Kako je Valeria postala Morgana?
prethodni deo: http://forum.krstarica.com/entry.php/25437-TAJNE-HRONIKE-6.-DEO
Amaunet i Morgana su šetale Začaranom Šumom, tiho klizeći, poput drevnih zmija čija je snaga bila tolika da su mogle ubiti samo pogledom. U šetnji su im se pridružili i Fejt (koja je nestrpljivo čekala Adeptusov povratak) i Bobo, trol koji je bio vrlo privržen Morgani, spreman da prospe mozak toljagom onome ko se usudi samo da drsko pogleda njegovu gospodaricu.
Dve sestre su već danima očekivale povratak Ars Vicistija i Adeptusa ali, nikako da im Latesa, šumska sova, donese pozitivne vesti.. o njihovoj braći koja se približavaju. One same su osetile po kretanju vode u potoku da je Ars Vicisti krenuo ka njima, ali po naletima vetra, činilo se - kao da je Adeptus zaboravio da je potreban Začaranoj šumi...
Bobo je mrzovoljno uzdahnuo gledajući sestre kako raspravljaju, dok je terao mušice neodoljivo privučene njegovim smradom.
-Bobo, ti si odavno prisutan na ovim predelima - pitala ga je Fejt učtivo, kada su se odmakli od sestara.
- Skoro koliko i Valeria - reče Bobo preko volje.
-Ah - zapljeska Fekt - pa ti mi onda možeš objasniti neke stvari! Kako to da je Valeria postala Morgana? I zašto više nikom, osim svojim najbližima, ne dozvoljava da je oslovljavaju drugačije nego Morgana?"
-Duga je to priča, ali - Bobo je primetio da su se sestre udaljile - možda će ti biti jasnije ako ti sve ispričam...
Seo je ispod ogromnog stabla, i naslonilo se na njega, tako da je stablo jauknulo pod težinom Boboa. Fejt htede da sedne pored njega, ali se ipak povukla na pristojnu razdaljinu, da je ne bi zanesvestio njegov kužan dah.
- Davno je to bilo - reče Bobo - oni postoje više od 5000 godina...
- Ko? Ko? - reče Fejt veselo mašući krilcima, rumenim od zaljubljenosti (nije mogla da prestane da misli na svog medu, kako je u mislima nazivala Adeptusa).
- Njih četvoro. Ars Vicisti je bio gospodar vodenih predela, uvek prilagodljiv i mudar. Adeptus je bio vladar vazdušnih struja, i svojim besom je obožavao da izazove stravične orkane. Čak i u mlado doba, bio je jedan od najneobuzdanijih... Amaunet je uvek bila čvrsta, mirna i postojana, poput Majke Zemlje. Ona je vladala elementom Zemlje, razume se. Na neki način, ona im je uvek bila tačka oslonca. I Valeria (tada se nije zvala Morgana) je bila gospodarica Vatre, uvek spremna na pokret i na akciju, ali - teško onome ko je razljuti...
Posle više od 4900 godina zabave, videli su da se svet menja. Magije je sve manje bilo, ljudi su se okrenuli ovozemaljskim stvarima.. a opet tako nesvesni da su okovani u iluzije. (Zato ih Am i Val nazivaju Iluzari, ponekad - u žargonu - sada ti je to možda jasnije). I rešili su da preuzmu obličje male dece, i da se pojave u selu koje se sada nalazi nadomak Začarane Šume. Odgajila ih je Mara, dobra i stamena žena, koja je znala tajnu njihovog porekla, i koja je do kraja svog teškog života ćutala o tome...
I tako, četiri gospodara Elemenata - rešiše da se upuste u ljudsku igru, i da glume ljude neko vreme...da bi bolje shvatili Iluzare, tj. ljude, i da bi shvatili zašto se boje magije. Činjenica je da su se uvek razlikovali. Adeptus je znao kad ga maltretiraju deca, da baci kletvu od koje bi im izbile ospe po licu. Valeria i Amaunet su bile nešto mirnije, ali su im ostale njihove čarobnjačke navike, te su po ceo dan spravljale raznorazne napitke. Jedino je Ars Vicisti znao uspešno da se uklopi među ljude (prilagodljiv kao i uvek!), i jedino se po sjaju njegovih očiju osećalo da nije s ovoga sveta....
