Quantcast

Tako je govorio sv. Josif Volocki

krauterbox

Iskusan
Poruka
5.493
Sv. Josif Volocki (josif Sanin) rođen je 1439, a umro je 1515. Kanoniziran je 1579 g, a od strane Patrijarha Kirila 2009 g. proglašen je zaštitnikom pravoslavnog preduzetništva.



U svom pismu kneginji Mariji Goleninoj, koja je izgubila supruga i dva sina on kaže ovo:

"A smrt mladih objašnjava se ovako ... Bog je predvidio i njihovu sklonost da žive zlim i pokvarenim životom i da će biti stvorenja đavolska.
U takvim slučajevima Bog ih poziva sebi prije vremena,
da bi se roditelji urazumili i da bi se bogatstva i imanja, koji su trebali njima pripasti, podjelili siromašnim i bijednim i crkvama Božjim, koje će ta bogatstva podjeliti radi njihovog spasa, da bi oni zajedno sa svojom djecom zaslužili Cartvo nebesko."

Памятники литературы древней Руси: Конец 15 - первая половина 16 века. - М.: Художественная литература, 1986. - С. 351-357.





Ako je tako zašto onda Bog sebi nije pozvao prije vremena Adolfa Alojzoviča Hitlera?

I da li to znači da su sva ona, od bagre ustaške, pobijena srpska djeca, zapravo spašena od ognja paklenog?
Jer ko zna (po Volockom Bog zna) u kakve bi oni ateiste, komunjare i bludnike izrasli?

Da li su zapravo ustaški monstrumi bili Božji instrument, spasioci tih potencijalnih grešnika od vječnih muka i neka vrsta njihove karte za raj?
 
Poslednja izmena:

Vitali

Aktivan član
Poruka
1.732
"Tako je govorio sv. Josif Volocki"



«И ПРОКЛИЊАТИ И НАНОСИТИ ИМ РАНЕ…»

Пре свега разјаснимо речи божественог Златоуста, који говори: «не треба мрзети неког човека и творити му зло, чак и ако је нечастив и јеретик». Говорећи тако, велики Златоуст сведочи, да поступати тако треба до тада, док ми не задобијемо од таквих душевну штету. А тако раде и пастири: док их звери ничим не узнемиравају, они лежећи под храстом или под кедром, свирају на свирали, оставивши овце да пасу слободно; а када осете они приближавање вукова – тренутно бацају свиралу, узимају праћку и заборавивиши на свиралу, наоружавају се моткама и камењем ...

Тако треба да делујемо и ми. Ако пастири увиде неверног или јеретика, који не доноси вернима никакву душевну штету, тада нека поучавају такве са смирењем и кротошћу. А ако увиде да грешни јеретици, који су злобнији од свих вукова, хоће Христово стадо да погубе и разврате јеретичким јудејским учењима – тада треба да испоље сваку ревност и бригу о томе, да не буде отет зверима ни један јагањац из Христовог стада… Тада треба и не само мрзети или осуђивати, већ и проклињати, и наносити им ране, освештавајући тиме своју руку.

Овако наређује нама свети Златоуст: «ако чујеш, да неко хули на Владику Христа, пођи и запрети. Ако треба и бити њега, не одвраћај се – удари га по образу, сруши његова уста, освети руку своју раном. Нека знају и жиди, и погани јеретици, да су хришћани спаситељи државе, стројитељи, заступници и учитељи. Нека узнају необуздани и развраћени жиди и јеретици, да се имају бојати Божијих слугу. Ако зажеле они некад да говоре нешто неподобно – нека се у сенци тресу и плаше, чим чују хришћане»… Како се ми не можемо наситити љубављу ка Христу, тако се ни мржњом према врагу Његовом не можемо наситити. Јер сам Он говори: «Ко није са Мном, тај је против Мене» ( Мт. 12, 30 )…

Тако треба и ми да поступамо. Пошто су појавивши се сада јеретици нанели такву погибију душевну и штету и толике православне завели у жидовство, да се избројати не може – нека се сваки православни стара да распозна и искорени њихово лукавство, да би ми таквим образом постали причастници Небесног Царства.

«ПОДЛЕЖУ ОДСЕЦАЊУ ГЛАВЕ…»

Рецимо и о другим речима тог истог великог црквеног учитеља, светог Јована Златоуста: «не треба да убијамо јеретике, јер ако би ми убијали јеретике, тада би по васељени трајао беспрекидан рат». Светитељ говори то о епископима, свештеницима, монасима и о свом црквеном чину, а не о царевима или кнежевима, или судијама земним. О царевима, кнежевима и судијама говоре свети апостоли, – о томе, да су они добили власт од Господа Бога ради кажњавања преступника и блага оних који делају добро.

