Tajne uspeha japanskog obrazovanja

A tek to sedenje u skoli osam sati...to je cista indoktrinacija.
Uvek bila i uvek ce biti.

Moze dete da nauci da cisti i gledajuci majku, baku, stariju sestru. Nije gremlin pa da raste u sumi koja se ne cisti pa treba da ga uce u skoli da pomete stan.
Naravno da može, tako bi i trebalo. Pitam se zašto su nam gradovi puni smeća? Ko je tu sad tačno zakazao?
 
Razumem šta želite da kažete. Slažem se delimično. Japan i Srbiju upoređivati je nemoguće, ako se mogu naći dve najveće različitosti to smo mi i Japan. Mislim da otvarač ove teme nije imao na umu da se kritikuje obrazovanje Japana, već da kažemo šta bi to bilo dobro preuzeti od njih. Skloni smo u sekundi da nađemo milion mana drugima, u istoj sekundi da opravdamo naša ponašanja. To nije realno ...i nije dobro za naš mladi naraštaj...najveća greška je živeti u iluziji.
Нико не правда наше понашање, само није добро отићи у другу крајност.
Лично не бих волела да ми дете буде у школи 12 сати, од малих ногу дриловано на потпуну дисциплину и послушност, које се косе са осећањем слободе, креативности и могућношћу уживања у детињству и младости.
 
To niko ne želi za svoju decu. Ali, moramo biti realni, procenjujem (samo moja lična procena) da je 80% mladih delimično obrazovano ili nikako, 20% radi na svom obrazovanju i svojim ciljevima, a to sigurno zahteva od 10-12 sati aktivnosti. Pa, deca u vrtiću imaju aktivnosti posle vrtića....engleski, radionice za školsku pripremu, neki sportić....
 
To niko ne želi za svoju decu. Ali, moramo biti realni, procenjujem (samo moja lična procena) da je 80% mladih delimično obrazovano ili nikako, 20% radi na svom obrazovanju i svojim ciljevima, a to sigurno zahteva od 10-12 sati aktivnosti. Pa, deca u vrtiću imaju aktivnosti posle vrtića....engleski, radionice za školsku pripremu, neki sportić....
Моје дете ради поприлично, али сама себи организује време.
Има тренутака кад уопште нема концентрације, па остави за касније. Или учи ноћу.
Тако учи да себи зада рокове и организује време, без присиле да то мора у школи и баш у том тренутку.
Она би прва пукла у таквом систему.
А не видим ни да та деца у Јапану добро подносе, али немају куд.
 
Naravno da može, tako bi i trebalo. Pitam se zašto su nam gradovi puni smeća? Ko je tu sad tačno zakazao?

I italijanska deca su vrlo cista i negovana pa Napulj pliva u smecu.
Neka pitanja nisu domen dece vec politike.

Direktno u Napulju postoji "smecarska mafija" pa se u skoli moze cistiti od jutra do sutra, mafijasi ce ponovo raditi ono sta mafijasi moraju da rade da bi opstali.

Raditi 12 sati dnevno je jednostavno pogresno za najveci broj dece i odraslih.
Oni bi morali da spavaju desetak sati nocu.

Ne znam zasto sve mora da bude organizovano...moze dete i samo da skine knjigu sa police, pusti muziku, pika loptu, da odluci sta mu se kada radi...ili sta vise voli da radi.
Mozda taj sto treba da cisti voli da svira gitaru a nema dete vremena...ili snage kada zavrsi sve zadatke.

Moja je logika da ne treba mnogo uciti vec pametno raspodeliti snagu.
 
Моје дете ради поприлично, али сама себи организује време.
Има тренутака кад уопште нема концентрације, па остави за касније. Или учи ноћу.
Тако учи да себи зада рокове и организује време, без присиле да то мора у школи и баш у том тренутку.
Она би прва пукла у таквом систему.
А не видим ни да та деца у Јапану добро подносе, али немају куд.
Tvoje dete je naučeno od malih nogu, zato sada ume da rasporedi i organizuje svoje vreme. Šta ćemo sa ostalima koji nisu naučeni ničemu? Kritikovaćemo tuđe kulture, da bi opravdali sebe? U Japanu ubijaju sami sebe, mi ubijamo druge....ko se tu uopšte može opravdati? Niko....nema opravdanja...
 
А ко не жели да учи, и у Јапану проведе тих 12 сати у блејању, нису они сви доктори наука.

I da jesu, ja bih vise volela srecno dete koje zdravo ispoljava emocije nego titulu iza koje stoji dvanaest sati rada dnevno koji nije izasao iz tebe...vec iz naredbe.

Moze se biti srecan sa ili bez titule.
 