"Deca" su rasla, i dostigla odraslo doba. Adeptus je bio uveren da iluzare neće nikad shvatiti, i tvrdio je da je čitav ovaj njihov eksperiment promašaj, i otisnuo se u neke mutne poslove... Ars Vicisti je takođe često putovao, ponajviše boraveći u Veneciji. U kući, gde gospa Mare odavno više nije bilo, ostale su Valeria i Amaunet, već nadaleko poznate kao uspešne travarke, a Amaunet je posebno bila poznata po svojim proročanstvima. Umela je da zaviri u dušu...
Nisu krile svoje sposobnosti, ne bi li nagnali ljude da uvide da tu nema ništa strašno, niti neprirodno. Amaunet je znala da te sposobnosti čuče i u svakom Iluzaru, samo treba da nađu načina da ih probude...
Ali avaj! Ljudi su bivali sve nepoverljiviji.. a sve je pogoršao dolazak sveštenika u selo, nekakvog Radovana, koji je često drhvatim prstom upirao u sestre, sikćući reči kao što su "Sotona" i "zlo!" Posebno je bio razuzdan kada bi popio malo više, onda bi znao da ode i pod prozor sestrama, i da ih naziva krajnje nesveštenički - pohotnim kurvama.
Amaunet je svojim svevidećim očima videla u kom smeru sve to ide, i često je tražila od Valerie da se povuku, jer - svakako su se previše otkrile, i iluzari ih nikad neće prihvatiti. Prihvataju ih samo kada treba isceliti nekog, kada treba činima prizvati kišu i sprečiti sušu..ali za sve nedaće - one su bile krive. Međutim, Valeria je bila tvrdoglava - tvrdila je da će uspeti da iskontroliše situaciju, podsećajući svoju sestru Am na sva zla od kojih su svojom magijom sačuvale selo, i da će ih prihvatiti na kraju. Situacija je bila sve napetija.
A onda... a onda se Valeria zaljubila. Ognjen je bio običan smrtnik, iluzar, ali opet, bilo je nešto magično privlačno u njemu. On i Valeria su se satima držali za ruke, gledali zvezde.. Valeria je pokušavala da zaboravi da pripadaju različitim rasama, ali mudre oči njene sestre Am su je podsećale na to...
Ipak, Valerii je smetalo kada bi Ognjen podsmešljivo pričao o magiji, sprdajući se sa njenim travkama, ali je bila uverena da će ga snagom svoje ljubavi preobraziti...
Netrpeljivost od strane meštana je dostigla vrhunac.
Jedne noći, na vrata Amaunetine i Valeriine kuće je zakucao Radovan.
Kada je Valeria otvorila vrata, on je držao u rukama onesvešćeno dete.. i procedio - Brzo, brzo, treba mi vaša pomoć! Mali neće da dođe k sebi -
Valeria nije razmišljala o posledicama, i pokretom ruke je pokazala da unese dete. Kada su ga položili na pod, Amaunet mu je pogledala oči.
- U njemu još ima života - rekla je.
Valeria je uzela neobičan, ritualni nož, usmerila ga je ka detetovoj glavi, i pomoću njega ulivala životnu energiju u to nejako biće. Nije dugo proteklo, a dečiji kapci su zadrhtali.. i konačno se otvorili..
- Žedan sam - prošaputao je mali.
- ETO VIDITE - trijumfalno je rekao Radovan - Rođene oči vas ne varaju. Veštica je mahala nožekanjom i utisnula život u dete, koje je sada verovatno zombi. Ko zna koliko puta će se morati da se pričesti da se oslobodi ovih đavoljih rabota!!
Valeria se tek sad prenula, i videla je da je masa ljudi okružila kuću.. i pomno su pratili šta se dešava, pošto su vrata nehatno ostavljena širom otvorena.
Amaunet se naslonila na zid i sklopila oči. Njene svevideće oči su odavno znale šta će se dogoditi.
- Prokleta đubrad - vrisnula je Valeria, a njena kestenjasta kosa je u sekundi postala tamna kao noć - Dobre smo vam samo kada ispunjavamo vaše želje. Van toga smo veštice i sotone! -
Dete je odnela do kreveta da se odmori, zatim je uprla prst u Radovana - Ti si kriv za sve. Seješ mržnju onako lagano kao što udišeš vazduh. Lepo si naučio kako da manipulišeš strahom ovih ljudi. A u tajnosti tvoje lice je drugačije. Hoćeš sad da im ispričam kako si mi danima tražio napitak strasti, da zavedeš malu Mariju, i kako si me krajnje nebožanski napao kad sam ja postala meta tvoje izopačenosti? -
- Laže VEŠTICA, odurna gatara - vrisnuo je Radovan - sve te čini, magije, bajalice.. sve je to delo đavola! Pomozite mi da satrem đavolovo seme - podviknuo je narodu (koji se skupljao sve više).
- Jeste, uvek su bile čudne, nekako su nas gledale s visoka, nikad nisu htele da pijanče s nama - čula je jedan glas Valeria
- Da, da, verovatno su se ispilele iz đavolovog legla. Onaj njihov mali brat što ume da izazove oluju je najgori - čula je drugi glas.
A onda je čula glas svog Ognjena - Nisu to čista posla, uvek me je zavlačila, nikako nije htela da se uda za mene... stalno mi je navodila neke bezvezne razloge...
U Valerii se nešto slomilo. Znala je da Ognjen ne može da shvati da se ne mogu venčati, jer vladari Elemenata i ljudi ne smeju imati decu...ali ovakva izdaja?!
Sveštenik joj se uneo u lice, i to je bila kap u prepunoj čaši.
- Prokleti iluzari - vrisnula je, zgrabila sveštenika za gušu, gurnula mu ruku u nedra, i iščupala srce - potpuno crno srce - iz njega...
- Od sad ovako postupam sa nezahvalnima - dodade, i krenu slasno da jede srce, dok joj se crna krv slivala niz vrat.
Amaunet je tada zgrabila svoju sestru za ruku, i već sledećeg trenutka su doživele preobražaj. Amaunet je postala sova, Valeria (koja je tim preobražajem postala Morgana) se pretvorila u sokolicu, i zajedno su odletele ka Začaranoj Šumi koja je postala poslednje uporište magije, ostavivši meštane da ispredaju legende o stravičnom događaju koji se desio...
Nakon toga su krenuli svako svojim putem, ali njihova veza je ostala neraskidiva... Mada se Amaunet nada da će Morgana ponovo postati Valeria, kad jednom savlada razočaranje.....i da joj oči i kosa više neće imati oreol tame... no eto, pre nego što se rešio problem, nastao je ovaj drugi, zbog čega moraju da se okupe i udruže snage.
Eto, to je cela priča - završi Bobo, obrativši se Fejt, koja je poluotvorenih usta slušala sve to.
U međuvremenu su dve sestre i dalje pričale šta da čine.
- Vreme je da ih prizovemo - reče Amaunet. - Ako ne dobijemo odgovore od Adeptovog elementa, Vazduha, to je znak da krenemo za njim, čim nam se pridruži naš dragi Ars Vicisti. A po kretanju vode, rekla bih da će to biti ubrzo...
- Slažem se, sestro moja - smrknuto uzvrati Morgana...
NASTAVAK:
http://forum.krstarica.com/entry.php/25459-Tajne-hronike-8.-deo-1-2
http://forum.krstarica.com/entry.php/25460-Tajne-Hronike-8.-deo-2-2
prethodni deo: http://forum.krstarica.com/entry.php/25437-TAJNE-HRONIKE-6.-DEO
Amaunet i Morgana su šetale Začaranom Šumom, tiho klizeći, poput drevnih zmija čija je snaga bila tolika da su mogle ubiti samo pogledom. U šetnji su im se pridružili i Fejt (koja je nestrpljivo čekala Adeptusov povratak) i Bobo, trol koji je bio vrlo privržen Morgani, spreman da prospe mozak toljagom onome ko se usudi samo da drsko pogleda njegovu gospodaricu.
Dve sestre su već danima očekivale povratak Ars Vicistija i Adeptusa ali, nikako da im Latesa, šumska sova, donese pozitivne vesti.. o njihovoj braći koja se približavaju. One same su osetile po kretanju vode u potoku da je Ars Vicisti krenuo ka njima, ali po naletima vetra, činilo se - kao da je Adeptus zaboravio da je potreban Začaranoj šumi...
Bobo je mrzovoljno uzdahnuo gledajući sestre kako raspravljaju, dok je terao mušice neodoljivo privučene njegovim smradom.
-Bobo, ti si odavno prisutan na ovim predelima - pitala ga je Fejt učtivo, kada su se odmakli od sestara.
- Skoro koliko i Valeria - reče Bobo preko volje.
-Ah - zapljeska Fekt - pa ti mi onda možeš objasniti neke stvari! Kako to da je Valeria postala Morgana? I zašto više nikom, osim svojim najbližima, ne dozvoljava da je oslovljavaju drugačije nego Morgana?"
-Duga je to priča, ali - Bobo je primetio da su se sestre udaljile - možda će ti biti jasnije ako ti sve ispričam...
Seo je ispod ogromnog stabla, i naslonilo se na njega, tako da je stablo jauknulo pod težinom Boboa. Fejt htede da sedne pored njega, ali se ipak povukla na pristojnu razdaljinu, da je ne bi zanesvestio njegov kužan dah.
- Davno je to bilo - reče Bobo - oni postoje više od 5000 godina...
- Ko? Ko? - reče Fejt veselo mašući krilcima, rumenim od zaljubljenosti (nije mogla da prestane da misli na svog medu, kako je u mislima nazivala Adeptusa).
- Njih četvoro. Ars Vicisti je bio gospodar vodenih predela, uvek prilagodljiv i mudar. Adeptus je bio vladar vazdušnih struja, i svojim besom je obožavao da izazove stravične orkane. Čak i u mlado doba, bio je jedan od najneobuzdanijih... Amaunet je uvek bila čvrsta, mirna i postojana, poput Majke Zemlje. Ona je vladala elementom Zemlje, razume se. Na neki način, ona im je uvek bila tačka oslonca. I Valeria (tada se nije zvala Morgana) je bila gospodarica Vatre, uvek spremna na pokret i na akciju, ali - teško onome ko je razljuti...
Posle više od 4900 godina zabave, videli su da se svet menja. Magije je sve manje bilo, ljudi su se okrenuli ovozemaljskim stvarima.. a opet tako nesvesni da su okovani u iluzije. (Zato ih Am i Val nazivaju Iluzari, ponekad - u žargonu - sada ti je to možda jasnije). I rešili su da preuzmu obličje male dece, i da se pojave u selu koje se sada nalazi nadomak Začarane Šume. Odgajila ih je Mara, dobra i stamena žena, koja je znala tajnu njihovog porekla, i koja je do kraja svog teškog života ćutala o tome...
I tako, četiri gospodara Elemenata - rešiše da se upuste u ljudsku igru, i da glume ljude neko vreme...da bi bolje shvatili Iluzare, tj. ljude, i da bi shvatili zašto se boje magije. Činjenica je da su se uvek razlikovali. Adeptus je znao kad ga maltretiraju deca, da baci kletvu od koje bi im izbile ospe po licu. Valeria i Amaunet su bile nešto mirnije, ali su im ostale njihove čarobnjačke navike, te su po ceo dan spravljale raznorazne napitke. Jedino je Ars Vicisti znao uspešno da se uklopi među ljude (prilagodljiv kao i uvek!), i jedino se po sjaju njegovih očiju osećalo da nije s ovoga sveta....
