će imati dobre efekte iako se društva značajno razlikuju.

To je slučaj sa politikom aktivacije siromašnih ljudi koja je, kako kaže, glavna tema u društvima koja imaju nisku nezaposlenost na nivou 3-5%, a čak ni tu nije izvesno koliko će rezultati biti pozitivni. Takva politika u Srbiji, društvu koje ima veliki broj važnijih strukturnih problema, predstavlja dodatni trošak koji ne donosi konkretne rezultate.

„Vi aktivirate nekoga za nekakav posao koji ne postoji na tržištu i to je uludo potrošen javni resurs“, objašnjava Šunderić i dodaje da je bolje koristiti postojeće resurse na mere za koje sigurno znamo da su dobre, nego tražiti i ulagati dodatne resurse u politike koje čak ni u EU ne postižu naročito pozitivne rezultate. U svemu tome treba imati u vidu i da u Srbiji ne postoji stabilan i jak sistem koji je u stanju da u potpunosti sprovede ovakve ili slične mere.

Na pitanje koje su dobre mere, Šunderić odgovara – ulaganje u obrazovanje.

Uloženi dinar, dolar ili evro u politike ranog obrazovanja vraća se između 5 i 13 puta
Kako kaže, politika za koju se kontinuirano pokazuje da ima veliki efekat na ekonomije i društvo jeste rano obrazovanje, u periodu između 3 i 5 godina. „Uloženi dinar, dolar ili evro u politike ranog obrazovanja vraća se između 5 i 13 puta, to je jedna politika koja se najviše isplati“, naglasio je. Ono što je posebno zanimljivo jeste da rano obrazovanje najveći efekat ima upravo za decu koja su siromašna i imaju težu početnu poziciju, zbog čega Šunderić zaključuje da bi ulaganje u rano obrazovanje imalo smisla jedino ako su siromašna deca uključena u taj program.

Kako je jedna od aktuelnih tema u ovoj oblasti dualno obrazovanje, Šunderić je istakao da ne postoji dovoljno kredibilnih dokaza da bi ono imalo posebno pozitivne rezultate u ekonomiji poput naše, sa celokupnim nasleđem u obrazovnom sistemu. Kompletno uvođenje dualnog obrazovanja zahtevalo bi, dodaje, mnogo subvencionisanja jer privreda u tome ne vidi šansu, što je poseban izazov ako pogledamo kako se država ophodi prema resursima i koliko je sistem za sprovođenje ovakvih politika nefunkcionalan.

Ulaganje u obrazovanje sobom nosi najmanje intervencije, zaključuje naš sagovornik – „najsigurniji ste da radite pravu stvar“.



Politika podsticanja rađanja – primer neodgovorne politike
Kao primer socijalne politike koja predstavlja veliki trošak a ne postiže rezultate, Šunderić je naveo – politiku za podsticanje rađanja. Reč je izuetno velikim sredstvima koja se ulažu, a porodice koje ih primaju imaju pravo na podršku u trajanju od 18 godina.

„Mi još nismo u punom kapacitetu videli u kom smo problemu“, dodao je, i posebno naglasio činjenicu da je reč o neodgovornoj politici jer postoje dokazi da su se druge zemlje „prevarile“, te su tako Severna Makedonija i Crna Gora „jedva odustale“ od ovih politika.

„Mi ćemo tek da konstatujemo da je uludo trošenje resursa, a nema efekta na ono za šta se mislilo da ima – podsticanje rađanja“, zaključio je gost Talasne dužine.



Pogledajte celu epizodu Talasne dužine:


——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
28.450
Ma pishanje uz i niz vetar.....
Kad imas mazohisticki narod, on je i ponosan, a kad je ponosan onda je i sadisticki...
A ponos i gordost daju zelju za prestizom , uz ovaj sadizam idealno uklopljeno...

Ratovanje iz fotelje, briga o socijalno ugrozenima bez obilaska i gledanja prakse, je specijalitet vecine u Srbiji..
Na zalost manjina koja kao zeli nesto da uradi, obicno ima premisu, moje lokalno je ustvari globalno...
 

a bre Milun

Elita
Poruka
17.684


Kako da smanjimo siromaštvo u Srbiji?
Kako da smanjimo siromaštvo u Srbiji? https://talas.rs/2019/12/09/siromastvo-u-srbiji/

Šta je apsolutno, a šta relativno siromaštvo? Koliko je Srbija siromašna zemlja? Koje su dobre, a koje loše mere socijalne politike u smanjivanju siromaštva?