I italijanska deca su vrlo cista i negovana pa Napulj pliva u smecu.
Neka pitanja nisu domen dece vec politike.

Direktno u Napulju postoji "smecarska mafija" pa se u skoli moze cistiti od jutra do sutra, mafijasi ce ponovo raditi ono sta mafijasi moraju da rade da bi opstali.

Raditi 12 sati dnevno je jednostavno pogresno za najveci broj dece i odraslih.
Oni bi morali da spavaju desetak sati nocu.

Ne znam zasto sve mora da bude organizovano...moze dete i samo da skine knjigu sa police, pusti muziku, pika loptu, da odluci sta mu se kada radi...ili sta vise voli da radi.
Mozda taj sto treba da cisti voli da svira gitaru a nema dete vremena...ili snage kada zavrsi sve zadatke.

Moja je logika da ne treba mnogo uciti vec pametno raspodeliti snagu.
Politika nema veze sa vaspitanjem dece, to je zadatak roditelja. Ne škole, već roditelja. Škola može da pomogne, ali njen prioritet je znanje. Deca treba da čiste, da bi naučili da budu čisti i uredni. To ih ne sprečava da budu veseli, opušteni i slobodni.
 
Politika nema veze sa vaspitanjem dece, to je zadatak roditelja. Ne škole, već roditelja. Škola može da pomogne, ali njen prioritet je znanje. Deca treba da čiste, da bi naučili da budu čisti i uredni. To ih ne sprečava da budu veseli, opušteni i slobodni.

To sam kazala bas u citiranom postu, dete uci sta je uredan dom zivotom u urednom domu, nema potrebe da cisti skolski toalet ili kantinu...iz vise razloga.

Za mene je jedan od vaznijih razloga upotreba hemijskih sredstava, recimo.
Mislim da nema potrebe da deca koriste jaka sredstva (a skole nisu ciste bez njih) dok se u kuci deci mahom dodeljuje posao bez hemikalija, u skladu sa uzrastom (sredjivanje igracaka, izbacivanje smeca, postavljanje stola, pomoc pri kuvanju).

Ako bih delila dan i odbijala sate, moja logika ide u pravcu do sest sati u skoli za stariju decu i izmedju cetiri i pet za mladje osnovce.
Jedna do, hajde, dve aktivnosti, jedanput do dva puta nedeljno. Sve ostalo bih licno pustila...moje dete ne radi vise, ima samo jednu aktivnost jedanput nedeljno.

Ostalo je periodicno, tipa pliva leti kada nema skole, vozi biciklu...igra se kako zeli.
I skolica mu lepo ide.
Imamo samo obicaj da idemo svaki drugi petak u biblioteku i svake nedelje (izuzetak - bioskop, muzej, pozoriste ili samo setnja uz knjizaru i kolace) i to je sve, mislim.

I cak je umuvao gol na fizickom a mislila sam da se to cudo nikada nece desiti. Cuda se desavaju, cak ne znam ni ko ga je naucio da igra fudbal, znam da ja nisam.

Puno vremena mu ostavljam da radi sta zeli. Svako dete ima svoju volju.
 
Normalno razmišljanje posvećenog roditelja. Šta ćemo sa roditeljima koji nemaju vremena i ne zanimaju ih deca? Da li je bolje biti zanemaren posle škole, ili imati druge aktivnosti? Ako je dete zanemareno, znači da je ispred TV-a, ili na telefonu igra igrice...današnji roditelji nemaju vremena da se posvete deci...kako možemo kritikovati bilo koga, a dozvolili smo da naša omladina dođe do dna....
 
А ко не жели да учи, и у Јапану проведе тих 12 сати у блејању, нису они сви доктори наука.
O Japanu se ovde imaju predstave iz perioda procvata japanske privrede osamdesetih, ukoliko je uspešnost privrede merilo uspešnosti obrazovnog sistema (kao što se naširoko pogrešno veruje) onda Japan nije ništa bolji od Slovenije, a jedni i drugi skoro trostruko zaostaju za Amerikom koja ima još katastrofalniji obrazovni sistem od Srbije - svaka škola ima vrata sa detektorom metala i opet pucnjave svaki dan.

02A40C80-25ED-458C-A383-38136345EF2B.jpeg
 
A tek to sedenje u skoli osam sati...to je cista indoktrinacija.
Uvek bila i uvek ce biti.

Moze dete da nauci da cisti i gledajuci majku, baku, stariju sestru. Nije gremlin pa da raste u sumi koja se ne cisti pa treba da ga uce u skoli da pomete stan.
Naravno da može da nauči sve od roditelja, ali društveno koristan rad ima za cilj učenje kroz igru sa vršnjacima.
Dete mora da bude uz vršnjake, ne samo na časovima, već i van njih. To je presudno za psihofizički razvoj.


