Quantcast

Talas : Ekonomske greške - Gubljenje radnih mesta nije zbog privatizacije

Smorisha

Buduća legenda
Poruka
25.808

https://talas.rs/2019/11/20/ekonomske-greske-3/
U javnim raspravama, bilo u medijima ili na društvenim mrežama, često dolazi do sučeljavanja različitih verzija toga kako treba voditi ekonomsku politiku. Prilikom toga, neretko dolazi do zamagljivanja problema koji stoje pred nama ili nuđenja lakih, bržih rešenja čiji zastupnici tvrde da će vrlo brzo okrenuti stvari na bolje.

Rasprave su mahom niskog kvaliteta jer je čest slučaj da dolazi do nenameravanih logičkih grešaka ili čak da se one namerno koriste prilikom argumentacije stavova.

Zbog toga vam predstavljamo spisak najčešćih logičkih grešaka, sa primerima iz oblasti ekonomije.




Ovoga puta bavićemo se greškom u kojoj se jedna pojava prikazuje kao uzrok druge samo zato što joj prethodi (Post hoc ergo propter hoc). Međutim, neke dve pojave mogu biti potpuno nepovezane, iako slede jedna za drugom, ili obe mogu proishoditi iz zajedničkog uzroka.



Gubljenje radnih mesta zbog privatizacije
Kod velikog broja preduzeća koja su privatizovana došlo je do velikog smanjenja broja radnih mesta nakon privatizacije. Uzrok za to, međutim, nije bila privatizacija, iako je ona neposredno prethodila otpuštanjima. Kako to znamo? Pa tako što je do velikog talasa otpuštanja zaposlenih došlo i kod preduzeća koja nisu bila privatizovana.

Tačniji podaci o ova dva fenomena mogu se pronaći u jednom istraživanju APR-a o efektima privatizacije koje pokazuje da je broj zaposlenih u Srbiji smanjivan i kod privatizovanih (za 60%), i kod neprivatizovanih (54%), kao i kod preduzeća kod kojih je privatizacija bila prekinuta (86%).

Do ovako velikog smanjenja broja zaposlenih došlo je iz nekoliko razloga iz 1990-ih godina: zabrane otpuštanja zaposlenih i gubitka kontakta sa svetskom privredom. Preduzeća kojima je preko noći nestalo jugoslovensko tržište, kao i privilegovan pristup tržištima socijalističkih zemalja, kao i drugih zemalja usled UN embarga, odlukom Vlade nisu mogla da smanje broj zaposlenih. Jedini način za smanjenje troškova otpuštanjem nepotrebnih radnika usled smanjenja obima posla bio je njihov odlazak u invalidsku penziju, koji je bio prećutno tolerisan. Kako tokom cele decenije nije bilo ulaganja u nove tehnologije koja je menjala rad, njeno uvođenje nije bilo postepeno.

Na primer, dok je Zastava u Kragujevcu 1989. zapošljavala i preko 53.000 zaposlenih, Fiat trenutno zapošljava oko 2.500 radnika. Drugim rečima, radna mesta u preduzećima nisu bila izgubljena zbog privatizacije, već su bila izgubljena daleko pre nje kada je srspka privreda uništena tokom 1990-ih.



Putinova ekonomska politika
Kod nekih propagatora državizma tj. veće državne uloge u privrednim tokovima, Ruska Federacija se često uzima kao dobar primer ekonomske politike koju treba slediti, kao i dokaz genijalnosti Vladimira Putina. Pre njegovog dolaska na vlast, ruska privreda bila je u slobodnom padu, da bi se onda stabilizovala i znatno ojačala. Naizgled, ovo je usled dobre ekonomske politike za koju je zaslužan Putin lično jer je do ekonomskog oporavka došlo nakon njegovog preuzimanja vlasti.

Međutim, sve se svodi na naftu. Dolazak Putina na vlasti je prethodio velikom rastu cene energenata, koji i danas čine većinu ruskog izvoza, što znači ogromne prihode za rusku državu od koje su mogli da se finansiraju brojni programi koji nisu imali puno ekonomskog smisla. Od kada je cena energenata ponovo niska, i ruska privreda ponovo je slaba.





Berzanska cena barela nafte u dolarima; izvor: www.macrotrends.net



Rumunija i Bugarska u EU
Neki od protivnika evropskih integracija su ukazivali na to da je članstvo u EU loše po nerazvijene privrede balkanskih zemalja, te da zato Srbija ne treba da ide u tom pravcu. Kao primer su uzimali Rumuniju i Bugarsku, zemlje koje su 2007. postale članice EU. Ubrzo po članstvu, privrede ove dve zemlje su ušle u recesiju, što je za protivnike EU bio jasan znak da je do toga došlo usled evrointegracija.

Ono što im nije palo na pamet je to da se upravo 2008. finansijska kriza iz SAD prelila na Evropu: sve evropske zemlje su tih godina završile u recesiji (osim Poljske i Albanije), a ne samo Bugarska i Rumunija, tako da je pripisivanje loših ekonomskih rezultata članstvu u EU samo zato što je do njih došlo nakon učlanjenja bila prilično očevidna manipulacija.





Ekonomski rast u Rumuniji i Bugarskoj u poređenju sa EU; izvor: MMF, WEO.



Kako da prepoznamo ovu zamku?
Ako nemamo neka osnovna predznanja, ovu logičku zamku je teško primetiti. Međutim, kao što se vidi u navedena tri primera, za to nisu uvek neophodna neka specijalizovana znanja iz ekonomije, već je često dovoljna i samo doza zdravog razuma i osnovne pismenosti. Stoga ne treba sve tvrdnje prihvatati zdravo za gotovo, već je neophodno preispitivati ih, naročito kada te tvrdnje ne deluje preterano verovatno.

Da je ruska privreda pod Putinom bila toliko uspešna usled njegove ekonomske politike, zašto je nisu primenile i druge zemlje? Ili ako je ulazak u EU loš po privredu zemalja u tranziciji, zašto su se sve one učlanjivale? Samo postavljanje ovih zdravorazumskih pitanja je dosta da nas pomakne na preispitivanje ponuđenih lažnih rešenja, i pronalaženje onih koja bolje objašnjavaju realnost.

 

Smorisha

Buduća legenda
Poruka
25.808
Ekonomske greške koje skupo plaćamo – argument većine

https://talas.rs/2019/11/21/ekonomske-greske-4/



Poljoprivreda kao motor ekonomskog razvoja
Možda najrasprostranjenija ekonomska zabluda u Srbiji jeste da je poljoprivreda naša šansa za ekonomski razvoj. Naizgled, sve deluje logično: Srbija ima mnogo bolje preduslove za poljoprivrednu proizvodnju nego većina drugih evropskih zemalja usled geografije, klime i kvaliteta zemljišta, pa srpska poljoprivreda zaista ima preduslove da napreduje i postane produktivnija. Ono što se previđa je da ne postoji nijedna zemlja sa visokim dohotkom koja ima značajan udeo poljoprivrede.

U evropskim zemljama koje imaju značajnu poljoprivrednu proizvodnju u regionalnim okvirima, kao što su Holandija ili Danska, poljoprivredni sektor zapošljava 1-2% radne snage, i toliko i učestvuje u kreiranju BDP-a. Te zemlje nisu bogate zato što imaju efikasan i produktivan poljoprivredni sektor, već zato što imaju efikasne i produktivne sektore industrije i usluga.

Poljoprivreda kod nas učestvuje znatno više u kreiranju BDP-a (10%) i u zapošljavanju (18%) jer su sektori industrije i usluga nedovoljno razvijeni. Ovo vidimo na primeru: izvoz IT usluga je 2018. dostigao 1,3 milijarde dolara, a u tom sektoru radi tek 35.000 ljudi, dok je izvoz poljoprivrednih proizvoda prošle godine iznosio tek 2,5 milijarde. Ali zato ćemo i dalje da slušamo priče kako je poljoprivreda put u prosperitet.



Kolonije kao uzrok prosperiteta
Veliki broj ljudi veruje da su se evropske zemlje razvile jer su imale kolonijalna carstva čije su resurse eksploatisale. Međutim, za dugoročan ekonomski razvoj važnije su inkluzivne ekonomske i političke institucije, kao što su ekonomske slobode, vladavina prava i demokratija. One kreiraju podsticaje za investicije i tehnološke inovacije jer čine imovinska prava sigurnim.


Ovo je odmah jasno kada se pogleda mapa imperijalnih osvjanja: budući da su kolonije Italije ili Nemačke bile male ili kratkotrajne, a Španija i Portugal su svoje prekomorske imperije odavno izgubili, ovo može da važi možda samo u slučaju Fransuke ili Velike Britanije. Ali, koje su kolonije imale Finska, Švedska, Švajcarska, Austrija ili Irska, pa su razvijene? Ili zašto su se onda neke bivše kolonije razvile, kao Kanada, Australija, SAD ili Novi Zeland, a neke kao Zimbabve, Gana ili Nigerija nisu?

