Tajne uspeha japanskog obrazovanja

Da, deca su dužna da bacaju đubre po dvorištu, a neki mučenici da čiste za njima
U svemu ovome se slažem s tobom
Pa i mi smo imali društveno koristan rad, time se stiču navike i stavovi, ništa nam nije falilo
Svet se skroz okrenuo naopačke
Primer: nekada smo imali zadatak da skupljamo na jednom obližnjem brdu semenke bagrema i donosimo ih u školu (kasnije su služile za pošumljavanje drugih rejona), a danas je to brdo posečeno, nema više te šume, ostala ledina. Ludilo.
Društveno koristan rad je vid socijalizacije.
Dok se radi u grupi, upoznaju se oni koji nisu u istom odeljenju, uči se komunikacija sa drugima, a to je savremenim generacijama neophodno jer toga nema.
 
Prenela sam ceo tekst Link jer mnogi ne pročitaju kada linkujem pa onda diskusija ode u pogrešnom pravcu :mrgreen:
Ono što mene interesuje je, šta bi od ovoga moglo ili trebalo da se preuzme i primeni i zašto ? Da kažem samo da meni ovo deluje kao utopija, idelano obrazovanje, vaspitanje, daleko kvalitetnije od toliko hvaljenog finskog načina.
Ništa. Meni ovo ne deluje idealno nego mi liči na pakao.
 
Imaš izbor raznih aktivnosti, gde se svako dete može pronaći .
Svi izgledaju isto, svi rade isto, svi misle isto. Poslušni, ukalupljeni. Kao
klonovi nekakvi. I onda imamo blage varijacije, gde će vannastavne
aktivnosti biti drugačije, pa će jednog dana drugačije škole upisati,
ali individualnost im je u začetku ubijena.

Ne znam.. ja sam oduvek volela neposlušnu decu.. Ne bezobraznu, nego
baš neposlušnu. Kad mu pričaš nešto i vidiš da ga živo ne zanimaš ni ti
ni tvoji stavovi, e od njega će biti čovek..
 
Svi izgledaju isto, svi rade isto, svi misle isto. Poslušni, ukalupljeni. Kao
klonovi nekakvi. I onda imamo blage varijacije, gde će vannastavne
aktivnosti biti drugačije, pa će jednog dana drugačije škole upisati,
ali individualnost im je u začetku ubijena.

Ne znam.. ja sam oduvek volela neposlušnu decu.. Ne bezobraznu, nego
baš neposlušnu. Kad mu pričaš nešto i vidiš da ga živo ne zanimaš ni ti
ni tvoji stavovi, e od njega će biti čovek..
Ok, poštujem to, ali sada imamo sve različite ali u čemu se to izdvajaju u pravim ili pogrešnim stvarima?
 
Ok, poštujem to, ali sada imamo sve različite ali u čemu se to izdvajaju u pravim ili pogrešnim stvarima?
Čim odrediš pravo i pogrešno, već praviš kalup. Jel ispravno ili pogrešno cinkariti?
Nas su trenirali neprestano da to radimo. Reci ko je ili... Ili ono kad redar treba
da prijavi odsutne. Ma sam vidi ko ti je sa časa pobegao, što decu u to mešati.
Za šta se tako pripremaju? A onda analiziramo neku priču gde je pouka da treba
biti hrabar i ne odati druga. Poginuo neko da bi drugove zaštitio, a ti si ovde
ispao kukavica nizašta. Čista konfuzija. A gde je tu vlastiti osećaj za dobro?
O tome ni govora...

Ispravno je decu naučiti da razmišljaju, ali ne šta da misle. Ispravno je naučiti ih da
se oslone na svoj osećaj, a ne šta treba da osećaju. Pa onda dobiješ individualce
koji su sposobni da poštuju različitost. A ne da ukalupljene učiš da poštuju razlike,
jer oni to ne mogu. Oni mrze i zavide svima koji nisu u istom kalupu. Ljuti su i
na roditelje, nastavnike, na sami sebe.. S punim pravom.
 
Čim odrediš pravo i pogrešno, već praviš kalup. Jel ispravno ili pogrešno cinkariti?
Nas su trenirali neprestano da to radimo. Reci ko je ili... Ili ono kad redar treba
da prijavi odsutne. Ma sam vidi ko ti je sa časa pobegao, što decu u to mešati.
Za šta se tako pripremaju? A onda analiziramo neku priču gde je pouka da treba
biti hrabar i ne odati druga. Poginuo neko da bi drugove zaštitio, a ti si ovde
ispao kukavica nizašta. Čista konfuzija. A gde je tu vlastiti osećaj za dobro?
O tome ni govora...

Ispravno je decu naučiti da razmišljaju, ali ne šta da misle. Ispravno je naučiti ih da
se oslone na svoj osećaj, a ne šta treba da osećaju. Pa onda dobiješ individualce
koji su sposobni da poštuju različitost. A ne da ukalupljene učiš da poštuju razlike,
jer oni to ne mogu. Oni mrze i zavide svima koji nisu u istom kalupu. Ljuti su i
na roditelje, nastavnike, na sami sebe.. S punim pravom.
Mislim na neke osnove ponašanja, poštovanja, moralnih granica etičkih... nije to stvar kalupa, već oblikovanja budućih ljudi da prepoznaju šta je moralno, pošteno, društveno prihvatljivo. Naravno da ne znači da im na neki rigorozan način nametati, ali očigledno postoje načini koji nisu isključivi po pitanju individualnosti.
 
