- Poruka
- 20.293
Berčeka su obrijali, a Paje Vuisića su se svi bojali...
Jedna od frapantnih činjenica je da je ovaj kultni film iz 1980. godine sniman sa veoma malim budžetom od 180.000
nemačkih maraka! Film se radio sa tako malim budžetom, da je bilo skoro nemoguće ne pomisliti da će zarada biti
višestruko bolja, ali da će film postati legendaran tome se možda niko nije nadao. Zbog tako skromnog budžeta,
isplanirano je da snimanje filma traje samo 21 dan i to je ispoštovano! Bilo je dana kada je snimanje trajalo cela 24
časa...
Danas je skoro nemoguće zamisliti,
da čak iako bismo to pretvorili u evre, da se sa tim novcem može snimiti ni malo bolja reklama.
Upravo zbog toga nije bilo mesta luksuziranju, pa su glumci filma "Ko to tamo peva" skoro svakog dana po nekoliko
sati putovali na snimanje, kretali su od Crkve Svetog Marka i išli ka Deliblatskoj peščari, gde je snimljen veći deo filma.
Ono što je posebno interesantno jeste da se u filmu pojavljuje veliki broj natruščika, ljudi koji tumače likove sa sela pa
čak i čuveni vlasnik njive koji u filmu izgovara legendarnu rečenicu: „Decooo, buši“ je zapravo limar iz sela u kom su
snimali toga dana.
Da li je srećna sudbina u pitanju ili ne, uloge koje su ponuđene drugim glumcima, na kraju su završile u rukama glumaca
poput Aleksandra Berčeka i Dragana Nikolića
Pa tako, kada je reditelj birao glumačku postavu, uloga Miška, kog tumači Aleksandar Berček, bila je prvo ponuđena
Bogdanu Dikliću, ali on zbog predstava u pozorištu nije mogao da je prihvati. Takođe lik Dragana Nikolića, koji tumači
šlager pevača, bila je ponuđena Ljubiši Samardžiću ali ju je on odbio. Razlog je ostao nepoznat javnosti.
Desilo se i to da je malo Rom pobegao sa snimanja zbog batinog šamara.
Naime, u sceni kada putnici optuže romske muzičare da su Aleksi Simiću (koga je tumačio Milivoj Tomić) ukrali novčanik,
pa nastane opšti haos i svi počnu da ih tuku, režiser Slbodan Šijan je tražio krupan plan.
To znači da je Danilo Bata Stojković zaista morao da ošamari malog glumca, što je on učinio i to, kako kažu ljudi
sa snimanja - onako domaćinski. Nenad Kostić to nije očekivao pa se zbog svega i naljutio. Glumci su pričali da
je ova scena dovela do toga da je mladi glumac pobegao iz autobusa čak do Pančeva, te da ga je cela ekipa tražila.
Bata mu je poklonio bombonjeru uz izvinjenje i obećanje da ga više neće šamarati dok su ga producenti molili da se
vrati da završe snimanje.
Na premijeri filma scenarista Dušan Kovačević je za domaće medije rekao:
"Ovaj film je inspirisan istinitim događajem, jer je zaista istorijska činjenica da je taj autobus dolazio tog dana i da su njegovi
putnici bili sličnih sudbina, rešeni da stignu u Beograd", dok je reditelj Slobodan Šijan iskreno ispričao da je imao veliki strah
kako će se na setu snaći tada mladi glumac Aleksandar Berček, koji je tumačio lik sina Pavla Vuisića, Miška Krstića.
Aleksandar Berček je u to vreme bio mladi glumac u usponu koji je, recimo, pre toga uradio odličnu ulogu u filmu
“Kvar”. Hteo sam ga za ulogu sina, to jest šofera, ali sam zamislio da ga ošišam do glave da bi taj njegov šarmantni,
osvajajući osmeh delovao pomalo idiotski na način koji nama za film treba. Sumnjao sam da l’ će uopšte pristati da
igra jer on tu ima jako malo teksta, a tek šišanje… Međutim, prihvatio je, pristao. Bez problema. Sjajna je saradnja bila, a
izvanredno je uradio ulogu.
Njega su tada pitali i da li je znao da Dragan Nikolić ne zna da peva, pa ga je baš zato pozvao da tumači lik pevača.
"Jesam, naravno. On me provalio, odmah me pitao: “Je l’ ti hoćeš ono kao kod Žike što sam falširao?”. Rekoh – da! To je bila
ideja da je on šlager pjevač, a da ne zna da peva, ali se hvali i da je svima jasno da ne zna da peva osim njemu...
Meni je ta saradnja ostala u najlepšem sjećanju. “Ko to tamo peva” je film rađen u divnoj atmosferi kojoj je najviše dopreneo i
Dragan Nikolić. Ja njega nisam poznavao, ali sam ga jako cenio kao glumca. I kad je prihvatio ulogu, a učinio je to u posljednjem
trenutku, to je bilo fenomenalno i za taj lik i za celi film i za atmosferu. Zaista je bio dobri duh tog filma na samom snimanju"...
ispričao je Šijan.
Problematika na snimanju bila je i ta što su se mnogi glumic plašili da igraju sa Pavlom Vuisićem jer je bio veoma nepredvidljiv
u svojim reakcijama i teškog karaktera.
"Svi su me plašili Paje... te on je težak, te ovakav je, onakav je… Međutim, nikakvih problema nisam imao. Naprotiv!
Uvek među prvima na snimanju, spreman, zna tekst… Na kraju snimanja doživeo sam od njega jedan jako lep gest
kakav je on činio prema svim režiserima debitantima. Poklonio mi je jednu minijaturnu drvenu klapu, to je njemu neki
stolar pravio, na kojoj piše: “Šijanu za prvi bioskopdžijski film, Paja Vuisić”.
Obožavam ovaj film...