Argument o kolonijama kao zamajcu razvoja Zapadne Evrope ignoriše previše važnih detalja da bi izdržao i površnu analizu, ali to ne sprečava da i dalje uživa široku popularnost.



Kako da izbegnemo ovu grešku?
Pre svega, treba da shvatimo da nauka nije demokratija, te da samim tim prosta većina nije uvek u pravu. Kada odemo u bolnicu na pregled, ili kada odvezemo auto na popravku, o tome kako lečiti neke bolesti ili kako popraviti automobil važnije nam je šta o tome misle lekari ili automehaničari, nego naše komšije i prijatelji bez tog specijalizovanog znanja. Ovo je princip koji bi nam dosta pomogao da identifikujemo i razotkrijemo logičku grešku argumenta većine.

Deluje da je za prepoznavanje ove greške potrebno poznavanje barem osnove svih nauka, od fizike preko medicine do ekonomije, ali dovoljno je samo znati kako se pametno koristi Gugl pretraga prilikom traženja informacija – ukratko, više verovati medicinskim časopisima nego opskurnim blogovima ili Fejsbuk grupama o lečenju pomoću prirodnih preparata.
 

krinka5

Veoma poznat
Poruka
13.987
Osiromašeni uranijum kao glavni uzročnik povećanja maligniteta u Srbiji

Mnogi misle da je za povećan broj raka u Srbiji najveći krivac upotreba osiromašenog uranija. Većina onih koji u to veruju nisu se upitali da li iza takvog povećanja stoje cigarete , loša hrana , stres, te promaja kao vekovni neprijatelj srpskoga čoveka. Ako se pogledaju grafikoni promaje odmah se uočava da je baš te 1999. godine izloženost stanovništa promaji dostigao maksimum. Mnogi ljudi su tu godinu proveli izvan domova , spavali su po podrumima, skloništima a i oni koji su ostali bez domova (ljudi čiji su domovi srušeni ili izbeglice) završili su u promajnim kolektivnim centrima .

 

norge_srbin

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.530
Poljoprivreda kao motor ekonomskog razvoja
Možda najrasprostranjenija ekonomska zabluda u Srbiji jeste da je poljoprivreda naša šansa za ekonomski razvoj. Naizgled, sve deluje logično: Srbija ima mnogo bolje preduslove za poljoprivrednu proizvodnju nego većina drugih evropskih zemalja usled geografije, klime i kvaliteta zemljišta, pa srpska poljoprivreda zaista ima preduslove da napreduje i postane produktivnija. Ono što se previđa je da ne postoji nijedna zemlja sa visokim dohotkom koja ima značajan udeo poljoprivrede.

U evropskim zemljama koje imaju značajnu poljoprivrednu proizvodnju u regionalnim okvirima, kao što su Holandija ili Danska, poljoprivredni sektor zapošljava 1-2% radne snage, i toliko i učestvuje u kreiranju BDP-a. Te zemlje nisu bogate zato što imaju efikasan i produktivan poljoprivredni sektor, već zato što imaju efikasne i produktivne sektore industrije i usluga.

Poljoprivreda kod nas učestvuje znatno više u kreiranju BDP-a (10%) i u zapošljavanju (18%) jer su sektori industrije i usluga nedovoljno razvijeni. Ovo vidimo na primeru: izvoz IT usluga je 2018. dostigao 1,3 milijarde dolara, a u tom sektoru radi tek 35.000 ljudi, dok je izvoz poljoprivrednih proizvoda prošle godine iznosio tek 2,5 milijarde. Ali zato ćemo i dalje da slušamo priče kako je poljoprivreda put u prosperitet.
Hm, Poljoprivreda kao motor ekonomskog razvoja... u S R B I J I! Valjda ovaj tekst o uspesnim srpskim poljoprivrednicima nekako pripada ovde, zar ne?
_______

https://informer.rs/hronika/vesti/4...utu-policija-zaustavila-audi-onda-usledio-sok

SRPSKI KRALJ ORGANSKE HRANE PAO SA 4 TONE DROGE! Otkrivamo detalje FILMSKE AKCIJE NA AUTOPUTU! Policija zaustavila audi, a onda je usledio ŠOK
Predrag Koluvija (39), vlasnik poljoprivredne firme "Jovanjica" u Staroj Pazovi i najveći proizvođač organske hrane u Srbiji, uhapšen je nakon što je na njegovoj farmi pronađeno oko četiri tone marihuane!

Pored Koluvije, uhapšeno je još osmoro njegovih radnika. Na imanju je otkriveno oko 650 kilograma osušene marihuane i 65.681 stabljika indijske konoplje!
_______

Why I am not surprised? :hahaha:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.