Могу рећи, да су свети апостоли и преподобни оци наредили властитељима да кажњавају убице, прељубнике, крадљивце, разбојнике, а јеретици и одступници се не помињу. Но у светим правилима (Номоканон, Синтагма), који се односе на грађанске законе, о неверним и јеретицима се говори овако: они, који су се удостојили светог Крштења, но одступише од православне вере и посташе јеретици, подлежу смртној казни. Ако се жид дрзне да разврати хришћанску веру, подлеже одсецању главе. А ако јеретици, који посташе хришћани, почну потом опет да поступају и расуђују по јеретички, да буду посечени мачем. Ако неки војвода или началник обштине сазна за јеретика и не преда њега суду – макар је он и сам началник и православни, он подлеже смртној казни.

А ако неко каже: «То су грађански закони, а не апостолски и не отачко писање», – тај нека послуша преподобног оца нашег Никона, који овако говори у својим богодуховним писмима: «Свети Дух Којему се клањамо, надахнуо је божествене оце на светим Саборима, и они су установили божествена правила – изложили надахнуте Светим Духом божествене законе… А божествена правила од давнине била су испреплетена са грађанским законима и одлукама. Тако је настала књига Номоканон, тојест правила закона».

Књига та, у којој су се божествена правила, заповеди Господње и изреке светих отаца испреплеле са грађанским законима, састављена је не случајно, но по Божјем Промислу… Тако ко ће се дрзнути да раздели и похули то, што је било поштовано од Светог Духа и светих отаца и слаже се са свим Свештеним Писањем ?». И велики Јован Златоуст пише: «царским судом и грађанским законима обуздава се воља безумних људи, који творе смртне грехе и погубљују душу и тело».

Велики међу пророцима Илија четиристо људи посекао је мачем, својом руком (3 Цар. 18 ). И свети апостол Павле речју је ослепио Еллиму-волхва. Следујући тим божественим пророчким и апостолским писмима и предањима, најблагочестивији православни цареви и светитељи слали су јеретике и одступнике у заточење и предавали љутим казнама.

Први велики цар, равноапостолни Константин, установио је у свем својем царству закон, да не верујући у Свету и Животворну Тројицу имају умрети најгором смрћу, а домови њихови да се дају на разграбљење. И свети оци Првог Васељенског Сабора нису забранили то.

Свети Александар, патријарх Константинопољски, молитвом својом учинио је тако, да се у Арија просула утроба. По речи великог чудотворца Епифанија Кипарског јеретик Аетије онемео је, а у седми дан био је предан смрти. Благочестиви цар Маркијан осудио је на смрт јеретика Диоскора, патријарха Александријског, и није га посекао мачем, већ га је послао на острво Ас, где нико није могао да проживи годину дана: сви су умирали љутом смрћу под дејством смртоносних ветрова. Ту су и Диоскор, и сви његови истомишљеници, испустили дух свој у ужасним мучењима. И свети оци Четвртог Васељенског Сабора нису се противили томе.

Благочестиви цареви Јустинијан и Тиверије одсекли су главу епарху Аддусу и војводи Елевферију, поборницима јереси. И велики чудотворац Евтихије, патријарх Цариграда, није се супротставио томе. А велики цар Ираклије наредио је да се убијају јудеји, који не желе да се крсте, и мноштво патријараха, светитеља, и преподобних, који живеше у то време, не супротставише се томе...

Свети пророци и праведници Старог Завета једне који одступише од Бога предаваше смрти молитвом и благодаћу, даним им од Бога, друге су убијали оружјем и предавали љутим казнама, – а у Новом Завету свети апостоли, божествени светитељи и преподобни и богоносни оци нису убијали јеретике и одступнике оружјем, већ су их предавали смрти и љутим казнама својим молитвама и силом, датој њима од свесилног и животворног Духа.

«СВИ ТРЕБА ДА ОСУЂУЈУ И ПРОКЛИЊУ
ЈЕРЕТИКЕ И ОДСТУПНИКЕ…»


Сада рецимо о још једном јеретичком мишљењу: ако, тобоже, и треба судити и осуђивати јеретике или одступнике, то приличи царевима, кнежевима, светитељима, и судијама светским, а не монасима, који се одрекоше од света и од свега, што је у свету, и којима приличи само да пазе на себе и никога да не осуђују – ни јеретика, ни одступника.

На то ми им одговарамо следеће:

Ако монасима не приличи осуђивати ни јеретика ни одступника,како их је онда Антоније Велики осуђивао ? Јер он је говорио, да су речи јеретика страшније од отрова змијског... Такође и Макарије Велики изађе из пустиње ради тога, да би осудио јеретика и прекинуо његову јерес, што је и урадио, (види. житија светих за 19 јануар). И преподобни Јефрем Сирин (28 јануара), чувши да се умножавају јеретичка мудровања Аполинаријева, остави пустињу и дође у Константинопољ, и не само да осуди Аполинарија, већ га и предаде злој смрти својим благорасудним искуством.

Дивни Исакије Далматски (30 маја) насели се у пустињи од раних дечијих година, али кад зачу, да Валент шири Аријеву јерес, он дође у Византију, и не само да осуди Валента, већ га и предаде огњу ...

Такође и кнежеви, и војводе, и прости људи, мушкарци и жене – сви православни хришћани – скупа са светитељима и свештеницима осуђивали су јеретике. На тај начин, савршено је јасно и разумљиво заиста, да свим хришћанима припада да осуђују и проклињу јеретике и одступнике, а царевима, кнежевима и световним судијама припада да их шаљу у заточење и предају љутим казнама.
 

Владан ИПХ

Veoma poznat
Poruka
13.429
"Tako je govorio sv. Josif Volocki"



«И ПРОКЛИЊАТИ И НАНОСИТИ ИМ РАНЕ…»

Пре свега разјаснимо речи божественог Златоуста, који говори: «не треба мрзети неког човека и творити му зло, чак и ако је нечастив и јеретик». Говорећи тако, велики Златоуст сведочи, да поступати тако треба до тада, док ми не задобијемо од таквих душевну штету. А тако раде и пастири: док их звери ничим не узнемиравају, они лежећи под храстом или под кедром, свирају на свирали, оставивши овце да пасу слободно; а када осете они приближавање вукова – тренутно бацају свиралу, узимају праћку и заборавивиши на свиралу, наоружавају се моткама и камењем ...

Тако треба да делујемо и ми. Ако пастири увиде неверног или јеретика, који не доноси вернима никакву душевну штету, тада нека поучавају такве са смирењем и кротошћу. А ако увиде да грешни јеретици, који су злобнији од свих вукова, хоће Христово стадо да погубе и разврате јеретичким јудејским учењима – тада треба да испоље сваку ревност и бригу о томе, да не буде отет зверима ни један јагањац из Христовог стада… Тада треба и не само мрзети или осуђивати, већ и проклињати, и наносити им ране, освештавајући тиме своју руку.

Овако наређује нама свети Златоуст: «ако чујеш, да неко хули на Владику Христа, пођи и запрети. Ако треба и бити њега, не одвраћај се – удари га по образу, сруши његова уста, освети руку своју раном. Нека знају и жиди, и погани јеретици, да су хришћани спаситељи државе, стројитељи, заступници и учитељи. Нека узнају необуздани и развраћени жиди и јеретици, да се имају бојати Божијих слугу. Ако зажеле они некад да говоре нешто неподобно – нека се у сенци тресу и плаше, чим чују хришћане»… Како се ми не можемо наситити љубављу ка Христу, тако се ни мржњом према врагу Његовом не можемо наситити. Јер сам Он говори: «Ко није са Мном, тај је против Мене» ( Мт. 12, 30 )…

Тако треба и ми да поступамо. Пошто су појавивши се сада јеретици нанели такву погибију душевну и штету и толике православне завели у жидовство, да се избројати не може – нека се сваки православни стара да распозна и искорени њихово лукавство, да би ми таквим образом постали причастници Небесног Царства.

«ПОДЛЕЖУ ОДСЕЦАЊУ ГЛАВЕ…»

Рецимо и о другим речима тог истог великог црквеног учитеља, светог Јована Златоуста: «не треба да убијамо јеретике, јер ако би ми убијали јеретике, тада би по васељени трајао беспрекидан рат». Светитељ говори то о епископима, свештеницима, монасима и о свом црквеном чину, а не о царевима или кнежевима, или судијама земним. О царевима, кнежевима и судијама говоре свети апостоли, – о томе, да су они добили власт од Господа Бога ради кажњавања преступника и блага оних који делају добро.