Mislim na neke osnove ponašanja, poštovanja, moralnih granica etičkih... nije to stvar kalupa, već oblikovanja budućih ljudi da prepoznaju šta je moralno, pošteno, društveno prihvatljivo. Naravno da ne znači da im na neki rigorozan način nametati, ali očigledno postoje načini koji nisu isključivi po pitanju individualnosti.
Pa hajde, jel ispravno cinkariti? Eto baš zanimljiva tema.

Nikako ne treba nametati. Ni rigorozno ni manipulativno. Samo ne treba
nametati. Ne možemo dobiti poštovanje koje ne zaslužujemo. Uopšte se
ne pitamo zašto su deca ljuta i nezadovoljna, nego kako da ih sprečimo da
ispolje ljutnju.
Japanci sa tim nemaju problema. Oni su potpuno emotivno inhibirana
nacija. Za mene pretvaranje ljudi u mašine nije rešenje.
 
Drugačija kultura, vaspitani su da izvrše cilj, onaj ko ne može, sam sebi presuđuje...kod nas, verovatno, isto toliki broj u istom uzrastu koristi cigarete, narkotike....prostitucija, nemoral i nasilje na svakom koraku kod sve mlađih...
Meni je ovo prestrašno. Očekivala sam da pritisak na decu stvara neke posledice,
pa sam zato i potražila broj samoubistava, ali ovoliko dece i u tom uzrastu, to nisam
mogla ni da zamislim. Preko 500 školske dece godišnje im se ubije. Oni kao da su
u ratu protiv dece.
 
A ministarstvo sprovelo mere da se obrati pažnja na znakove stresa kod dece.
Idi.. Pa koje nije pod sresom? Ne pada im na pamet da menjaju sistem, jer
je sistem savršen, a deca koja se ubijaju zbog toga ne valjaju.. daj im lekiće
pa ko preživi školovanje, preživi..
 
Већ сам негде писала, народ који је измислио институцију камиказа не може бити нормалан.
И толики ред и дисциплина не може бити добар за нацију.
Нема опуштености, разиграности, емоција, креативности, програмирани су, а то доводи до пуцања.
 
Pa hajde, jel ispravno cinkariti? Eto baš zanimljiva tema.

Nikako ne treba nametati. Ni rigorozno ni manipulativno. Samo ne treba
nametati. Ne možemo dobiti poštovanje koje ne zaslužujemo. Uopšte se
ne pitamo zašto su deca ljuta i nezadovoljna, nego kako da ih sprečimo da
ispolje ljutnju.
Japanci sa tim nemaju problema. Oni su potpuno emotivno inhibirana
nacija. Za mene pretvaranje ljudi u mašine nije rešenje.

Kao mladja sam volela Marukamija, on je bas zgodan pisac za analizu drustva jer je drzao nocni klub pre karijere pisca.
Cesto je opisivao pijanstva musterija u tami bara i njihovu sputanost, pritisak i osakacenost u zivotu.

Sam je osetio da tone i jednog dana je poceo da trci. Trcao, pisao, trcao i bistrio sebi glavu.
Tako je nastao roman Norveska suma.
Masa samoubistava u tom romanu, sigurno pet.

Marukami je postao posveceni maratonac, batalio je nocni klub i poceo otvoreno da govori o pritisku koji postoji tokom vaspitanja omladine.
 
Већ сам негде писала, народ који је измислио институцију камиказа не може бити нормалан.
И толики ред и дисциплина не може бити добар за нацију.
Нема опуштености, разиграности, емоција, креативности, програмирани су, а то доводи до пуцања.

I previse fetisizma.

Govorila sam vec o svom iskustvu sa wc soljom. Sela sam na nju a ona je pocela da peva, govori i da se greje.
To je vrlo neprijatno i za nas strano, nenormalno.

Izes ti disciplinu ako ona nije u coveku prirodno postavljena, gonjena moralom i razumom.
Koji ce mi disciplina na javi i ludilo u potaji.

Verovatno iz tog razloga ne simpatisem kada odrasli pocnu da sude lako deci. Aman, manite ih. Neka su nestasni, zivahni, zvekavi, zvrkavi, svako dete je mali covek, zivo bice, neko trci, neko skace, neko uci, svako dete nesto ima samo njegovo, neka zive i neka disu slobodno.
Neka se bune, neka kazu iskreno, neka i pobesne, neka se i zaigraju pa vriste malo jace, neka disu kao deca.
 
Razumem šta želite da kažete. Slažem se delimično. Japan i Srbiju upoređivati je nemoguće, ako se mogu naći dve najveće različitosti to smo mi i Japan. Mislim da otvarač ove teme nije imao na umu da se kritikuje obrazovanje Japana, već da kažemo šta bi to bilo dobro preuzeti od njih. Skloni smo u sekundi da nađemo milion mana drugima, u istoj sekundi da opravdamo naša ponašanja. To nije realno ...i nije dobro za naš mladi naraštaj...najveća greška je živeti u iluziji.
 
Koliko naša deca provode vremena u školi? Možda manje, ali donose kući domaće zadatke. Naša deca imaju vannastavne aktivnosti, ako žele i cilj im je obrazovanje. Kada bi izračunali, svelo bi se na slične sate koje se troše zarad budućnosti. Nikoga ne pravdam, pokušavam da budem realna.
 

Back
Top