Gost najnovije emisije Talasna dužina bio je Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnu politiku, koji je govorio o nekoliko izuzetno važnih, ako ne i ključnih tema za život i rad u Srbiji. Reč je o siromaštvu, nejednakosti, socijalnoj politici, penzijama, zdravstvu, obrazovanju i zaposlenju.

Imajući u vidu da, kako je Šunderić naveo, u Srbiji 500.000 ljudi ne može da zadovolji osnovne potrebe, pitanje siromaštva je od izuzetnog značaja. Još važnije je pitanje kako pristupamo problemu siromaštva – kako ga razumemo i kako razmišljamo o potencijalnim rešenjima.



Apsolutno i relativno siromaštvo – kako stojimo u Srbiji?
Kada je reč o merenju siromaštva, postoje dve osnovne kategorije: apsolutno i relativno siromaštvo. Pored toga, postoji i kategorija ekstremnog siromaštva, ali je ona u evropskim zemljama uglavnom na marginalnom nivou tj. blizu nule, objašnjava Šunderić.

Apsolutno siromaštvo odnosi se na potrošnju (na mesečnom nivou), a relativno na dohodak – to znači da apsolutno siromaštvo meri broj ljudi u nekoj zemlji koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe, dok relativno siromaštvo meri dohodak građana u odnosu na druge građane iste zemlje.

Kada je reč o apsolutnom siromaštvu, u Srbiji trenutno osnovne potrebe ne može da zadovolji oko pola miliona ljudi ili negde oko 7% stanovništva, kako je objasnio gost Talasne dužine. Ovaj nivo može da se uporedi sa stanjem pre Svetske ekonomske krize 2008. godine koja se prelila i na srpsku privredu.

Međutim, kada je Republički zavod za statistiku (RZS) prvi put sproveo anketu o potrošnji 2002. i 2003. godine, rezultati su pokazali da čak 14% građana živi u apsolutnom siromaštvu, što znači da je taj broj prepolovljen u periodu relativno visokog ekonomskog rasta (koji je dosezao i 7-8% BDP-a) između 2003. i 2008. godine.

Ako govorimo o relativnom siromaštvu, važno je da razlikujemo dva odvojena pojma – siromaštvo i nejednakost, o čemu smo ranije pisali:



Dakle, kada merimo relativno siromaštvo, treba imati na umu izazove u metodologiji – tako je i Šunderić objasnio da, iako zvanična statistika pokazuje da je oko 25% stanovništva u Srbiji relativno siromašno, Evropska unija i Eurostat ukazuju na to da postojeći indikatori više mere nejednakost nego siromaštvo. Dodatno, merenja u Srbiji imaju kategoriju negativnog prihoda (koliki prihod su ispitanici ostvarili u toku godine, a koliki su planirali da ostvare pa nisu), što se često svodi na subjektivne procene koje zatim utiču na rezultate ankete. Taj aspekt, kao i uračunavanje ekstremno bogatih stanovnika (koji se često isključuju iz računice u drugim zemljama), dodatno naglašavaju izmerenu nejednakost.

Konačno, ukoliko želimo da smestimo Srbiju u širi kontekst, korisno je pogledati dohodak po stanovniku u Srbiji u odnosu na zemlje regiona, Evrope i sveta:



Ako se vratimo na 500.000 ljudi koji u Srbiji žive u apsolutnom siromaštvu, Šunderić je naglasio da je važno imati u vidu i koje su to kategorije stanovništva. Reč je prvenstveno o domaćinstvima čiji nosilac je nezaposlen, što, po njegovim rečima, povećava šanse za siromaštvo čak tri puta. Dodatni faktor koji utiče na rizik od siromaštva jeste i obrazovanje, konkretno – ukoliko neko nema završenu osnovnu školu. Takođe, rizik od siromaštva je više nego duplo veći na selu u odnosu na grad.

Uvid u ove podatke navodi na moguća rešenja. Šta tačno treba da radimo da bismo smanjili siromaštvo u Srbiji?



Obrazovanje i zaposlenje – dve ključne oblasti
Kako se Centar bavi siromaštvom iz vizure socijalne politike, Šunderić je u pogledu rešenja govorio upravo o merama socijalne politike. U tom smislu, kao najvažnije oblasti izdvojio je obrazovanje i zaposlenje. Iako, kako je istakao, zvanična statistika pokazuje da se nezaposlenost u Srbiji smanjuje, broj od pola miliona ljudi u apsolutnom siromaštvu opstaje na tom nivou.