Могу рећи, да су свети апостоли и преподобни оци наредили властитељима да кажњавају убице, прељубнике, крадљивце, разбојнике, а јеретици и одступници се не помињу. Но у светим правилима (Номоканон, Синтагма), који се односе на грађанске законе, о неверним и јеретицима се говори овако: они, који су се удостојили светог Крштења, но одступише од православне вере и посташе јеретици, подлежу смртној казни. Ако се жид дрзне да разврати хришћанску веру, подлеже одсецању главе. А ако јеретици, који посташе хришћани, почну потом опет да поступају и расуђују по јеретички, да буду посечени мачем. Ако неки војвода или началник обштине сазна за јеретика и не преда њега суду – макар је он и сам началник и православни, он подлеже смртној казни.

А ако неко каже: «То су грађански закони, а не апостолски и не отачко писање», – тај нека послуша преподобног оца нашег Никона, који овако говори у својим богодуховним писмима: «Свети Дух Којему се клањамо, надахнуо је божествене оце на светим Саборима, и они су установили божествена правила – изложили надахнуте Светим Духом божествене законе… А божествена правила од давнине била су испреплетена са грађанским законима и одлукама. Тако је настала књига Номоканон, тојест правила закона».

Књига та, у којој су се божествена правила, заповеди Господње и изреке светих отаца испреплеле са грађанским законима, састављена је не случајно, но по Божјем Промислу… Тако ко ће се дрзнути да раздели и похули то, што је било поштовано од Светог Духа и светих отаца и слаже се са свим Свештеним Писањем ?». И велики Јован Златоуст пише: «царским судом и грађанским законима обуздава се воља безумних људи, који творе смртне грехе и погубљују душу и тело».

Велики међу пророцима Илија четиристо људи посекао је мачем, својом руком (3 Цар. 18 ). И свети апостол Павле речју је ослепио Еллиму-волхва. Следујући тим божественим пророчким и апостолским писмима и предањима, најблагочестивији православни цареви и светитељи слали су јеретике и одступнике у заточење и предавали љутим казнама.

Први велики цар, равноапостолни Константин, установио је у свем својем царству закон, да не верујући у Свету и Животворну Тројицу имају умрети најгором смрћу, а домови њихови да се дају на разграбљење. И свети оци Првог Васељенског Сабора нису забранили то.

Свети Александар, патријарх Константинопољски, молитвом својом учинио је тако, да се у Арија просула утроба. По речи великог чудотворца Епифанија Кипарског јеретик Аетије онемео је, а у седми дан био је предан смрти. Благочестиви цар Маркијан осудио је на смрт јеретика Диоскора, патријарха Александријског, и није га посекао мачем, већ га је послао на острво Ас, где нико није могао да проживи годину дана: сви су умирали љутом смрћу под дејством смртоносних ветрова. Ту су и Диоскор, и сви његови истомишљеници, испустили дух свој у ужасним мучењима. И свети оци Четвртог Васељенског Сабора нису се противили томе.

Благочестиви цареви Јустинијан и Тиверије одсекли су главу епарху Аддусу и војводи Елевферију, поборницима јереси. И велики чудотворац Евтихије, патријарх Цариграда, није се супротставио томе. А велики цар Ираклије наредио је да се убијају јудеји, који не желе да се крсте, и мноштво патријараха, светитеља, и преподобних, који живеше у то време, не супротставише се томе...

Свети пророци и праведници Старог Завета једне који одступише од Бога предаваше смрти молитвом и благодаћу, даним им од Бога, друге су убијали оружјем и предавали љутим казнама, – а у Новом Завету свети апостоли, божествени светитељи и преподобни и богоносни оци нису убијали јеретике и одступнике оружјем, већ су их предавали смрти и љутим казнама својим молитвама и силом, датој њима од свесилног и животворног Духа.

«СВИ ТРЕБА ДА ОСУЂУЈУ И ПРОКЛИЊУ
ЈЕРЕТИКЕ И ОДСТУПНИКЕ…»


Сада рецимо о још једном јеретичком мишљењу: ако, тобоже, и треба судити и осуђивати јеретике или одступнике, то приличи царевима, кнежевима, светитељима, и судијама светским, а не монасима, који се одрекоше од света и од свега, што је у свету, и којима приличи само да пазе на себе и никога да не осуђују – ни јеретика, ни одступника.

На то ми им одговарамо следеће:

Ако монасима не приличи осуђивати ни јеретика ни одступника,како их је онда Антоније Велики осуђивао ? Јер он је говорио, да су речи јеретика страшније од отрова змијског... Такође и Макарије Велики изађе из пустиње ради тога, да би осудио јеретика и прекинуо његову јерес, што је и урадио, (види. житија светих за 19 јануар). И преподобни Јефрем Сирин (28 јануара), чувши да се умножавају јеретичка мудровања Аполинаријева, остави пустињу и дође у Константинопољ, и не само да осуди Аполинарија, већ га и предаде злој смрти својим благорасудним искуством.

