proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
"ТАЈНЕ СЛУЖБЕ" У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
- - - - - - - - - -
О њима се мало зна, углавном због њихове природе (иначе не би биле тајне), што је разлог због којег није било "паметно" било шта бележити а што је у вези с њима. Ипак, сведочанства њиховог постојања појављују се "на маргинама" докумената и списа из тог времена...
Од појаве непријатељстава међу људима постојале су групе задужене за откривање планова и завера непријатеља. Тако је све до данас, а чини се да ће тако бити док је "света и века"...Средњи век ту није изузетак, напротив.То је време одвијања интензивних завера и тежњи да се непријатељ угрози и елиминише на било који начин. "Тајне службе" су у то време представљале први, "шпијунски" обруч сигурности око владара са задатком да се сазнају и предупреде могући напади на њега. Постојали су, наравно, и други сигурносни обручи, пре свега у облику личних гарди или посебно вештих и оданих људи, спремних на сваку жртву у чувању свога господара ("људи у црном").
Занимљива нам је прича о завери скованој против кнеза Лазара и о упорности завереника, који су успели да "надживе" светога кнеза (али само привремено, на земљи) и своје намере протегну и на његовог сина, деспота Стефана Високог. Да "гуја скоро увек излази из недара" показују сведочења Константина Костинечког (Философа), биографа породице Лазаревић. Кнежеве велможе, Никола Зојић и Новак Белоцрквић, били су предводници завере да се уклони са власти кнез Лазар, иако је Зојићева породица, преко његове жене Видосаве, била у блиском сродству са кнежевом. "Тајне службе " кнеза Лазара су дојавиле заверу, али им је велики кнез, после изјава лојалности ухваћених завереника, великодушно опростио.
Исти завереници појављују се у истим улогама на историјској сцени десетак година после Косовског боја, када "раде о глави" младом кнезу Стефану, Лазаревом сину. У то време (крај 14.века), будући деспот је у "немилости" код султана Бајазита, и док се спремао да иде на Порту да се оправда од многобројних оптужби за "неверство", ови властољупци шаљу султану гласнике са намером да Стефана додатно оцрне ("...измислише многе тешке кривице против њега, износећи их пред Бајазита, једни говорећи како подиже Угре, а други су говорили да су самостални и да хоће да служе турској држави"). Међутим, у њиховим редовима су били убачени припадници кнежеве "тајне службе", које је предводио "благородни и верни Михаило", који је открио имена и намере завереника самоме кнезу. Не слутећи да млади кнез зна за заверу, Новак Белоцрквић се одазвао кнежевом позиву да дође на двор. Наравно, одмах је био ухваћен и као издајник погубљен.
Николу Зојића је задесила другачија судбина. Кад је схватио да је завера откривена, желећи да спаси голи живот, прво је побегао у тврђаву Островицу, али оставши сам, без подршке остатка завереника (који су листом прешли на кнежеву страну), "постриже власи и прими на се иночки образ, са својом женом и четири кћери...И тако, смиловавши се, овај благочастиви (Стефан Високи) са својом матером (кнегињом Милицом) остави их у свакој сигурности"...
Сазнати намере супарника, а сакрити своје - то је смртоносна "игра" палога човека кроз историју, у сваком времену. Клевета је одувек била популарна, није то ни "привилегија" ни изум нашега времена. Поверењу и заједништву, нажалост, ту скоро да нема ни трага.
Што би рекли наши стари - оно што не налазиш у себи, тешко ћеш открити у другоме...
Аутор слике и текста је Горан Горски.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
О њима се мало зна, углавном због њихове природе (иначе не би биле тајне), што је разлог због којег није било "паметно" било шта бележити а што је у вези с њима. Ипак, сведочанства њиховог постојања појављују се "на маргинама" докумената и списа из тог времена...
Од појаве непријатељстава међу људима постојале су групе задужене за откривање планова и завера непријатеља. Тако је све до данас, а чини се да ће тако бити док је "света и века"...Средњи век ту није изузетак, напротив.То је време одвијања интензивних завера и тежњи да се непријатељ угрози и елиминише на било који начин. "Тајне службе" су у то време представљале први, "шпијунски" обруч сигурности око владара са задатком да се сазнају и предупреде могући напади на њега. Постојали су, наравно, и други сигурносни обручи, пре свега у облику личних гарди или посебно вештих и оданих људи, спремних на сваку жртву у чувању свога господара ("људи у црном").
Занимљива нам је прича о завери скованој против кнеза Лазара и о упорности завереника, који су успели да "надживе" светога кнеза (али само привремено, на земљи) и своје намере протегну и на његовог сина, деспота Стефана Високог. Да "гуја скоро увек излази из недара" показују сведочења Константина Костинечког (Философа), биографа породице Лазаревић. Кнежеве велможе, Никола Зојић и Новак Белоцрквић, били су предводници завере да се уклони са власти кнез Лазар, иако је Зојићева породица, преко његове жене Видосаве, била у блиском сродству са кнежевом. "Тајне службе " кнеза Лазара су дојавиле заверу, али им је велики кнез, после изјава лојалности ухваћених завереника, великодушно опростио.
Исти завереници појављују се у истим улогама на историјској сцени десетак година после Косовског боја, када "раде о глави" младом кнезу Стефану, Лазаревом сину. У то време (крај 14.века), будући деспот је у "немилости" код султана Бајазита, и док се спремао да иде на Порту да се оправда од многобројних оптужби за "неверство", ови властољупци шаљу султану гласнике са намером да Стефана додатно оцрне ("...измислише многе тешке кривице против њега, износећи их пред Бајазита, једни говорећи како подиже Угре, а други су говорили да су самостални и да хоће да служе турској држави"). Међутим, у њиховим редовима су били убачени припадници кнежеве "тајне службе", које је предводио "благородни и верни Михаило", који је открио имена и намере завереника самоме кнезу. Не слутећи да млади кнез зна за заверу, Новак Белоцрквић се одазвао кнежевом позиву да дође на двор. Наравно, одмах је био ухваћен и као издајник погубљен.
Николу Зојића је задесила другачија судбина. Кад је схватио да је завера откривена, желећи да спаси голи живот, прво је побегао у тврђаву Островицу, али оставши сам, без подршке остатка завереника (који су листом прешли на кнежеву страну), "постриже власи и прими на се иночки образ, са својом женом и четири кћери...И тако, смиловавши се, овај благочастиви (Стефан Високи) са својом матером (кнегињом Милицом) остави их у свакој сигурности"...
Сазнати намере супарника, а сакрити своје - то је смртоносна "игра" палога човека кроз историју, у сваком времену. Клевета је одувек била популарна, није то ни "привилегија" ни изум нашега времена. Поверењу и заједништву, нажалост, ту скоро да нема ни трага.
Што би рекли наши стари - оно што не налазиш у себи, тешко ћеш открити у другоме...
Аутор слике и текста је Горан Горски.
- - - - - - - - - -
Poslednja izmena od moderatora:
