sta mislite, gosn mar.. gosn rokvicu, ima li smisla ovo sto sam napiso?
Немојте се још и Ви спрдати са мном, као Бога Вас молим!
На ову тему сам већ и заборавио пошто сам имплицитно удаљен са ње, али мислим да баш и нема пуно смисла, јер нису упоређене одговарајуће категорије, већ се пореде, да тако кажем, бабе и жабе. Сад ћу то и објаснити. Бијело дугме је рок-састав и по свом сензибилитету доста грубљи, а по профињености доста неотесанији од једног шансоњера као што је Ђорђе Балашевић, код кога је врхунац врцавости једна безазлена, духовита и двосмислена песма о петлу којем године иду. (Само бих скренуо пажњу на то да без обзира што се и Бачвани понекад називају Лалама, уобичајеније је Лалама звати само Банаћане, али типови су слични, тако да није направљена велика грешка). "Лалошку" песму о лепој протиној кћери можемо упоредити једино са босанским песмама сличног сензибилитета попут, рецимо, песме Химзе Половине "У лијепом старом граду Вишеграду" где певач сетно пева о данима "ашиковања" и девојачким пољупцима покрај Дрине... или још боље, Шантићева "Емина" (иако је Шантић Херцеговац, али желим да укажем баш на ту сличност виших типова) где попут Балашевића пева о прелепој девојци која је била предмет његовог обожавања, а да тога није била ни свесна или да је таква осећања одбацила.
Са Бијелим дугметом бисмо могли упоредити једино рок-саставе из сличног или приближно сличног временског периода. На пример, са Милетом Лојпуром, рођеним Војвођанином, који је певао: "Хајде мала прођи поред јарка / Да правимо Краљевића Марка. / Ако нећеш, ти пошаљи прију / Да правимо Мусу Кесеџију."
За такве закључке већ треба ићи по народној песми, а ту је сваким стереотипијама крај, јер у сваком крају певају о истим стварима и сваки крај има и узвишене и најприземније песме о сопственом типу и његовом односу према љубави и према супротном полу. Лалин се очитује у оном "Волео сам, како не би вол'о / Да не љубим, ја би' се разбол'о" и ту нема неке велике разлике од оног "Јеси л' мала љубила до сада?", док оних приземних имамо у цајкама и бећарцима који у свом безобразлуку и директности чак и превазилазе највулгарније стихове који су икада дошли из Босне. Не смемо заборавити да Босна ипак спада у она поднебља где су увек и људи и власти водили рачуна о јавном моралу и где је у самом становништву постојала сасвим завидна доза конзервативности. Војводина и Славонија су, што се тога тиче, увек били либералнији, чак и до границе неукуса и простачке вулгарности, јер шта рећи на овакве стихове који се у непромењеној варијанти певају од Баната до Славоније:
Самим тим ни предложени јин-јанг принцип није адекватан. Није профињени и полуимпотентни мушки принцип "женскији" од потентног и примитивног мушког типа, већ су оба мушка, само различитог сензибилитета. Тачно је, Балашевић је сензибилнији од Бијелог дугмета, али је исто тако и Харис Џиновић сензибилнији од Пекиншке патке, тако да ту онда затварамо зачарани круг неправилних поређења. Лала и Босанац могу бити Јин и Јанг једино ако је реч о хомосексуалном пару, а једино од личног сензибилитета зависи који ће од њих двојице бити Јин, а који Јанг. У сваком другом случају, и Лала и Босанац су Јанг, док једино Сосе и Босанке могу бити Јин. Е сад, који тип јанга и који тип јина, те који коме највише по свему одговара као допуна (а не као супротност!) то су већ д(р)уге приче и друге теме.