Дивни Исакије Далматски (30 маја) насели се у пустињи од раних дечијих година, али кад зачу, да Валент шири Аријеву јерес, он дође у Византију, и не само да осуди Валента, већ га и предаде огњу ...

Такође и кнежеви, и војводе, и прости људи, мушкарци и жене – сви православни хришћани – скупа са светитељима и свештеницима осуђивали су јеретике. На тај начин, савршено је јасно и разумљиво заиста, да свим хришћанима припада да осуђују и проклињу јеретике и одступнике, а царевима, кнежевима и световним судијама припада да их шаљу у заточење и предају љутим казнама.
Хвала на богонадахнутом тексту.

:ok::ok::ok:
 

TSony

Zainteresovan član
Poruka
324
Sv. Josif Volocki (josif Sanin) rođen je 1439, a umro je 1515. Kanoniziran je 1579 g, a od strane Patrijarha Kirila 2009 g. proglašen je zaštitnikom pravoslavnog preduzetništva.



U svom pismu kneginji Mariji Goleninoj, koja je izgubila supruga i dva sina on kaže ovo:

"A smrt mladih objašnjava se ovako ... Bog je predvidio i njihovu sklonost da žive zlim i pokvarenim životom i da će biti stvorenja đavolska.
U takvim slučajevima Bog ih poziva sebi prije vremena,
da bi se roditelji urazumili i da bi se bogatstva i imanja, koji su trebali njima pripasti, podjelili siromašnim i bijednim i crkvama Božjim, koje će ta bogatstva podjeliti radi njihovog spasa, da bi oni zajedno sa svojom djecom zaslužili Cartvo nebesko."

Памятники литературы древней Руси: Конец 15 - первая половина 16 века. - М.: Художественная литература, 1986. - С. 351-357.





Ako je tako zašto onda Bog sebi nije pozvao prije vremena Adolfa Alojzoviča Hitlera?

I da li to znači da su sva ona, od bagre ustaške, pobijena srpska djeca, zapravo spašena od ognja paklenog?
Jer ko zna (po Volockom Bog zna) u kakve bi oni ateiste, komunjare i bludnike izrasli?

Da li su zapravo ustaški monstrumi bili Božji instrument, spasioci tih potencijalnih grešnika od vječnih muka i neka vrsta njihove karte za raj?
Kako ne razumes covece,siromasnima je pakao,pogotovo u ono vreme,bio i na zemji,a bogati posto nisu navikli na njega morali su da se iskupljuju.:mrgreen:
Nista nepoznato kod klera,bez obzira na konfesiju.
 

Vitali

Aktivan član
Poruka
1.732
Ти се беше колебаш између грчке филозофије и матејеваца?.
jok ja. ne kolebam se uopshte. bio sam pravoslavan, pa kad sam preispitivao svoja verovanja svatio da su matejevci jedini sachuvali pravoslavlje, pa sam onda dalje ispitivao svoja verovanja i batalio hrishcjanstvo u potpunosti, pa sam sad deista/ filosof/ mislilac, kako god, nije bitno ime.

a filosofija koje se ja drzhim i po kojoj zhivim nije "grchka", imala je sledbenike i u antichkoj grchkoj (pitagorejci, sokrat i sokratovci) i rimu (neopitagorejci, sektijanci) i indiji (skoro sve vrste hinduizma i sikizma) i kini (religiozni taoizam), i japanu (shingon), i vizantiji (neoplatonisti) i na srednjovekovnom bliskom istoku (al maari, haladzh), i u zapadnoj evropi i americi ranog modernog doba (ruso, transcendentisti), takodje i neke grupe i mistici koji su se javili u okviru hrishcjanstva, judaizma i islama; i ima danas sledbenike po celom svetu; tako da se mozhe recji da ja ta filosofija univerzalna.
 

Владан ИПХ

Veoma poznat
Poruka
13.429
То је тај пут погибељи, од делимичног гажења и неразумевање светих канона и догми до потпуног.

Како си ''схватао'' (незнабожачки) тако си и завршио (у паганизму).

Додуше мора ти се признати похвална одмереност у комуникацији, што баш незнабожце и не карактерише превише.

У свако случају свака час за ''нерве''.
 

Vitali

Aktivan član
Poruka
1.732
То је тај пут погибељи, од делимичног гажења и неразумевање светих канона и догми до потпуног.