Cilj zajedničkog rada je socijalizacija sa decom iz razreda, a posebno socijalizacija sa starijom decom od koje mogu da napreduju za koji stepen više, idejno i emotivno. Uostalom, dete najlakše i najbolje uči uz drugu decu.

Društveno koristan rad se ne sastoji od ponižavanja deteta, kako to neki roditelji misle.
Skupljanje papira i kesa ne ponižava jer iako "naše dete - anđeo" nije bacilo papir ili kesu, neko drugo dete jeste. Ispravljanjem tuđih grešaka učimo onog ko je bacio papir da to više ne radi.


I nikada učenici u Srbiji nisu čistili WC, zaboga.

Najčešće su se čistila školska dvorišta, prozori u učionici, čistio se park u školi, a i dan danas se zasadi neko stablo u školi i na taj način se neguje ljubav prema okruženju.
 
Naravno da može da nauči sve od roditelja, ali društveno koristan rad ima za cilj učenje kroz igru sa vršnjacima.
Dete mora da bude uz vršnjake, ne samo na časovima, već i van njih. To je presudno za psihofizički razvoj.


Cilj zajedničkog rada je socijalizacija sa decom iz razreda, a posebno socijalizacija sa starijom decom od koje mogu da napreduju za koji stepen više, idejno i emotivno. Uostalom, dete najlakše i najbolje uči uz drugu decu.

Društveno koristan rad se ne sastoji od ponižavanja deteta, kako to neki roditelji misle.
Skupljanje papira i kesa ne ponižava jer iako "naše dete - anđeo" nije bacilo papir ili kesu, neko drugo dete jeste. Ispravljanjem tuđih grešaka učimo onog ko je bacio papir da to više ne radi.


I nikada učenici u Srbiji nisu čistili WC, zaboga.

Najčešće su se čistila školska dvorišta, prozori u učionici, čistio se park u školi, a i dan danas se zasadi neko stablo u školi i na taj način se neguje ljubav prema okruženju.

Da li si procitala uvodni post koji kaze "djaci sami obavljaju poslove domara, ciste ucionice, kantine pa cak i toalete" u rotaciji tokom cele godine.

Neka deca imaju drugove i van skole, bracu i sestre, rodjake slicnog uzrasta, a da ne pominjemo bake, deke, tetke, roditelje, neka deca su iz razvedenih brakova pa dele svoje vreme na vreme sa majkom i vreme sa ocem, potpuno mi je sasavo oduzeti im celokupno budno vreme na skolu i aktivnosti. Dvanaest sati ne rade ni odrasli. I ne treba da rade.

A ako ne ide, prebaciti odgovornost na roditelje.
Roditelji jesu odgovorni, ali da bi bili odgovorni oni moraju biti u prilici provode vreme sa svojom porodicom.

Radne akcije su okej i spadaju u onih pet, sest sati u skoli ili neka radna subota, tu i tamo.
Ali radne akcije a ne poslovi domara, kako uvodni post sugerise vrlo jasno u jednom pasusu.

I nema potrebe za tim da je neko dete zlatno a neko nije. Dete je dete i sva su deca ista. Bar bi prosvetnom sistemu morala biti. A svako dete sa svojom srecom.
 
Da li si procitala uvodni post koji kaze "djaci sami obavljaju poslove domara, ciste ucionice, kantine pa cak i toalete" u rotaciji tokom cele godine.

Neka deca imaju drugove i van skole, bracu i sestre, rodjake slicnog uzrasta, a da ne pominjemo bake, deke, tetke, roditelje, neka deca su iz razvedenih brakova pa dele svoje vreme na vreme sa majkom i vreme sa ocem, potpuno mi je sasavo oduzeti im celokupno budno vreme na skolu i aktivnosti. Dvanaest sati ne rade ni odrasli. I ne treba da rade.

A ako ne ide, prebaciti odgovornost na roditelje.
Roditelji jesu odgovorni, ali da bi bili odgovorni oni moraju biti u prilici provode vreme sa svojom porodicom.

Radne akcije su okej i spadaju u onih pet, sest sati u skoli ili neka radna subota, tu i tamo.
Ali radne akcije a ne poslovi domara, kako uvodni post sugerise vrlo jasno u jednom pasusu.

I nema potrebe za tim da je neko dete zlatno a neko nije. Dete je dete i sva su deca ista. Bar bi prosvetnom sistemu morala biti. A svako dete sa svojom srecom.
Nisam mislila na radne akcije dece u Japanu, već kod nas.
Japansko školstvo nije nikakav ideal.
 

Back
Top