„Ukoliko uspemo da obezbedimo svim ljudima da imaju dobro i kvalitetno obrazovanje i da ga završe, to je jedan od najsigurnijih načina“, objasnio je Šunderić i dodao da je izazov sa kvalitetnim obrazovanjem to što se ne dostiže tako lako. S druge strane, ni država nije u stanju da osigura obavezno osnovno obrazovanje, pa tako imamo 5-6% dece koja ne završavaju osnovnu školu. Poseban problem predstavljaju marginalizovane grupe kojima su uslovi za obrazovanje i zaposlenje dodatno otežani, što predstavlja posebnu temu.

Kako je istakao naš sagovornik, jedna od polaznih ideja Centra za socijalnu politiku jeste da ljudi u Evropi u 21. veku ne bi trebalo da gladuju, to jest trebalo bi da postoje mere koje ljude izvlače iz siromaštva. Dugoročno gledano, te mere da se odnose na obrazovanje i zaposlenje.



Rano obrazovanje – politika koja se najviše isplati
Šunderić je izdvojio nekoliko mera koje možemo da označimo kao dobre ili loše kada je reč o smanjivanju stope siromaštva. Pre toga, dodao je, treba naglasiti da se u Srbiji često dešava da „prepisujemo evropske modele“ uz očekivanje da će imati dobre efekte iako se društva značajno razlikuju.

To je slučaj sa politikom aktivacije siromašnih ljudi koja je, kako kaže, glavna tema u društvima koja imaju nisku nezaposlenost na nivou 3-5%, a čak ni tu nije izvesno koliko će rezultati biti pozitivni. Takva politika u Srbiji, društvu koje ima veliki broj važnijih strukturnih problema, predstavlja dodatni trošak koji ne donosi konkretne rezultate.

„Vi aktivirate nekoga za nekakav posao koji ne postoji na tržištu i to je uludo potrošen javni resurs“, objašnjava Šunderić i dodaje da je bolje koristiti postojeće resurse na mere za koje sigurno znamo da su dobre, nego tražiti i ulagati dodatne resurse u politike koje čak ni u EU ne postižu naročito pozitivne rezultate. U svemu tome treba imati u vidu i da u Srbiji ne postoji stabilan i jak sistem koji je u stanju da u potpunosti sprovede ovakve ili slične mere.

Na pitanje koje su dobre mere, Šunderić odgovara – ulaganje u obrazovanje.


Kako kaže, politika za koju se kontinuirano pokazuje da ima veliki efekat na ekonomije i društvo jeste rano obrazovanje, u periodu između 3 i 5 godina. „Uloženi dinar, dolar ili evro u politike ranog obrazovanja vraća se između 5 i 13 puta, to je jedna politika koja se najviše isplati“, naglasio je. Ono što je posebno zanimljivo jeste da rano obrazovanje najveći efekat ima upravo za decu koja su siromašna i imaju težu početnu poziciju, zbog čega Šunderić zaključuje da bi ulaganje u rano obrazovanje imalo smisla jedino ako su siromašna deca uključena u taj program.

Kako je jedna od aktuelnih tema u ovoj oblasti dualno obrazovanje, Šunderić je istakao da ne postoji dovoljno kredibilnih dokaza da bi ono imalo posebno pozitivne rezultate u ekonomiji poput naše, sa celokupnim nasleđem u obrazovnom sistemu. Kompletno uvođenje dualnog obrazovanja zahtevalo bi, dodaje, mnogo subvencionisanja jer privreda u tome ne vidi šansu, što je poseban izazov ako pogledamo kako se država ophodi prema resursima i koliko je sistem za sprovođenje ovakvih politika nefunkcionalan.

Ulaganje u obrazovanje sobom nosi najmanje intervencije, zaključuje naš sagovornik – „najsigurniji ste da radite pravu stvar“.



Politika podsticanja rađanja – primer neodgovorne politike
Kao primer socijalne politike koja predstavlja veliki trošak a ne postiže rezultate, Šunderić je naveo – politiku za podsticanje rađanja. Reč je izuetno velikim sredstvima koja se ulažu, a porodice koje ih primaju imaju pravo na podršku u trajanju od 18 godina.

„Mi još nismo u punom kapacitetu videli u kom smo problemu“, dodao je, i posebno naglasio činjenicu da je reč o neodgovornoj politici jer postoje dokazi da su se druge zemlje „prevarile“, te su tako Severna Makedonija i Crna Gora „jedva odustale“ od ovih politika.