Како си ''схватао'' (незнабожачки) тако си и завршио (у паганизму).
prva rechenica je glupava, jer prvo shto sam pomenuo je da sam dok sam bio hrishcjanin video da se spc ne drzhi kanona i orosa crkve, pa sam onda uvideo da su jedini koji se drzhe matejevci.

Додуше мора ти се признати похвална одмереност у комуникацији, што баш незнабожце и не карактерише превише.
pa neznam ko je ovde neznabozhac, ja nisam sigurno, ja sam boga spoznao.
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
48.784
"Tako je govorio sv. Josif Volocki"
«И ПРОКЛИЊАТИ И НАНОСИТИ ИМ РАНЕ…»

Први велики цар, равноапостолни Константин, установио је у свем својем царству закон, да не верујући у Свету и Животворну Тројицу имају умрети најгором смрћу, а домови њихови да се дају на разграбљење. И свети оци Првог Васељенског Сабора нису забранили то..
Не улазећи у дубљу анализу рекао бих да нпр. ово није тачно.
Арије је управо пример за то.
Умро је након смрти императора Константина. Нисам чуо да му је "дом дат на разграбљење"...
 

Samson2009

Veoma poznat
Poruka
13.411
Не улазећи у дубљу анализу рекао бих да нпр. ово није тачно.
Арије је управо пример за то.
Умро је након смрти императора Константина. Нисам чуо да му је "дом дат на разграбљење"...
Ево прелесног умовања замараћеног ''модерном теологијом''.Де Систи слабо познајешправославно Богословље.Оцо што ти пишеш нема везе са православним Богословљем.
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
48.784
Ево прелесног умовања замараћеног ''модерном теологијом''.Де Систи слабо познајешправославно Богословље.Оцо што ти пишеш нема везе са православним Богословљем.
E, Самсоне, избори се најпре с тим малим инквизитором у себи, па онда дели лекције...
 

Samson2009

Veoma poznat
Poruka
13.411
E, Самсоне, избори се најпре с тим малим инквизитором у себи, па онда дели лекције...
Зар ти који си део светског екуменистичког православља чији поглавари шурују са папом себи дајеш за право тако нешто мени да напишеш као одговор?Жалосно.
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
48.784
Зар ти који си део светског екуменистичког православља чији поглавари шурују са папом себи дајеш за право тако нешто мени да напишеш као одговор?Жалосно.
O, aвај!
Како се усудих, леле мене грдног! :)

Ја чак немам ни намеру да полемишем на тему вашег зилотског залагања за лемање, прогањање и пљачкање јеретика. Да није жалосно, то би било смешно.

Замишљам две ситуације:
1) ако зилот добије батине од јеретика, онда је "мученик"
2) ако зилот излема јеретика, онда је "бранитељ вере"

Самсоне и Владане, па вама је то win-win ситуација. :)
Шта год да урадите, испадате хероји.
Само, не ваља вам тај кукавички менталитет. Чини ми се да вам је милија титула "бранитељ вере", него "мученик". Мање боли, а? :)

Још нешто размишљам: ако исто тако мисле и матејевци, онда сте с њима идеална комбинација. Увек можете да се лемате и свима добро, сви већ фасовали место у календару :p
Може то да буде и традиционално годишње лемање за календар :)
Победник се уписује црвеним словом... :lol:

п.с. ово ваше вербално интернет лемање се не рачуна ни у шта. немо' се завараваш..
 
Poslednja izmena:

kaai79

Poznat
Poruka
7.065
"Tako je govorio sv. Josif Volocki"



«И ПРОКЛИЊАТИ И НАНОСИТИ ИМ РАНЕ…»

Пре свега разјаснимо речи божественог Златоуста, који говори: «не треба мрзети неког човека и творити му зло, чак и ако је нечастив и јеретик». Говорећи тако, велики Златоуст сведочи, да поступати тако треба до тада, док ми не задобијемо од таквих душевну штету. А тако раде и пастири: док их звери ничим не узнемиравају, они лежећи под храстом или под кедром, свирају на свирали, оставивши овце да пасу слободно; а када осете они приближавање вукова – тренутно бацају свиралу, узимају праћку и заборавивиши на свиралу, наоружавају се моткама и камењем ...

Тако треба да делујемо и ми. Ако пастири увиде неверног или јеретика, који не доноси вернима никакву душевну штету, тада нека поучавају такве са смирењем и кротошћу. А ако увиде да грешни јеретици, који су злобнији од свих вукова, хоће Христово стадо да погубе и разврате јеретичким јудејским учењима – тада треба да испоље сваку ревност и бригу о томе, да не буде отет зверима ни један јагањац из Христовог стада… Тада треба и не само мрзети или осуђивати, већ и проклињати, и наносити им ране, освештавајући тиме своју руку.