"Deca" su rasla, i dostigla odraslo doba. Adeptus je bio uveren da iluzare neće nikad shvatiti, i tvrdio je da je čitav ovaj njihov eksperiment promašaj, i otisnuo se u neke mutne poslove... Ars Vicisti je takođe često putovao, ponajviše boraveći u Veneciji. U kući, gde gospa Mare odavno više nije bilo, ostale su Valeria i Amaunet, već nadaleko poznate kao uspešne travarke, a Amaunet je posebno bila poznata po svojim proročanstvima. Umela je da zaviri u dušu...
Nisu krile svoje sposobnosti, ne bi li nagnali ljude da uvide da tu nema ništa strašno, niti neprirodno. Amaunet je znala da te sposobnosti čuče i u svakom Iluzaru, samo treba da nađu načina da ih probude...
Ali avaj! Ljudi su bivali sve nepoverljiviji.. a sve je pogoršao dolazak sveštenika u selo, nekakvog Radovana, koji je često drhvatim prstom upirao u sestre, sikćući reči kao što su "Sotona" i "zlo!" Posebno je bio razuzdan kada bi popio malo više, onda bi znao da ode i pod prozor sestrama, i da ih naziva krajnje nesveštenički - pohotnim kurvama.
Amaunet je svojim svevidećim očima videla u kom smeru sve to ide, i često je tražila od Valerie da se povuku, jer - svakako su se previše otkrile, i iluzari ih nikad neće prihvatiti. Prihvataju ih samo kada treba isceliti nekog, kada treba činima prizvati kišu i sprečiti sušu..ali za sve nedaće - one su bile krive. Međutim, Valeria je bila tvrdoglava - tvrdila je da će uspeti da iskontroliše situaciju, podsećajući svoju sestru Am na sva zla od kojih su svojom magijom sačuvale selo, i da će ih prihvatiti na kraju. Situacija je bila sve napetija.
A onda... a onda se Valeria zaljubila. Ognjen je bio običan smrtnik, iluzar, ali opet, bilo je nešto magično privlačno u njemu. On i Valeria su se satima držali za ruke, gledali zvezde.. Valeria je pokušavala da zaboravi da pripadaju različitim rasama, ali mudre oči njene sestre Am su je podsećale na to...
Ipak, Valerii je smetalo kada bi Ognjen podsmešljivo pričao o magiji, sprdajući se sa njenim travkama, ali je bila uverena da će ga snagom svoje ljubavi preobraziti...
Netrpeljivost od strane meštana je dostigla vrhunac.
Jedne noći, na vrata Amaunetine i Valeriine kuće je zakucao Radovan.
Kada je Valeria otvorila vrata, on je držao u rukama onesvešćeno dete.. i procedio - Brzo, brzo, treba mi vaša pomoć! Mali neće da dođe k sebi -
Valeria nije razmišljala o posledicama, i pokretom ruke je pokazala da unese dete. Kada su ga položili na pod, Amaunet mu je pogledala oči.
- U njemu još ima života - rekla je.
Valeria je uzela neobičan, ritualni nož, usmerila ga je ka detetovoj glavi, i pomoću njega ulivala životnu energiju u to nejako biće. Nije dugo proteklo, a dečiji kapci su zadrhtali.. i konačno se otvorili..
- Žedan sam - prošaputao je mali.
- ETO VIDITE - trijumfalno je rekao Radovan - Rođene oči vas ne varaju. Veštica je mahala nožekanjom i utisnula život u dete, koje je sada verovatno zombi. Ko zna koliko puta će se morati da se pričesti da se oslobodi ovih đavoljih rabota!!