„Mi ćemo tek da konstatujemo da je uludo trošenje resursa, a nema efekta na ono za šta se mislilo da ima – podsticanje rađanja“, zaključio je gost Talasne dužine.



Pogledajte celu epizodu Talasne dužine:


——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke



"............Ako se vratimo na 500.000 ljudi koji u Srbiji žive u apsolutnom siromaštvu..........."
ne treba da se sikiramo. 0,5 miliona siromaha na 6,5 miliona gradjana to je svega 8 posto
dok u AMERICI IMA 40 MILIONA SIROMAHA NA 350 MILIONA AMERIKANACA A TO JE PREKO 11 POSTO.

daklem, budite zadovoljni sto ste u Srbiji a ne u americi.
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
28.450
Vecina naroda zeli da bude roblje.....ili smatra da je to maksimalan domet koji mogu da ostvare...
Glupima ne treba dirati Boga....sta bi oni bez njega...
Dualno zdravstvo je nesto na sta smo navikli.
Ovakve teme su besmislene, kad se pogleda pojedinacna svest.
Ne pricam savest, stalno ljudi mesaju svest i savest...
Misle ako znaju sta znaci rec odgovorno da znaju i sta je odgovornost....Bicemo odgovorni od 16.15 do 16.45, svakog ponedeljka...
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
28.450
"............Ako se vratimo na 500.000 ljudi koji u Srbiji žive u apsolutnom siromaštvu..........."
ne treba da se sikiramo. 0,5 miliona siromaha na 6,5 miliona gradjana to je svega 8 posto
dok u AMERICI IMA 40 MILIONA SIROMAHA NA 350 MILIONA AMERIKANACA A TO JE PREKO 11 POSTO.

daklem, budite zadovoljni sto ste u Srbiji a ne u americi.
Bre milune, cinizam ili mrznja, biraj sta vise volis da radis?
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
28.450
Inace da dam primer sta znaci svest gradjanina Srbije..

On ovako kaze, ej hvala za ovo sto si zavrsio posao za mene, odlicno je , profesionalno i kvalitetno...
Trebaces mi mozda za jedno 15 godina...

Tvoje je da se snadjes kako ces da prezivis i ti i biznis tih 15 godina u sredini gde se ljudi ebu za dinar, zabole ih za kvalitet, zdravlje, obraz, odnose, a kamoli za fer, uredno , odgovorno , odrzivo ili sinhronizovano..

Tako i kod socijalne politike, nase je da damo novogodisnji dodatak od 5000 dinara, a to sto pocrkase od zime, izgladnelosti ili sto nemaju mogucnost normalnog zivljenja, da bi bili radni , seksualno aktivni i na kraju i porodicni , pa selekcija brate, ko je jaci , veci lopov i lopuza, pa da se snadje, to ti je...uvek bilo u Srbiji...
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
28.450
Inace sve nase drzavne i institucionalne odluke su na nivou debate laika i demagoga...

Kako izgleda ta debata...

Pa demagog kaze, Uspeh ovoga je zagarantovan, nasa dobra volja postoji, tako da ce biti napredak...
Laik zna i oseca da je sve to teski promasaj i bacanje para, ali kad dodje vreme da se u prici suoci, on samo cuti i kaze uzas je to sto suprotna strana iznosi neistinu i vodi u propast...

Koja je svrha ako se cuje onaj ko ne moze da pokaze nego samo da ubedjuje....?
Nikakva, ali je logican nastavak prethodnih dogadjaja gde su se izjasnjavali oni koji su znali da pokazu, ali svi ostali nisu hteli da prihvate pa je pobedio , prosao onaj koji ih je ubedjivao kilavim i demagoskim argumentima...

Posle neutralisanja argumenata, moguce su svakakve demagogije, tu vise nema debate, nema analize, nema kritike osim one kojoj je cilj da obori govornika, a ne pricu...
 

Branko Lori

Buduća legenda
Poruka
37.872

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
28.450
Pa nije to socijalna politika, to je promocija...
Socijalna politika je kad znas tacno sta ce da bude sledecih 10 godina, i vise...
Kad ne zavisi od toga da li si u prvih 500 prijavljenih...
A slucajno sam bio svedok kad je prijavljivanje krenulo u nedelju u 15h, i do 15.03h bilo sve popunjeno...

Takva socijalna politika je odlicna za srbe ali to nije socijalna politika, to je lutrija....
Ove godine imamo izvlacenje, sledece, videcemo , zavisno od potreba promocije...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.