Овако наређује нама свети Златоуст: «ако чујеш, да неко хули на Владику Христа, пођи и запрети. Ако треба и бити њега, не одвраћај се – удари га по образу, сруши његова уста, освети руку своју раном. Нека знају и жиди, и погани јеретици, да су хришћани спаситељи државе, стројитељи, заступници и учитељи. Нека узнају необуздани и развраћени жиди и јеретици, да се имају бојати Божијих слугу. Ако зажеле они некад да говоре нешто неподобно – нека се у сенци тресу и плаше, чим чују хришћане»… Како се ми не можемо наситити љубављу ка Христу, тако се ни мржњом према врагу Његовом не можемо наситити. Јер сам Он говори: «Ко није са Мном, тај је против Мене» ( Мт. 12, 30 )…

Тако треба и ми да поступамо. Пошто су појавивши се сада јеретици нанели такву погибију душевну и штету и толике православне завели у жидовство, да се избројати не може – нека се сваки православни стара да распозна и искорени њихово лукавство, да би ми таквим образом постали причастници Небесног Царства.

«ПОДЛЕЖУ ОДСЕЦАЊУ ГЛАВЕ…»

Рецимо и о другим речима тог истог великог црквеног учитеља, светог Јована Златоуста: «не треба да убијамо јеретике, јер ако би ми убијали јеретике, тада би по васељени трајао беспрекидан рат». Светитељ говори то о епископима, свештеницима, монасима и о свом црквеном чину, а не о царевима или кнежевима, или судијама земним. О царевима, кнежевима и судијама говоре свети апостоли, – о томе, да су они добили власт од Господа Бога ради кажњавања преступника и блага оних који делају добро.

Могу рећи, да су свети апостоли и преподобни оци наредили властитељима да кажњавају убице, прељубнике, крадљивце, разбојнике, а јеретици и одступници се не помињу. Но у светим правилима (Номоканон, Синтагма), који се односе на грађанске законе, о неверним и јеретицима се говори овако: они, који су се удостојили светог Крштења, но одступише од православне вере и посташе јеретици, подлежу смртној казни. Ако се жид дрзне да разврати хришћанску веру, подлеже одсецању главе. А ако јеретици, који посташе хришћани, почну потом опет да поступају и расуђују по јеретички, да буду посечени мачем. Ако неки војвода или началник обштине сазна за јеретика и не преда њега суду – макар је он и сам началник и православни, он подлеже смртној казни.

А ако неко каже: «То су грађански закони, а не апостолски и не отачко писање», – тај нека послуша преподобног оца нашег Никона, који овако говори у својим богодуховним писмима: «Свети Дух Којему се клањамо, надахнуо је божествене оце на светим Саборима, и они су установили божествена правила – изложили надахнуте Светим Духом божествене законе… А божествена правила од давнине била су испреплетена са грађанским законима и одлукама. Тако је настала књига Номоканон, тојест правила закона».

Књига та, у којој су се божествена правила, заповеди Господње и изреке светих отаца испреплеле са грађанским законима, састављена је не случајно, но по Божјем Промислу… Тако ко ће се дрзнути да раздели и похули то, што је било поштовано од Светог Духа и светих отаца и слаже се са свим Свештеним Писањем ?». И велики Јован Златоуст пише: «царским судом и грађанским законима обуздава се воља безумних људи, који творе смртне грехе и погубљују душу и тело».

Велики међу пророцима Илија четиристо људи посекао је мачем, својом руком (3 Цар. 18 ). И свети апостол Павле речју је ослепио Еллиму-волхва. Следујући тим божественим пророчким и апостолским писмима и предањима, најблагочестивији православни цареви и светитељи слали су јеретике и одступнике у заточење и предавали љутим казнама.

Први велики цар, равноапостолни Константин, установио је у свем својем царству закон, да не верујући у Свету и Животворну Тројицу имају умрети најгором смрћу, а домови њихови да се дају на разграбљење. И свети оци Првог Васељенског Сабора нису забранили то.

Свети Александар, патријарх Константинопољски, молитвом својом учинио је тако, да се у Арија просула утроба. По речи великог чудотворца Епифанија Кипарског јеретик Аетије онемео је, а у седми дан био је предан смрти. Благочестиви цар Маркијан осудио је на смрт јеретика Диоскора, патријарха Александријског, и није га посекао мачем, већ га је послао на острво Ас, где нико није могао да проживи годину дана: сви су умирали љутом смрћу под дејством смртоносних ветрова. Ту су и Диоскор, и сви његови истомишљеници, испустили дух свој у ужасним мучењима. И свети оци Четвртог Васељенског Сабора нису се противили томе.

Благочестиви цареви Јустинијан и Тиверије одсекли су главу епарху Аддусу и војводи Елевферију, поборницима јереси. И велики чудотворац Евтихије, патријарх Цариграда, није се супротставио томе. А велики цар Ираклије наредио је да се убијају јудеји, који не желе да се крсте, и мноштво патријараха, светитеља, и преподобних, који живеше у то време, не супротставише се томе...

Свети пророци и праведници Старог Завета једне који одступише од Бога предаваше смрти молитвом и благодаћу, даним им од Бога, друге су убијали оружјем и предавали љутим казнама, – а у Новом Завету свети апостоли, божествени светитељи и преподобни и богоносни оци нису убијали јеретике и одступнике оружјем, већ су их предавали смрти и љутим казнама својим молитвама и силом, датој њима од свесилног и животворног Духа.

«СВИ ТРЕБА ДА ОСУЂУЈУ И ПРОКЛИЊУ
ЈЕРЕТИКЕ И ОДСТУПНИКЕ…»


Сада рецимо о још једном јеретичком мишљењу: ако, тобоже, и треба судити и осуђивати јеретике или одступнике, то приличи царевима, кнежевима, светитељима, и судијама светским, а не монасима, који се одрекоше од света и од свега, што је у свету, и којима приличи само да пазе на себе и никога да не осуђују – ни јеретика, ни одступника.

На то ми им одговарамо следеће:

Ако монасима не приличи осуђивати ни јеретика ни одступника,како их је онда Антоније Велики осуђивао ? Јер он је говорио, да су речи јеретика страшније од отрова змијског... Такође и Макарије Велики изађе из пустиње ради тога, да би осудио јеретика и прекинуо његову јерес, што је и урадио, (види. житија светих за 19 јануар). И преподобни Јефрем Сирин (28 јануара), чувши да се умножавају јеретичка мудровања Аполинаријева, остави пустињу и дође у Константинопољ, и не само да осуди Аполинарија, већ га и предаде злој смрти својим благорасудним искуством.

Дивни Исакије Далматски (30 маја) насели се у пустињи од раних дечијих година, али кад зачу, да Валент шири Аријеву јерес, он дође у Византију, и не само да осуди Валента, већ га и предаде огњу ...

Такође и кнежеви, и војводе, и прости људи, мушкарци и жене – сви православни хришћани – скупа са светитељима и свештеницима осуђивали су јеретике. На тај начин, савршено је јасно и разумљиво заиста, да свим хришћанима припада да осуђују и проклињу јеретике и одступнике, а царевима, кнежевима и световним судијама припада да их шаљу у заточење и предају љутим казнама.
Kuku "blago nama" za ovo nije ni cudo sto nam Bog poslao islamicane da nas privedu pameti kad smo ovako govorili i radili.
 

Samson2009

Veoma poznat
Poruka
13.411
O, aвај!
Како се усудих, леле мене грдног! :)

Ја чак немам ни намеру да полемишем на тему вашег зилотског залагања за лемање, прогањање и пљачкање јеретика. Да није жалосно, то би било смешно.

Замишљам две ситуације:
1) ако зилот добије батине од јеретика, онда је "мученик"
2) ако зилот излема јеретика, онда је "бранитељ вере"

Самсоне и Владане, па вама је то win-win ситуација. :)
Шта год да урадите, испадате хероји.
Само, не ваља вам тај кукавички менталитет. Чини ми се да вам је милија титула "бранитељ вере", него "мученик". Мање боли, а? :)

Још нешто размишљам: ако исто тако мисле и матејевци, онда сте с њима идеална комбинација. Увек можете да се лемате и свима добро, сви већ фасовали место у календару :p
Може то да буде и традиционално годишње лемање за календар :)
Победник се уписује црвеним словом... :lol:

п.с. ово ваше вербално интернет лемање се не рачуна ни у шта. немо' се завараваш..
Ти и не видиш неке ствари.Многи Светитељи су бивали и бранитељи вере ,а кад је касније требало онда су по Божијем промислу се удостојавали мученичког венца.Тако је било увек.Е сад што ти ниси на страни Светитеља и држања праве вере као ми шта да ти радим?
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.