Valeria se tek sad prenula, i videla je da je masa ljudi okružila kuću.. i pomno su pratili šta se dešava, pošto su vrata nehatno ostavljena širom otvorena.
Amaunet se naslonila na zid i sklopila oči. Njene svevideće oči su odavno znale šta će se dogoditi.
- Prokleta đubrad - vrisnula je Valeria, a njena kestenjasta kosa je u sekundi postala tamna kao noć - Dobre smo vam samo kada ispunjavamo vaše želje. Van toga smo veštice i sotone! -
Dete je odnela do kreveta da se odmori, zatim je uprla prst u Radovana - Ti si kriv za sve. Seješ mržnju onako lagano kao što udišeš vazduh. Lepo si naučio kako da manipulišeš strahom ovih ljudi. A u tajnosti tvoje lice je drugačije. Hoćeš sad da im ispričam kako si mi danima tražio napitak strasti, da zavedeš malu Mariju, i kako si me krajnje nebožanski napao kad sam ja postala meta tvoje izopačenosti? -
- Laže VEŠTICA, odurna gatara - vrisnuo je Radovan - sve te čini, magije, bajalice.. sve je to delo đavola! Pomozite mi da satrem đavolovo seme - podviknuo je narodu (koji se skupljao sve više).
- Jeste, uvek su bile čudne, nekako su nas gledale s visoka, nikad nisu htele da pijanče s nama - čula je jedan glas Valeria
- Da, da, verovatno su se ispilele iz đavolovog legla. Onaj njihov mali brat što ume da izazove oluju je najgori - čula je drugi glas.
A onda je čula glas svog Ognjena - Nisu to čista posla, uvek me je zavlačila, nikako nije htela da se uda za mene... stalno mi je navodila neke bezvezne razloge...
U Valerii se nešto slomilo. Znala je da Ognjen ne može da shvati da se ne mogu venčati, jer vladari Elemenata i ljudi ne smeju imati decu...ali ovakva izdaja?!
Sveštenik joj se uneo u lice, i to je bila kap u prepunoj čaši.
- Prokleti iluzari - vrisnula je, zgrabila sveštenika za gušu, gurnula mu ruku u nedra, i iščupala srce - potpuno crno srce - iz njega...
- Od sad ovako postupam sa nezahvalnima - dodade, i krenu slasno da jede srce, dok joj se crna krv slivala niz vrat.
Amaunet je tada zgrabila svoju sestru za ruku, i već sledećeg trenutka su doživele preobražaj. Amaunet je postala sova, Valeria (koja je tim preobražajem postala Morgana) se pretvorila u sokolicu, i zajedno su odletele ka Začaranoj Šumi koja je postala poslednje uporište magije, ostavivši meštane da ispredaju legende o stravičnom događaju koji se desio...
Nakon toga su krenuli svako svojim putem, ali njihova veza je ostala neraskidiva... Mada se Amaunet nada da će Morgana ponovo postati Valeria, kad jednom savlada razočaranje.....i da joj oči i kosa više neće imati oreol tame... no eto, pre nego što se rešio problem, nastao je ovaj drugi, zbog čega moraju da se okupe i udruže snage.
Eto, to je cela priča - završi Bobo, obrativši se Fejt, koja je poluotvorenih usta slušala sve to.
U međuvremenu su dve sestre i dalje pričale šta da čine.
- Vreme je da ih prizovemo - reče Amaunet. - Ako ne dobijemo odgovore od Adeptovog elementa, Vazduha, to je znak da krenemo za njim, čim nam se pridruži naš dragi Ars Vicisti. A po kretanju vode, rekla bih da će to biti ubrzo...
- Slažem se, sestro moja - smrknuto uzvrati Morgana...
NASTAVAK:
http://forum.krstarica.com/entry.php/25459-Tajne-hronike-8.-deo-1-2
http://forum.krstarica.com/entry.php/25460-Tajne-Hronike-8.-deo-2-2
