*Tako...*

Sve sto budem pozelela precutacu... Sanjacu o onome sto me boli, a realnost cu pretvoriti u smeh... Budicu se svakom zorom, i disati svakim zrakom, jer sam sigurna da ono sto donosi vreme moze da me uvuce u neke nove promene... Neka mi smeh i promene budu osnovne prijatnosti, neka me vode, uklopicu se...
Zapitam se - da li cu ikada pomisliti na sve ono sto je budilo razlicite strahove u meni, ili cu jednostavno i dalje gledati daleko i traziti neku veliku promenu pracenu tremom? Verovatno cu stajati ispod nekog starog oraha, zadovoljna svojim ispunjenjem i divnom emocijom, koju cu osecati preme Tebi koga i ne poznajem...
Da li cu, mozda, tada smatrati da ne postoji nesto vise i jace sto me ispunjava... Da li cu i tada izvlaciti iz svega neko sopstveno zadovoljstvo i srecu, ili cu jednostavno strahovati od moguce izigranosti...
Znam, da ce mi svaki slucajni prolaznik biti smesan, a svaki dan ispunjen nadmenoscu... Svaki znak promene pricinjavace mi zadovoljstvo...
Valjda... Zivot je....




******************************************
Želim ti srecu, bar kao mali dar onome što si mi poklonio,
što si od mene napravio, što si u mene uselio
Ovaj svet u kome živim, u kome pišem, u kome stvaram
Svet u kome želim da ti budem bar prijatelj
To mi je dovoljno, na tome ti hvala
 
Kliknite za proširenje...
...zivot je ono što sama od njega praviš...trema je najjaci znak uspjeha i nikad ne sumnjaj u početke jer krajevi su uvijek uzrok sumnjivih početaka...
Ti si sigurna u sebe ali si sad u talasima rijeke koja ti pruza snagu i,-plivaj jer voda i jeste za plovidbe ali stavi sebe odmah u ulozi,-Kapetana...

Tristesa,
...samo bez štresa....
Moj naklon i poštovanje jer si za,-poštovanje....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top